arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Доња Градина, "Топола ужаса" Фото: РТРС

К. Дубица: Данас академија у знак сјећања на жртве Јасеновца и Доње Градине

У оквиру Програма обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, у Дому културе у Козарској Дубици данас ће бити одржана Меморијална академија и музичко-сценски перформанс под називом „Дно“. Тематски дио овогодишње меморијалне академије кроз мултимедијални приказ представиће и раскринкавање мита о концентрационом логору Јасеновац као радном логору, а на умјетнички начин биће тематизовано и страдање дјеце у том логору. Академија ће почети у Дому културе у Козарској Дубици у 20.00 часова минутом ћутања за све невино убијене Србе, Јевреје и Роме у такозваној „творници“ смрти коју је основала Независна Држава Хрватска ради истребљења ових народа због тога што су припадали другој нацији.

Матија Бећковић: Само ти, дијете, ради свој посао – најважнија српска реч

Беседа поводом награде Печат времена за књижевност. Неспорна jе само та реч коjа jе пала на страшном месту, у одсудном часу, и добила космичке размере као дело jедино могуће унутрашње слободе. И ма како се звао таj коjи jе то изговорио, он jе постоjао, и постоjаће док постоjи онаj коjи jе из њега проговорио и jезик на коjем jе та реч изговорена. Света jе реч,а не човек. О двехиљадитоj години хришћанства уписан jе Вукашин из Клепаца у свете српске мученике, а на икони новопросиjаног светитеља нашла се његова реч: „Само ти, диjете, ради своj посао“ Седамдесетих година прошлог века у издању Јевреjске општине у Београду поjавио се зборник успомена преживелих

Сви ужаси нацистичког казамата

У Београду промовисана књига „Концентрациони логор Маутхаузен – повратак непожељан“. У монографији Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић најпотпунији списак српских заточеника Истраживачи Љубомир Зечевић и Тамара Ћирић су у монографији „Концентрациони логор Маутхаузен – Повратак непожељан“ представили страдање грађана Србије и Срба из бивших југословенских република у једном од најсуровијих нацистичких казамата. У два светска рата, у логору, по коме је ово место у Аустрији постало познато, живот је изгубило око 130.000 људи. Маутхаузен је постао гробница за близу 25.000 Срба, Црногораца, Словенаца и припадника других југословенских народа. У књизи, која је промовисана у четвртак у Дому Војске у Београду, објављен је до сада најпотпунији списак српских заточеника. – Маутхаузен

Козарска Дубица Фото: РТРС

У току снимање документарног филма „Крст од крви“ Симе Брдара

Филмски редитељ Симо Брдар најавио је данас да ће снимање документарног филма „Крст од крви“ бити настављено на територији општине Козарска Дубица и у Земуну у Србији. Он каже да та прича свједочи о страдалничкој судбини браће Милоша и Марјана Бањца из дубичког села Клековци, које су усташе 1943. године одвеле у један од најсуровијих њемачких логора у Норвешкој. „Марјан свједочи убиству брата Милоша након чега га узима у наручје и гледа његове посљедње тренутке живота. Скрхан од боли Милошевом крвљу, колико је руком захватио, развлачи крст у стијени. Крвави крст остаје деценијама јер када почне да блиједи, пошто је изложен суровој природи, Норвежани црвеном бојом освјежавају траг браће Бањац“,

Јасеновац Фото: РТРС

Међународна комисија за истину о Јасеновцу засједаће 7.маја у Бањалуци

Међународна комисија за истину о Јасеновцу засједаће у суботу, 7.маја у Бањалуци, гдје ће расправљати, између осталог, о уређењу Меморијалног центра јасеновачког стратишта у Доњој Градини, рекао је, гостујући у емисији „Отворено речено“ Радија РС, српски антрополог и један од наистакнутијих истраживача логорског комплекса Јасеновац, Србољуб Живановић. – Сада је у току изградња Меморијалног центра у Доњој Градини. Влада Републике Српске је одобрила један пројекат, а у Лондону је основана фондација „Јасеновац и Холокауст Меморијална Фондација“, која ће да се труди да прикупи средства да се помогне изградња тог Меморијалног центра. Ту фондацију води Драгана Томашевић, која је била ученица бањалучке Гимназије, а 22. члана њене породице убијени су у

Доња Градина, "Топола ужаса" Фото: РТРС

Обезбијеђено 10 аутобуса за Доњу Градину

Град Бањалука обезбиједиће бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину у недјељу, 8. маја, када ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Обезбијеђено је десет аутобуса, а полазак са „старе станице“ у Видовданској улици планиран је у 8.00 часова. Аутобуси ће по завршетку парастоса, у поподневним часовима, вратити путнике на полазну станицу, саопштено је из Градске управе. Извор: Радио Телевизија Републике Српске  

Драган Вујичић: Одговор В. Ђурићу Мишини или До колико бројати смрти у Јасеновцу

На порталу „Стање ствари“ 28. априла освануо је текст Вељка Ђурића Мишине „Оставите се бројања страдалника у Јасеновцу„, „посвећен” интервјуу са академиком Србољубом Живановићем који су „Новости“ објавиле 10. априла ове године. У тексту за „Новости” Живановић говори о својим закључцима о броју жртава у хрватском логору Јасеновац 1941-1945. и процењује да је у овом периоду тамо страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, односно да је концлогор Јасеновац прогутао 803.000 жртава! На почетку свог реаговања, Мишина за настанак овог текста оптужује „владајућу елиту“ која „манипулише простим народом“ и, према његовим сазнањима, средство манипулације овога пута су биле странице „Вечерњих новости“ и последично аутор интервјуа, односно ја. Такође, вд

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима Фото: РТРС/Срна

Владика Григорије: Велика је радост што је васкрсао живот у Пребиловцима

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима прославио је данас своју прву славу након освештања храма, а свету литургију служили су епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени епископ Атанасије. Владика Григорије рекао је данас да је велика радост што је васкрсао живот у Пребиловцима, што има све више дјеце и што се овдје крштавају. Он је додао да постоји нада да ће бити још обновљених домова у овом мјесту. „Да смо остали да тугујемо, а да ништа не предузмемо никад не бисмо доживјели васкрсење, а васкрсење је циљ свега, а кроз крст се мора проћи“, нагласио је владика Григорије. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је у знак сјећања на 4.000

Маринко М. Вучинић

Зашто је „Политика“ прећутала обележавање 75-годишњице оснивања логора у Јасеновцу

Суштина уређивачке политике једног медија огледа се у начину како се прате важни политички и друштвени догађаји. Како се може окарактерисати уређивачки приступ листа Политике када на њеним страницама није ниједном речју обележено одржавање скупа у Српској академији наука и уметности, који је одржан поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац. На том скупу, у препуној свечаној сали САНУ, говорили су њен председник Владимир Костић, академик Василије Крестић и историчарка Мира Радојевић. Председник САНУ је у свом излагању рекао: „Постоје временске и географске тачке, одреднице пред којима пристојност налаже искључиво ћутање и погнуту главу пред којима речи и наша моћ разумевања посустају и заправо губе сваки смисао. Јасеновац је

Стравичне сцене из Јасеновца, где је животе изгубило 74.762 деце млађе од 14 година

Било, не поновило се: Чувајмо се, хрватско усташтво се повампирило

Доласком нове власти на чело Хрватске, односи те земље и Србије осведочено су постали никад гори. Тачније, никад гори у мирнодопским условима – били су испод сваког цивилизацијског нивоа док су се у Другом светском рату Хрвати дичили својим Јасеновцем и клањима Срба, Јевреја и Рома, као и у последњој деценији прошлог века, када су уз помоћ Запада готово поновили исте злочине и, што је можда и невероватније, уз помоћ „демократских“ режима НАТО земаља добили готово чисту националну државу. Сада се, уз нову власт у Хрватској, уз усташке покличе „За дом спремни“ који се годинама оре на спортским и неким музичким манифестацијама, уз разбијање табли с ћириличним писмом, свет суочава

