У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“, низом активности, данас и сутра, биће обиљежен Дан сјећања на жртве злочина-геноцида почињеног над припадницима српског, јеврејског и ромског народа од припадника НДХ. У 19 часова биће одржан комеморативни програм, који ће започети молитвом мртвима у синагоги „Илона Вајс“, а након тога је предвиђено обраћање предсједника Јеврејске општине Бањалука Ариеа Ливнеа. Биће приказана три документарна филма о злочинима почињеним у Јасеновцу. Сутра ће бити отворена тематска изложба „Окупација и ослобађање Бањалуке“ аутора из Архива Републике Српске. Посјетиоци имати прилику да виде 36 фотографија. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Данас у Доњој Градини сјећање на жртве усташког злочина геноцида  

У оквиру програма обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, у Дому културе у Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија под називом „Дно“. Меморијална академија почела је минутом ћутања за све невино убијене Србе, Јевреје и Роме у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, а значај сјећања на невино страдале жртве тог логора у Независној Држави Хрватској у уводном обраћању истакли су начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро и министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић. „Обиљежавање страдања Срба, Јевреја и Рома у Доњој Градини и Јасеновцу је веома важно подсјећање и дај Боже да, као што су Јевреји

У Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици, данас ће бити обиљежена 71 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић, као и премијерка Српске Жељка Цвијановић. Комеморативном скупу присуствоваће и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић, министар просвјете и културе РС Дане Малешевић и министар Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. На обиљежавању 71 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини биће присутна и делегација Народне скупштине Републике Српске у којој ће бити

У оквиру Програма обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, у Дому културе у Козарској Дубици данас ће бити одржана Меморијална академија и музичко-сценски перформанс под називом „Дно“. Тематски дио овогодишње меморијалне академије кроз мултимедијални приказ представиће и раскринкавање мита о концентрационом логору Јасеновац као радном логору, а на умјетнички начин биће тематизовано и страдање дјеце у том логору. Академија ће почети у Дому културе у Козарској Дубици у 20.00 часова минутом ћутања за све невино убијене Србе, Јевреје и Роме у такозваној „творници“ смрти коју је основала Независна Држава Хрватска ради истребљења ових народа због тога што су припадали другој нацији.

Град Бањалука обезбиједиће бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину у недјељу, 8. маја, када ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Обезбијеђено је десет аутобуса, а полазак са „старе станице“ у Видовданској улици планиран је у 8.00 часова. Аутобуси ће по завршетку парастоса, у поподневним часовима, вратити путнике на полазну станицу, саопштено је из Градске управе. Извор: Радио Телевизија Републике Српске  

На порталу „Стање ствари“ 28. априла освануо је текст Вељка Ђурића Мишине „Оставите се бројања страдалника у Јасеновцу„, „посвећен” интервјуу са академиком Србољубом Живановићем који су „Новости“ објавиле 10. априла ове године. У тексту за „Новости” Живановић говори о својим закључцима о броју жртава у хрватском логору Јасеновац 1941-1945. и процењује да је у овом периоду тамо страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, односно да је концлогор Јасеновац прогутао 803.000 жртава! На почетку свог реаговања, Мишина за настанак овог текста оптужује „владајућу елиту“ која „манипулише простим народом“ и, према његовим сазнањима, средство манипулације овога пута су биле странице „Вечерњих новости“ и последично аутор интервјуа, односно ја. Такође, вд

Доласком нове власти на чело Хрватске, односи те земље и Србије осведочено су постали никад гори. Тачније, никад гори у мирнодопским условима – били су испод сваког цивилизацијског нивоа док су се у Другом светском рату Хрвати дичили својим Јасеновцем и клањима Срба, Јевреја и Рома, као и у последњој деценији прошлог века, када су уз помоћ Запада готово поновили исте злочине и, што је можда и невероватније, уз помоћ „демократских“ режима НАТО земаља добили готово чисту националну државу. Сада се, уз нову власт у Хрватској, уз усташке покличе „За дом спремни“ који се годинама оре на спортским и неким музичким манифестацијама, уз разбијање табли с ћириличним писмом, свет суочава

У Изложбеној сали „Спомен-подручја Доња Градина“, поводом обиљежавања 71 године од страдања жртава усташког геноцида, постављена је 9. изложба ликовних и литерарних радова о теми „Страдање и сјећање на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац“. Изложбу сачињавају најбољи ликовни радови, изабрани на основу претходно расписаног конкурса на коме су учествовали ученици основних и средњих школа из Републике Српске. Свечано отварање изложбе, коју организује Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ у сарадњи са Педагошким заводом Републике Српске, предвиђено је у недјељу, 8. маја у 10.00 часова, а отвориће је републички министар просвјете и културе Дане Малешевић. Из установе „Спомен-подручје Доња Градина“ најављено је да ће том приликом првонаграђени ученици литерарних радова прочитати

Погледао сам ових дана контроверзни хрватски документарни филм „Јасеновац – истина”. Филм је доспео у жижу јавности одмах после премијере почетком априла ове године у Загребу. Филм је контроверзан по најмање два основа: по драстичном умањивању жртава у усташком логору Јасеновац и по тврдњи да је тај логор деловао све до 1951. године као партизански логор, у којем је страдало много више људи него за време НДХ. О тим контроверзама доста је речено у целом региону а мене је заинтригирала једна друга димензија овога „документарца”. Филм је заправо јавна потерница за свима они ма који мисле другачије од аутора,међу којима сам се и ја нашао. „Комунисти су ту чињеницу скривали,