arrow up
kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. “Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Српско народно вијеће и Антифашистичка лига Хрватске одали су пијетет Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини

Служен помен за Србе поклане у Глини 1941.

Служен помен Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. “На ово и сва слична места треба да одлазимо, да се молимо Богу и да нам, осим помена, то буде и опомена да се никада не понови нешто слично”, рекао је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије након што је с епископом горњо-карловачким Герасимом служио парастос. Митрополит је поручио да треба поштовати све жртве без обзира којем народу припадају. “Као што с пијететом поштујемо оне који су невино пострадали у страшном злочину почињеном на овом месту, исто тако смо дужни да поштујемо и све друге

Свети Вукашин

Крајем године у биоскопима: Зашто власт неће да подржи овај пројекат а пуна су јој уста антифашизма? (ВИДЕО)

Прво филмско остварење о страдању и најбруталнијим злочинима над недужним становништвом који су се дешавали у концентрационом логору Јасеновац ускоро ће угледати светло дана. Филм који приказује потресну причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро ће имати своју премијеру, најпре на фестивалима, а потом и у биоскопима. На овај играни филм српска јавност чекала је 70 година. Филм је урађен у продукцији „Анти цензура”, а снимала га је млада ауторска и глумачка екипа која кроз филм истражује порекло зла у људима, психолошко стање и болесни унутрашњи свет усташког кољача. Међутим, нико из власти, па чак ни премијер, нису нашли за сходно да подрже или

Хрватски дом на месту некадашње православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)

Сећање на усташки злочин у Глини

Кла­ње више од 1.200 не­ду­жних Ср­ба у хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це тра­ја­ло је шест да­на и шест но­ћи, а ме­сто стра­вич­ног зло­чи­на ни­је обе­ле­же­но 75 го­ди­на рошло је 75 година од злогласног погубљења у глинској цркви. Догађај за који многи кажу да му по свирепости нема равна још увек не бледи у свести српског народа, мада се много радило на томе да се заборави. Одмах по извршењу до тада незабележеног злочина, радило се више на томе да се он заборави него да се гаји сећање на нешто што не би смело више никада да се било коме догоди. Да, једноставно, подсећање на њега буде страшна опомена људском роду. На 75.

Изложба ликовних радова о пројекту Меморијалног центра у Доњој Градини Фото: РТРС

У Музеју РС отворена Изложба радова за Меморијални центар у Доњој Градини (ФОТО)

У Музеју Републике Српске, отворена је Изложба радова пристиглих на Конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијаланог центра у Спомен-подручју Доња Градина. Изложби је претходила и јавна стручна дискусија о пристиглим радовима јер је ријеч о једном од најзначајнијих јавних позива за рјешења овог изузетног историјског комплекса. На изложби се нашло шест предложених идејних пројеката, међу којима и они који су освојили друго и треће мјесто. Изложба је реализована у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: О радовима за идејно рјешење Меморијалног центра у Доњој Градини Дискусија о идејном урбанистичком рјешењу Меморијалног центра Меморијални центар Доња Градина – кућа истине о

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима “нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Полагање вијенаца српским жртвама у Глини

Свjeдoци глинскoг пoкoљa

Oд нeзaпaмћeних устaшких злoчинa нaд цивилним српским стaнoвништвoм у Глини прoшлo je 76 гoдинa. Moждa je тo дoвoљнo дa сe oпрoсти пoчинитeљимa, aли нeдoвoљнo дa крвaви пoкoљи пaдну у зaбoрaв, пoгoтoвo стoгa штo свиjeћe нaд зajeдничкoм мaсoвнoм грoбницoм joш увиjeк, нa гoдишњицу злoчинa, пaлe и свjeдoци стрaшних дoгaђaja. Дaнaс врeмeшни стaрци и стaрицe, тaдa дjeчaци и дjeвojчицe, свjeдoчили су oдвoђeњу свojих oчeвa и брaћe. Свe штo сe дoгoдилo тe нoћи, 12. нa 13. свибaњ 1941. урeзaлo им сe у пaмћeњe дo нajситниjeг дeтaљa. Дo дaнa дaнaшњeг тa сликa, кoja им je миjeњaлa живoтe, ниje изблиjeдилa. Пoпут нeкoг сумoрнoг и злoгукoг филмa врти сe изнoвa у њихoвим глaвaмa, a свe je

