fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сви ужаси нацистичког казамата

У Београду промовисана књига „Концентрациони логор Маутхаузен – повратак непожељан“. У монографији Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић најпотпунији списак српских заточеника

Mauthauzen
Маутхаузен

Истраживачи Љубомир Зечевић и Тамара Ћирић су у монографији „Концентрациони логор Маутхаузен – Повратак непожељан“ представили страдање грађана Србије и Срба из бивших југословенских република у једном од најсуровијих нацистичких казамата.

У два светска рата, у логору, по коме је ово место у Аустрији постало познато, живот је изгубило око 130.000 људи. Маутхаузен је постао гробница за близу 25.000 Срба, Црногораца, Словенаца и припадника других југословенских народа. У књизи, која је промовисана у четвртак у Дому Војске у Београду, објављен је до сада најпотпунији списак српских заточеника.

– Маутхаузен је упамаћен по до тада незабележеним зверствима његових аустроугарских и нацистичких управника према заробљеницима. То је један од ретких логора где су прављени предмети од људске коже – каже Тамара Ћирић, председник Удружења заточеника КЛ Маутхаузен Србија и један од аутора књиге. – Логораши су убијани на свиреп начин. Овом књигом желели смо да жртвама вратимо достојанство.

Коначна листа свих страдалих Срба у Маутхаузену из оба светска рата вероватно никад неће бити позната. Званично је у Великом рату живот изгубило 8.000 Срба, али тај број може да се оспори. Погром и депортација Срба започета је одмах после видовданског атентата. Према подацима Арчибалда Рајса у Маутхаузену је било 30.000 заробљеника из Србије.

– Српски хероји умирали су претучени, од глади, хладноће, болести… Услови у логору били су веома лоши – пишу аутори књиге. – О њиховом животу највише се може сазнати из преписке који су водили са својим најмилијима.

ИМЕНА ИСПИСАНА ЋИРИЛИЦОМ

КЊИГА „Концентрациони логор Маутхаузен – Повратак непожељан“ преведена је на немачки и енглески језик. За десет дана биће представљена у Меморијалном центру Маутхаузен. Имена жртава српског порекла први пут ће бити написана ћирилицом, и тај списак ће остати у меморијалу. – Имена жртава писали су људи који не говоре српски језик. Због тога је било доста грешака – објаснила је Тамара Ћирић.

Током Другог светског рата логор је био као арена у којој се водила беспоштедна борба за живот. Логораши су били без заштите, болесни, инвалиди… Постојање плинских комора и крематоријума крило се од њих. Мислили су да иду на обично туширање, али је њихова судбина већ била запечаћена. У преуређеним дворанама за туширање уместо воде излазио је смртоносни плин који их је убијао.

– Крематоријумске пећи нису биле довољне за спаљивање уморених, па су лешеви преношени на савезиничко војно гробље из Првог светског рата – наводи Тамара Ћирић. – Тако је, носећи леш, заточеник Мирко Радовић осетио да му је нога пропала у земљу. Када је погледао доле, видео је да је упао у масовну гробницу пуну сувих људских костију. Тако се спојила судбина заточених у оба светска рата.

Задатак логораша био је и рад у каменолому. Из њега су износили гранитне плоче. Степеницама смрти носили су их према логору. На тим степеницама је, кроз несрећне случајеве и убиства, настрадало хиљаде и хиљаде логораша.

– За добро осмишљена убиства чувари би добили награду – слободан дан. Успели смо да пронађемо 2.000 имена СС злочинаца. Већина их никада није изведена пред суд, а и они који јесу углавном су благо кажњавани или им је казна скраћивана – објашњава Тамара Ћирић. – Само су 252 злочинца осуђена на смрт.

Најмању могућност за преживљавање у овом логору имали су Јевреји, Роми и српски ратни заробљеници.

Mauthauzen_1

АУТОР И ЛОГОРАШ

ЈЕДАН од аутора, Љубомир Зечевић, и сам је био заточик у Маутхаузену. У злогласном логору био је од октобра 1943. до ослобођења. По повратку радио је као новинар и уредник у Радио-телевизији Београд. У пензију је отишао са функције директора ТВ Београд. Дуго година био је председник и потпредседник СУБНОР-а.

Зечевићу су године исцрпле снагу, па у четвртак није могао да дође на промоцију своје књиге.

Аутор: Драгана МАТОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Београдске приче: Два „путовања“ у Маутхаузен | Јадовно 1941.

Овде је злочин блага реч | Јадовно 1941.

Срби, први логораши у Европи | Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: