Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе. „Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“. Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори

Не морамо пропагирати братство и jединство, симболе Француске револуциjе, не морамо се претjерано ни вољети, али морамо сурађивати –то jе услов нашег опстанка. Имамо материjалну, хисториjску и интелектуалну одговорност да оправдавамо наше бивање на овом тлу, да оправдавамо хисториjски ход по овоj земљи и да живимо еванђеље, истиче Данило Љуботина, архимандрит рођен у Пероjу, коjи се након десет година избивања вратио вjерно служити своjоj црквеноj заjедници у Хрватскоj На истарско се тло давнога 26. jула 1657. искрцало 13 породица, предвођених свештеником Михаjлом Љуботином; 77 православних душа баркама jе допловило из Црне Горе и настанило се у опустошеном Пероjу. И четири виjека послиjе, тамошња заjедница чува своjе име и пориjекло, а

Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па кажњена. Испада да су стране подjеднако одговорне. Шиптарски политичари, играчи, амбасадор и jавност учествовали су у организациjи и злоупотреби инцидента на Партизановом стадиону. Шиптарски премиjер и његов брат показали су се какви заиста jесу – као активни шовинисти. Српски играчи требало jе ваљда да побегну када су их албански активисти преобучени у репрезентативце напали на стадиону. Српска полициjа ниjе била у стању да заустави летилицу коjа jе могла да убиjе шефа државе, али jе ваљда требало да успешно спречи сукоб коjи ниjе прерастао поjединачне инциденте. Као и обично, у историjи шиптарске борбе за државу, прво су напали Шкиjе

Становнике некадашње Партизанске Дрежнице наjвише љути што су им државне институциjе отеле добар дио друштвене имовине Дрежница, српско насеље у масиву Мале Капеле, на тромеђи Лике, Горског Котара и Хрватског Приморjа, само jе jедно у низу краjева коjи ће за двадесетак година опустити и остати без домицилног становништва, успркос броjним ресурсима и предностима коjе има у односу на друге хрватске краjеве. Богата jе шумом, каменом, чиста jе земља за производњу природне и еколошке хране, чист jе зрак. Близу jе Бjелоласица што jе шанса за сеоски туризам, наравно, да се ХОЦ-у ниjе догодило све оно, од пожара па надаље, а сада и стечаj. Близу су Бегово Раздоље и Самарске стиjене… Промиjењено

Београд – У суботу ће се у КЦ Рекс пдржати семинар о разумевању и практиковању антифашизма, кроз разматрање процеса денацификациjе у послератноj Немачкоj. На семинару ће излагати историчари и активисти коjи се баве овим темама, радећи на развиjању свести о историjи антифашизма као и самог процеса денацификациjе, његовог спровођења и исхода, посебно у циљу спречавања релативизациjе научно утврђених извора настанка, развитка и праксе како историjске тако и актуелних фашистоидних и фашистичких идеологиjа. “Званична прича о “ускрснућу“ Немачке после потпуног пораза у Другом светском рату каже да су шок изгубљеног рата, тотално разарање чак и властите земље, гнусни злочини нациста – коjи су накнадно самовољно одвоjени од немачког народа – земљу