Министарство просвјете и културе Републике Српске провело је данас стручну дискусију о радовима пристиглим на конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју "Доња Градина"

О радовима за идејно рјешење Меморијалног центра у Доњој Градини

Министарство просвјете и културе Републике Српске и Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина” спровели су данас стручну дискусију о радовима пристиглим на конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у том спомен-подручју, који су данас у Козарској Дубици први пут изложени јавности. Помоћник министра за културу Милица Котур изјавила је да је јавности представљено свих шест радова који су пристигли на конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју “Доња Градина”. “Међу овим радовима изложени су и другонаграђани и трећенаграђени рад пристигао на конкурс и четири ненаграђена рада. Прва награда није додијељена јер је жири сматрао да ниједан рад није задовољио све елементе који су прописани да би

Предложена је сарадња српске цркве и Друштва и у изучавању историје Јасеновца (Фото Раде Крстинић)

СПЦ прикупља податке о српским жртвама у 20. веку

На молбу Друштва за подизање српског меморијала, Свети архијерејски синод позвао владике да преко свог свештенства прикупе податке о Србима страдалим у ратовима Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог века. Прикупљање података иницирало је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку, које се обратило СПЦ с молбом да им помогну у састављању спискова страдалих. Писмо упућено СПЦ потписали су председник Управног одбора Друштва, академик Василије Крестић и председник Скупштине Друштва, Александар Матановић. Како је јуче саопштено из ове организације, на њихову молбу Синод је одговорио

Представници СУБНОР-а општине Мркоњић Град данас су, поводом Дана устанка народа БиХ против фашизма, положили вијенце на спомен-обиљежје страдалим партизанима на Касимовцу на Партизанском гробљу

У Мркоњић Граду одана почаст жртвама фашистичког терора

Представници СУБНОР-а општине Мркоњић Град данас су, поводом Дана устанка народа БиХ против фашизма, положили вијенце на спомен-обиљежје на Касимовцу. Предсједник СУБНОР-а ове општине Влајко Јовић рекао је да ова организација сваке године одаје почаст жртвама фашизма. “Сваке године обиљежавамо 27. јули и сјећамо се недужних жртава. Положићемо данас вијенце и на спомен-обиљежјима жртвама фашистичког терора у мјестима Бараћи, Ивовац и Подгорја”, додао је Јовић. На гробљу Касимовац сахрањено је 313 жртава фашистичког терора, у Бараћима 298, у Ивовцу 82 и у Подгорји 105. Извор: СРНА  

Хрватски амбасадор са нотом у руци излази из зграде МСП

Протест Хрватској!

Београд у дипломатској ноти најоштрије осудио укидање пресуде Степинцу. Србија ужаснута рехабилитацијом нацистичке, усташке НДХ Министарство спољних послова Србије уручило је у уторак ноту амбасадору Хрватске Гордану Маркотићу којом најоштрије протестује због поништавања осуђујуће пресуде изречене против Алојзија Степинца, што сматра рехабилитацијом фашизма и усташке НДХ. У ноти, МСП подсећа да Уједињене нације и Европска унија изричито забрањују рестаурацију фашизма и фашистоидних идеологија. Маркотић је у наше Министарство стигао нешто пре 17 часова, а по изласку, четрдесетак минута касније, носио је у руци бели папир. На питање “Новости” да ли је примио протестну ноту и шта је као реакцију Загреба пренео нашем МСП, само је кратко одговорио: – Да, ево

Глина стара Глинска црква

Вулин: Хрватска је далеко од антифашизма

Рехабилитацијом Степинца, али и протестима, јер Србија не ћути на рехабилитацију политике покрштавање и геноцида, званична Хрватска показује да су јој антифашистичке вредности далеко као што су биле и у време Јадовна и Јасеновца Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је, поводом протестне ноте Хрватске да је рехабилитовати усташког викара Алојзија Степинца, да је говорити о добрим намерама према Србима лицемерно колико и полагање венаца на гробове убијене деце у Јасеновцу од оних који се клањају усташама у Блајбургу. Хрватској су далеко антифашисичке вредности, изјавио је Вулин. “Рехабилитацијом Степинца, али и протестима, јер Србија не ћути на рехабилитацију политике покрштавање и геноцида, званична Хрватска показује

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.