arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Tudjman_Knin_01.jpg

“ОЛУЈА” ЈЕ ЖИВИ ДОКАЗ ДА, ако Хитлер и није победио, његови следбеници у Хрватској свакако јесу

Пише: Горан Бабић (Из текста “Олуjа”, обjављеног у Просвjети, новинама за културу Српског културног друштва Просвjета, Загреб, броj 126, jули 2015.) Кад већ расправљамо о ноторним стварима jедно jе jасно – у животу ове генерациjе нема ничег “ноторниjег” од “Олуjе”. Не стављам (из више разлога) знак jеднакости премда становите сличности постоjе, али бар мене “Олуjа” донекле подсjећа на Јасеновац у коjему jе и моjа (маjчина) фамилиjа изгубила чак деветеро ближих и даљих рођака. Наравно, страдања су у коjечему неуспоредива, али jе оно основно, оно битно и суштаствено (да тако кажем) или исто или блиско или сродно а своди се на прогон, затор, ишчезнуће, нестанак читаве jедне етничке скупине. У логору

Culibrk_01.jpg

Реаговање Међународне комисије за истину о Јасеновцу на изјаву Епископа Јована Ћулибрка за „Недељник“

Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће: „Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално“. Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља

Sahrana_posle_ekshumacije_u_Livnu_1991.jpg

Календар геноцида: 28. јул – 03. август 1941. Страдање Срба са ливањског подручја

Сахрана после ексхумациjе у Ливну 1991. године Покољ у шуми Копривници био jе крвави увод у масовне покоље коjи ће се догодити до краjа jула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, коjа су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протеруjу у Србиjу, а егзекуциjе су вршиле наjчешће ноћу, све до масовних покоља коjе су извршили 29. и 30. jула. Када jе, нажалост касно, Србима постало jасно да jе почело њихово истребљење, више ниjе било могућности за озбиљниjи и организовани отпор jер су већ били разоружани, а они коjи би отпор могли организовати били су побиjени. Дана 28. jула усташе су поклале Србе коjи су се

spomenik_u_ljubljenici.jpg

WOMEN, CHILDREN FROM LJUBLJENICA BURNT ALIVE ON CHURCH HOLIDAY

Ћирилица Monument to the victims was made at the Ortodox cemetery in Ljubljenica On this day in 1941, Ustashas burnt women and children alive in a stable in the village of Ljubljenica in Berkovici municipality. It was the orthodox holiday of the Nativity of the Virgin Mary.   Milenko Jahura, the head of the Serb Ethnic Society Prebilovci, says that on that horrible day, members of the Vukosav family – Cvijeta, Dara, Slavko, aged 15, Stoja, 10, Nasta, Cvija, Danica, Slavko, 8, and Andjelko, 8, were burnt to death.   Of the Gelo family, burnt alive were Petra, Andja, Ljubica, 4, Mara, Milenko, 8, Milenka, 6, Ljubica, 2, Danica, Branko,

Spomenik_u_Gubinu_popu_Risti_i_njegovim_parohijanima.jpg

Календар геноцида: 06. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

Споменик у Губину попу Ристи и његовим парохиjанима У селима Доњег Ливањског поља, Губин и Саjковић, 6. jуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба. Стрељали су их и бацили у jаму Рубића долац изнад села Сухача и Каблић. Јама коjу зову Рубића долац, изнад села Сухача код Ливна, може се сматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Већ у првоj седмици jуна 1941. године усташе су извеле своjеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак jула. Намера им jе била да ухапсе Цвиjу Паjчина Орашчића, због неког обрачуна коjи се неколико дана раниjе догодио између Паjчина и усташа. Пошто jе Цвиjо већ побегао у планину, ухапсили су свештеника Ристу Ћатића пароха губинског и

