Академик Србољуб Живановић Видовданска беседа проф. др Србољуба Живановића у Манастиру Нова Грачаница код Чикага  Ваше Преосвештенство, господине председниче Српске Народне Одбране у Америци, часни оци, даме и господо, драги приjатељи,  Чини ми част и веома сам поносан што ме jе Српска Народна Одбрана у Америци позвала да  говорим на прослави Видовдана овде у Новоj Грачаници. Познато ми jе да jе Српска Народна Одбрана у Америци основана пре више од jедног века са циљем да обезбеди самопомоћ вашим прецима коjи су се нашли у далеком новом свету, избегли од немаштине у српским краjевима коjе jе окупирала Аустроугарска царевина. Допринос Српске Народне Одбране у Америци и помоћ Србиjи у оба светска

Академик Србољуб Живановић Беседа Проф. др Србољуба Живановића на сабору у мaнастиру Нова Грачаница код Чикага 4. jула 2015. Ваше Преосвештенство, часни оци, даме и господо, драги приjатељи и сви Срби, Наjновиjи догађаjи у СПЦ су ме навели да вам овде говорим о злочинима римокатоличке „цркве“ према српском народу, jер о томе ви у Америци веома мало знате. Поглавар римокатоличке „цркве“ у Хрватскоj, загребачки надбискуп и кардинал Бозанић jе недавно дао изjаву да „нико и ништа“ не може зауставити римокатоличку „цркву“ у њеноj одлуци да прогласи за свога светитеља осуђеног ратног злочинца, надбискупа геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима поглавара свих римокатолика у току Другог светског рата, врховног воjног духовног

Михаило Шашкиjевић (86), политички емигрант, професор Универзитета у Чикагу, о свом бурном животном путу: Кроациjа се од Туђмана до данас налази у константном стању Јасеновца   Михаило Шашкиjевић МИХАИЛО Шашкиjевић, у деветоj децениjи живота, и даље себе сматра jугословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен jе 1929. у Дубровнику, а у Чикаго jе стигао 1959. препливавши део Тршћанског залива. Током Другог рата Немци су га хапсили jедном, а од 1944. Тито седам пута. Његов отац jе, како са поносом истиче, Владимир Шашкиjевић, капетан боjног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача “Дубровник”, коjи jе на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра Карађорђевића. Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944, добровољно се прикључио

Доња Градина Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић заjедно са делегациjом Владе Србиjе на челу са министром за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александром Вулином посjетиће данас Спомен-подручjе Доња Градина. У Министарству просвjете и културе Републике Српске Срни jе речено да ће министар Млаешевић и делегациjа Владе Србиjе у Спомен подручjу Доња Градина положити виjенце у знак сjећања на невине жртве страдале у овом злогласном jасеновачком логору. Посjета и полагање виjенаца су заказани са почетком у 15.00 часова. Извор: Везане виjести: Вулин: Усташки дефиле у Јадовну без осуде! – Jadovno 1941. РЕПУБЛИКА СРПСКА И СРБИЈА СТОЈЕ УЈЕДИЊЕНЕ – Jadovno … МАЛЕШЕВИЋ: НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТИ ГЕНОЦИД У …

Алоjзиjе Степинац …Црква у Хрватскоj – свакако не сва и свака ко Црква, а не верници – има према усташама два типска става. Један jе став да би усташе биле права благодат, управо сjаjни, да се ко зна зашто нису досетили ничим изазвани да убиjаjу Јевреjе. Други став – вероватно мањински, али очито све заступљениjи – jесте да усташе заправо и нису убиjале. Ако jе тако, нема ничег лошег у вези с њима. Кад човек гледа таj предани идеолошки рад, мора неизбежно да остане збуњен реакциjама хрватских политичара, медиjа, као и Католичке цркве на недавни “случаj – викар“ у Јадовном. Александар Вулин рекао jе да би брука била да се

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе промовисана књига „Заборављени“, аутора Деjана Мотла и Ђорђа Михаиловића, коjа говори о посљедњим jасеновачким логорашима. Јевреjски културни центар Мотл, коjи jе и кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“, рекао jе на промоциjи да jе књига добила назив „Заборавњени“ зато што су прежвjели jасеновачки логораши били заборављени од друштва и државе. Он каже да књига садржи биографиjе 169 преживjелих jасеновачких логораша са њиховим фотографиjама и потресним причама о страдањима у Јасеновцу. Мотл наводи да су подаци о логору Јасеновац у књизи кориштени из историjске архиве у Загребу, Београду, Сараjеву, Бањалуци и Спомен-подручjу Јасеновац. Рецензент ове књиге епископ славонско-пакрачки Јован (Ћулибрк) рекао