
“ОЛУЈА” ЈЕ ЖИВИ ДОКАЗ ДА, ако Хитлер и није победио, његови следбеници у Хрватској свакако јесу
Пише: Горан Бабић (Из текста “Олуjа”, обjављеног у Просвjети, новинама за културу Српског културног друштва Просвjета, Загреб, броj 126, jули 2015.) Кад већ расправљамо о ноторним стварима jедно jе jасно – у животу ове генерациjе нема ничег “ноторниjег” од “Олуjе”. Не стављам (из више разлога) знак jеднакости премда становите сличности постоjе, али бар мене “Олуjа” донекле подсjећа на Јасеновац у коjему jе и моjа (маjчина) фамилиjа изгубила чак деветеро ближих и даљих рођака. Наравно, страдања су у коjечему неуспоредива, али jе оно основно, оно битно и суштаствено (да тако кажем) или исто или блиско или сродно а своди се на прогон, затор, ишчезнуће, нестанак читаве jедне етничке скупине. У логору













