Конституисан је Организациони и Извршни одбор за обиљежавање 71. годишњице страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини. На челу Извршног одбора је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а потпредсједник Арије Ливне. Програм обиљежавања биће одржан 7. и 8. маја. Првог дана биће организована Меморијална академија у Дому културе у Козарској Дубици. У недјељу, 8 . маја у Дубици ће бити служена Света архијерејска литургија , а потом парастос и помен на српском, хебрејском и ромском језику. – Извршни и организациони одбор, са локалним заједницама и другим Институцијама, посебно министарство просвјете, већ је организовало и организоваће низ активности прије свега са циљем да што више грађана Републике Српске присуствује на

Веома је важно да будући пројекат Меморијалног центра Доња Градина очува спомен на страхоте геноцида у НДХ и преузме улогу Меморијалног центра Јасеновац који се налази на територији Хрватске, изјавио је аутор идејног рјешења за изградњу овог центра архитекта Слободан Малдини. Пројекат изградње овог центра усвојила је Влада Републике Српске, а подржали СПЦ, Савез јеврејских општина и Свјетска организација Рома. Малдини је истакао да ће Меморијални центар Доња Градина бити мјесто које ће отворити своја врата студентима, истраживачима… и свакоме ко жели да се упозна о размјерама страдања и бити кућа истине о њима. Малдини је за „Вечерње новости“ рекао да је централна зграда Меморијалног центра инспирисана обликом пекарске пећи,

ЗАГРЕБ – Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић није данас успјела у науму да приволи представнике јеврејске заједнице и Српског националног већа да одустану од бојкота комеморације у Јасеновцу, која ће бити одржана под покровитељством државе, 22. априла. Грабар Китаровић је раније данас разговарала са представницима јеврејске заједнице и СНВ, након чега је из њеног кабинета саопштено да је констатовано да је неопходно отворити дијалог о свим отвореним питањима. Предсједник СНВ Милорад Пуповац изјавио је Танјугу послије разговора са хрватском предсједницом да та организација неће присуствовати државној комеморацији у Јасеновцу, а да ће о томе да ли ће се придружити Јеврејској заједници 15. априла одлучити данас. „Не видим простор за компромисно

„Немачка и њени Хрвати“ jе трећа публицистичка књига Урлиха Шилера, а изазвала jе и наjвећу пажњу jавности због тезе да jе немачка политика 90-их пропустила прилику да интервенише због парциjалне рехабилитациjе усташтва, што jе била и њена историjска одговорност. С друге стране, Шилера оптужуjу да jе написао антихрватски памфлет, а у разговору за „Тпортал“ угледни немачки новинар обjашњава шта jе био циљ његове књиге. Како сте уопште дошли у Југославиjу 1953, тада као млади немачки слависта? – Желео сам да своjе знање руског из заробљеништва надопуним jош jедним словенским jезиком. Тада jе био актуелан српско-хрватски, нарочито jер jе Југославиjа почела да се отвара према Западу. Имао сам потпуну слободу кретања,

Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф рекао је да је тренутно у Хрватској на сцени покушај да буде смањен обим злочина почињених у Јасеновцу. Према његовим речима, када једном смање обим злочина, следеће је да их у потпуности негирају. Зуроф је рекао за „Глас Српске“ да је због такве ситуације у Хрватској потпуно исправна одлука представника Срба и Јевреја да бојкотују овогодишњу комеморацију у Јасеновцу. „Не постоји сумња да су присутни елементи у хрватском друштву који изражавају носталгију за усташким режимом и Независном Државом Хрватском (НДХ), али то нису сви људи и не деле сви такво осећање. У Хрватској постоји много људи који су против тога, али постоји

У Сплиту је обиљежена 25. годишњица Хрватских одбрамбених снага на којој су присуствовали генерали Жељко Гласновић и Миле Дедаковић. Говор је одржао и ратни заповједник Марко Скејо, који се заложио за то да се поздрав „За дом спремни“ законски заштити. На скупу је призвано и сјећање на режим Анте Павелића и НДХ, успостављену на исти дан када и ХОС слави своју годишњицу постојања, преноси Индекс.хр. Скејо је за усташки поздрав рекао да је „чист је као суза“ и да „мора да буде уграђен у нови закон о хрватским бранитељима како би се коначно зауставила расправа о овом светом хрватском поздраву“. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: „Симон Визентал“