Ante_Pavelic_003.jpg

Чињенице о кованици усташког режима

Како jе обновљена дебата у Хрватскоj о усташком поздраву „За дом спремни“, за коjи многи тврдоглаво тврде да jе стари хрватски поздрав, портал Србиjа данас скреће пажњу на пар историjских чињеница. Анте Павелић Сасвим jе jасно да су се њиме служили функционери НДХ, коjи су остали у аналима историjе позанти као крволочни сарадници нациста у Другом светском рату, те као и њихови господари, организовали су масовна убиства и депортациjе цивила по националноj и расноj основи, махом Срба, Јевреjа и Рома. Пошто многи у Хрватскоj сумњаjу да су усташке власти искључиво користиле поздрав „За дом спремни“, већ, како данас многи тврде, „За дом и поглавника спремни“, ево неколико историjских чињеница: У

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_iz_Broda.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 550 СРБА УБИЈЕНИХ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен  парастос за страдале Србе из Брода У Броду jе служен парастос за 550 Срба са подручjа Брода и Дервенте, коjи су страдали на данашњи дан 1941. године. Парастос jе служен код споменика страдалим Србима, коjи се налази у близини моста преко риjеке Саве. Према званичним документима и изjавама свjедока, 50 Срба jе одмах убиjено на мосту преко риjеке Саве, а остали су одведени у логор у Славонску Пожегу и већина jе истог дана убиjена. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да се мора дати значаj одржавању оваквих догађаjа коjи сjећаjу на сва страдања на овим просторима. Сjећање на страдале Србе у Другом свjетском рату организовали су општинска Борачка

U_Drinjaci_obnovljen_spomenik_iz_NOB-a.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДРИЊАЧЕ

У Дрињачи обновљен споменик из периода НОБ-а Поменом и полагањем виjенаца на реконструисани споменик жртвама Народноослободилачке борбе 1941-1945. године у Дрињачи, обиљежено jе 70 година од ослобођења овог зворничког насеља у Другом свjетском рату. Потпредсjедник ОО СУБНОР Зворник Неђо Лукић рекао jе да jе споменик подигнут за 1.203 убиjена цивила и 218 погинулих бораца. Он jе истакао велико задовољство jер jе споменик реконструисан. Лукић се захвалио начелнику општине Зворник Зорану Стевановићу што jе прихватио да споменик буде реконструисан, као и његовом замjенику Боjану Ивановићу, jер jе оваj споменик, коjи jе направљен давне 1976. године, био потпуно пропао. „Желимо да оваj споменик опомиње наше потомке и потомке наших потомака шта су

Dr_Dusan_i_Ranka_Mitrovic.jpg

Календар геноцида: 20. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

Угледне становнике Ливна, српске националности: лекара др Душана Митровића, зубара др Косту Зубића и судиjу Ранка Маргетића усташке власти су, 20. jуна 1941, позвале и упутиле у Сараjево на договор са властима у вези пресељења Срба у Србиjу. На путу за Сараjево су побиjени на месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугоjна). Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Саjковљана, то ниjе било довољно да се Срби, предвођени угледниjим домаћинима, организуjу и потраже спас од злих намера усташа. Веровали су пропагандноj и лажноj поруци усташа да они коjи немаjу кривице немаjу ни разлога за страх. Већ 20. jуна, усташе су позвале др Душана Митровића, омиљеног народног лекара,

Јама Радача

ЧЕНГИЋ: ОБУСТАВЉЕНА ЕКСХУМАЦИЈА ИЗ ЈАМЕ „РАДАЧА“

Јама Радача Ексхумациjа из jаме „Радача“, код Мостара, тренутно jе обустављена због гаса коjи се поjавио на дубини од 60 метара, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић. „Ексхумациjа ове jаме биће настављена када се стекну сви безбjедносни услови. Ангажован jе Рударски институт из Тузле коjи би требало да утврди постоjи ли нека врста опасности за људе коjи раде на претраживању“, рекла jе Ченгићева. Он jе подсjетила да jе ексхумациjа jаме „Радача“ почела 8. jуна и да нису пронађени никакви скелетни остаци. У jами „Радача“, на локалитету Горанци код Мостара, 2009. године пронађени су посмртни остаци три лица српске националности и jедног лица хрватске националности, а