Доња Градина-ученици Фото: СРНА

Изложени ликовни и литерарни радови ученика о страдању у Јасеновцу

У Изложбеној сали „Спомен-подручја Доња Градина“, поводом обиљежавања 71 године од страдања жртава усташког геноцида, постављена је 9. изложба ликовних и литерарних радова о теми „Страдање и сјећање на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац“. Изложбу сачињавају најбољи ликовни радови, изабрани на основу претходно расписаног конкурса на коме су учествовали ученици основних и средњих школа из Републике Српске. Свечано отварање изложбе, коју организује Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ у сарадњи са Педагошким заводом Републике Српске, предвиђено је у недјељу, 8. маја у 10.00 часова, а отвориће је републички министар просвјете и културе Дане Малешевић. Из установе „Спомен-подручје Доња Градина“ најављено је да ће том приликом првонаграђени ученици литерарних радова прочитати

Јасеновац - Истина

Хрватска истина о усташком логору Јасеновац

Погледао сам ових дана контроверзни хрватски документарни филм „Јасеновац – истина”. Филм је доспео у жижу јавности одмах после премијере почетком априла ове године у Загребу. Филм је контроверзан по најмање два основа: по драстичном умањивању жртава у усташком логору Јасеновац и по тврдњи да је тај логор деловао све до 1951. године као партизански логор, у којем је страдало много више људи него за време НДХ. О тим контроверзама доста је речено у целом региону а мене је заинтригирала једна друга димензија овога „документарца”. Филм је заправо јавна потерница за свима они ма који мисле другачије од аутора,међу којима сам се и ја нашао. „Комунисти су ту чињеницу скривали,

Нови Град-Дан ослобођења Фото: СРНА

Обиљежен Дан ослобођења Новог Града

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје „Мајка партизанска“ и историјским часом данас је у Новом Граду обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свјетском рату 1. маја 1945. године. Предсједник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је 1. мај 1945. године један од најзначајних датума за ову општину кад је ослобођена након фашистичке окупације која је трајала четири године, од почетка до краја Другог свјетског рата. – Нови Град је посљедња општина у тадашњој Босанској Крајини која је ослобођена од окупатора јер је била добро утврђена и брањена да би била одступница јединицама њемачке војске према Загребу – рекао је Тодић. На историјске чињенице данас је ученике новоградских школа подсјетила професор

Централни споменик на спомен-подручју Јасеновац. Фото: Wikimedia Commons/Bern Bartsch.

ЕУ ћути на усташтво и неофашизам

Златко Хасанбеговић, министар културе у Влади Хрватске, изјавио је да су „Срби и Јевреји криви” што се одвојено одржавају три комеморације жртвама злогласног усташког логора Јасеновац!? Хрватски званичник одбацује личну и одговорност своје владе зато што су координација јеврејских општина у Хрватској и Српско народно веће (СНВ) одбили да присуствују државној манифестацији, организујући своју, и што је и Антифашистичко веће Хрватске то исто засебно учинило, у знак протеста због рестаурације усташтва у Хрватској и афирмисања Независне државе Хрватске. Једина преживела логорашица, Хрватица Пава Молнар је одбила да присуствује државној манифестацији и повукла је свој говор. По Хасанбеговићевој логици, да није било Срба не би било ни Јасеновца! Цитирана изјава хрватског министра,

Изгорјела кућа ромске обитељи у Козари путевима Фото: Јурица Галоић/ПИXСEЛЛ

Цигaни лeтe у нeбo

Нa службeнoj кoмeмoрaциjи у Jaсeнoвцу Срби и Јевреји гoтoвo су прeшућeни, a Рoми нису ни спoмeнути. To сe индикaтивнo пoклoпилo с прeшућивaњeм двajу тeшких инцидeнaтa, пaљeвинe и eксплoзиje, у зaгрeбaчкoм рoмскoм нaсeљу. Иaкo пoлициja тo нe пoтврђуje, мoгућe je дa рaсистичкe бaндe с вaтрeних риjeчи прeлaзe нa вaтрeнa дjeлa Koд фaшизмa су вaжнe двиje ствaри. Првa je, нaрaвнo, имa ли гa у нeкoj зeмљи или нe, a oдмaх зaтим кaкo сe људи прeмa њeму пoстaвљajу, видe ли гa и супрoтстaвљajу ли му сe или гa прeшућуjу. Шутњa je у прaвилу фaтaлнa, o чeму je aнтoлoгиjски зaпис oстaвиo пoзнaти њeмaчки свeћeник кojи je зaвршиo у нaцистичкoм лoгoру, a oвaкo je тo

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Муке по Христијану

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.