БЕЧ – Парк уздуж Дунавског канала у бечком кварту Росауерленде, у Алзергрунду, 9. бечкоj општини, добиће у понедељак 13. октобра назив „Парк Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић jе била жена изузетне хуманости, коjа jе у Другом Светском рату, из фашистичке Независне Државе Хрватске, пре свега из логора Јасеновац, спасила животе 12.000 српске деце. Тим поводом разговарали смо са Недељком Савићем, политички активним младим Аустриjанцем српског порекла, од кога jе кренула идеjа о оваквом оживљавању сећања на Диану Будисављевић, као и са Срђаном Миjалковићем, председником Српског просветног и културног друштва „Просвjета“ у Аустриjи. Просвjета jе успела, у сарадњи са аустриjским политичким структурама, пре свега социjалдемократама, коначно да реализуjе своjу замисао да се

Група донских козака боравила jе данас у Спомен-подручjу Доња Градина гдjе су посjетили гробно поље Тополе и остатке фабрике сапуна, рекла jе виши кустос у тоj Јавноj установи Тања Тулековић. Риjеч jе о групи од 29 руских умjетника коjи су почетком седмице наступили у Бањалуци поводом обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата. „Ово jе први пут да се сусрећемо са руским умjетницима и jако нам jе драго што су показали интересовање да обиђу нашу установу“, рекла jе Тулековићева. Она jе додала да jе група умjетника, предвођена Николаjем Ђаконовим, током посjете била одjевена у традиционалне козачке ношње, те да су обилазак Спомен-подручjа доживjели врло емотивно. До овдjе сте читали

Изложба под називом „Економиjе jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у уторак, 7. октобра, у Завичаjном музеjу у Александровцу у Србиjи, наjављено jе данас из Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Из те установе jе потврђено да jе организовање изложбе резултат сарадње Јавне установа „Спомен-подручjе Доња Градина“ са Завичаjним музеjем у Александровцу, те да ће изложба бити постављена и у музеjима у Крушевцу и Прокупљу. Аутор изложбе „Економиjе jасеновачког логора“ jе Тања Тулековић, виши кустос у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“. Ово jе њена друга самостална изложба. Изложба jе покретног карактера и до данас jе била постављена у више градова, међу коjима су Бањалука, Добоj, Зеница, Градишка и Требиње. Извор:

То jе прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла из логора. Све што сам радио до сада радио сам да бих се оспособио за оваj филм Тихомир Тика Станић, jедан од наjпознатиjих српских глумаца, у последње време и продуцент, почиње снимање филма о Јасеновцу, злогласном логору из Другог светског рата. Не криjе да се нада да ће остварење бити круна његове кариjере, а инспирациjу jе пронашао у причама коjе jе током детињства слушао од преживелих логораша. – То ће бити прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла. Диjана jе рођена и сахрањена у граду Инзбруку. На њеном гробу сутра ћемо с Бригитом Кнежевић и Јеленом Радоjчић,

Да ли jе за Алоjзиjа Степинца веће зло био Брозов комунизам или Павелићев усташки режим? Ове jесени Ватикан ће вероватно донети коначну одлуку да ли ће наjпознатиjи, али и наjконтроверзниjи хрватски кардинал Алоjзиjе Степинац бити проглашен за свеца. Како jе Алоjзиjе Степинац прешао пут од српског воjника, коjи jе био на Солунском фронту, до човека коjи jе био одушевљен стварањем Независне државе Хрватске, да ли jе дигао глас против злочина у логору Јасеновац, да ли jе устао против Анте Павелића онако како ће касниjе устати против Тита? Да ли jе он само био верни слуга свог папе Пиjа 12, кога су неки западни аутори звали Хитлеров папа? Да ли jе

Мук. Тишина нас jе дочекала на плавноj jасеновачкоj пољани, толико озбиљна и тешка, да смо у тренутку заборавили и целоноћно путовање аутобусом, и кишу, и контролу при преласку хрватске границе; заборавили смо и колико jе било потребно труда да се организуjе jедно овакво путовање, за многе коjи нису имали (не)срећу да потичу баш из тих краjева, заправо путовање у непознато – у страдалну Епархиjу Славонску. Ако би се човек и нашао на неком од географских полова Земље, оних коjи дефинишу њену осу и обртање и представљаjу наjважниjе њене тачке, он то уопште не би могао спознати само своjим чулима без неких помоћних апарата. Два наша „пола“, две кључне тачке коjе