Parastos_stradalim_u_Vukovskom_kod_Kupresa.jpg

Света Литургија и парастос страдалима у Вуковском код Купреса

Парастос страдалима у Вуковском код Купреса У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелеjмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургиjу су служили парох лиjевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Куjунџић. Поред своjе у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики броj вjерника, како некадашњих, тако  и малоброjних садашњих мештана овог села. Након свете литургиjе и литиjе око цркве, служен jе парастос невино пострадалим православним Србима овога краjа, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика. У овоj крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од коjих 180 из

Liturgija_u_crkvi_Svetog_Proroka_Ilije.jpg

Илиндан у Црном Лугу и парастос на Шатору

Литургиjа у цркви Светог Пророка Илиjе Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године jе прославила своjу славу Светог Пророка Илиjу.  Свету литургиjу су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вjерни народ jе уз послужење испред цркве наставио дружење и приjатан разговор. Ово jе прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлиjа, као и његовоj породици, коjи jе израдио и поставио мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата. Мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата Такође, на оваj дан jе и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и

Cenicevo_svedocenje_sacuvano.jpg

Преминуо сведок масакра

Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на краjу другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убиjено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића Ченићево сведочење сачувано ОД последица можданог удара недавно jе, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на краjу Другог светског рата у Шибовима у Бањалуци, када jе маљевима побиjено више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника воjводе Павла Ђуришића. Ову вест потврдио нам jе председник Округа Краjине Равногорског покрета отаџбине Српске, Дарко Боговац. – Сведочење Ченића jе документовано, снимљено и доказе смо проследили на праве адресе – рекао jе за „Новости“ Боговац. Он jе истакао да Равногорски покрет

Gubin.jpg

Богослужење и освећење обновљеног споменика у Губину

Црква Успења Пресвете Богородице у Губину По већ устаљеноj традициjи, 31. jула, у оквиру Илинданских окупљања у ливањском пољу, народ Губинске парохиjе се и ове године окупио на богослужењу у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. И поред кишовитог времена, на Светоj Литургиjи се окупило 30-ак верника. У оквиру сећања на ливањске мученике, пострадале од усташа током 1941. године, надлежни парох о. Жељко Ђурица и о. Срђан Белензада, парох веселињски, служили су парастос о. Ристи Ћатићу и осморици његових парохиjана. Овом приликом су осветили и обновљени споменик овим страдалницима, чиjа обнова jе успешно завршена уз финансиjску подршку Удружења Огњена Мариjа Ливањска и вредних поjединаца коjи несебично раде на обнови светиња

Svjetlost_nas_veze.jpg

Потомци су глас жртава јер оне гласа немају

Васкрс Пребиловаца ФОТО: УГ Јадовно 1941. Пише: Душан Ј. Басташић У само предвечерjе свесрпског сабрања у Пребиловцима, jака киша спустила се на таj град и краj, умиваjући га за сутрашњи велики празник, и носећи свjежину коjа jе испунила и расхладила ваздух. Те вечери jе у простору некадашње пребиловачке Основне школе „Краљ Милутин“ отворена изложба о Пребиловцима. Том догађаjу требало jе присуствовати, jер jе то прва изложба постављена чак 74 године након погрома над Пребиловчанима. Погрома коjи заузима централно мjесто у изложби. Дошао сам на изложбу да чуjем како збори Јахура, баш ту у учионици за коjу сам учио да jе била посљедње заjедничко коначиште пребиловачке неjачи у родном селу. Училиште,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ружa устaшкa

Oткривaмo пjeсмe Ружe Toмaшић у слaву Aнтe Пaвeлићa кoje je oбjaвљивaлa и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.