Српско просветно-културно друштво „Просвjета“ у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика „Дуден“ због обjашњења речи „усташа“ у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму „Просвjета“ упозорава да обjашњење именице „усташа“ не може бити – „хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма“. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење „расних“ закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. „Просвjета“ jе подсетила редакциjу

Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су ових дана скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом Помен jерменским жртвама у Цицернакаберду у Јеревану (Фото: Роjтерс) Специjално за „Политику” Јереван – Легендарни Радио Јереван ниjе протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним темама. И Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су последњих дана априла скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом. Сваке године, 24. априла, обележава се годишњица почетка великог погрома над Јерменима у Отоманском царству. Тог дана 1915. године започела су хапшења истакнутих jерменских

Њихову пажњу имате док траjе њихово путовање У jесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму коjи води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзиjу прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историjски контекст jугословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, jедва сам чекао да одемо. Практично ниjе имало шта да се види, осим броjева жртава. У хрватском музеjу Јасеновца, неколико студената jе отворено коментарисало како jе „све умивено”. Један jе рекао: „Више веруjем хрватскоj верзиjи. Они су понудили нешто више од табле са броjевима.” Студенти су свесни да

Симо Брдар Сценаристи, режисеру, књижевнику и дугогогодишњем кустосу Спомен-подручjа „Доња Градина“ Сими Брдару уручено jе признање „Златни грб општине Козарска Дубица са Повељом“, коjе му jе додиjељено за изузетан допринос развоjу општине и постигнуте врхунске резултате и успjех у области науке, културе и умjетности. Брдару, коjи се документарним филмом и истраживањем геноцида и холокауста углавном на подручjу НДХ бави више од 25 година, признање jе уручено синоћ на свечаноj сjедници Скупштине општине Козарска Дубица, у оквиру обиљежавања Дана општине Козарска Дубица. Брдар jе почасни члан Издавачког савjета Института Јасеновац у Њуjорку од 2007. године, члан одбора за организациjу, оснивач, бивши директор и кустос Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. На филмском

Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро изjавио jе да jе Дан општине – 27. април обиљежен на начин примjерен времену, свечаном сjедницом Скупштине општине, неколико спортских догађаjа и изложбом слика. „Ред jе да увиjек споменемо и да се сjећама наших жртава и чињенице да су приjе 70 година jединице Народно-ослободилачке воjске ослободиле Козарску Дубицу, и то само неколико дана приjе краjа рата у Европи“, рекао jе Злоjутро на свечаноj сjедници Скупштине општине поводом обиљежавања 27. априла – Дана општине Козарска Дубица. Злоjутро jе подсjетио да jе Козарска Дубица приjе 70 година затворила наjцрњу страницу у историjи те општине, у коjоj jе током Другог свjетског рата, а наjвише у логору Јасеновац,

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе да премиjер Хрватске Зоран Милановић „ниjе рекао истину“ када jе, у говору на обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац, рекао да jе хрватски народ отишао у партизане да заштити Србе. „Чињенице недвосмислено показуjу да хрватски народ у првим годинама рата ниjе бранио Србе. Важно jе нагласити и да над Србима ниjе провођен зулум, него jе почињен геноцид у складу са доктрином усташког режима да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити и трећину иселити“, истакао jе Линта. Линта jе указао да jе, према резултатима истраживања професора Филозофског факултета у Загребу Иве Голдтшаjна, у партизанским jединицама на подручjу Хрватске