Српска и Римокатоличка црква од данас у Загребу о спорној улози контроверзног кардинала. Прва тема разговора – однос Ватикана и Алојзија Степинца према НДХ Папа Фрања сигурно неће донети одлуку о канонизацији контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца пре окончања рада Мешовите комисије Римокатоличке и Српске православне цркве. Такав епилог није могућ без обзира на околности које могу да наступе. Овај став саопштен је “Новостима” у седишту Римокатоличке цркве. Ватикан, како тврде наши извори с римског Трга Светог Марка, будно прати рад Комисије, чији је други сусрет заказан за данас и сутра у Загребу. Загребачки састанак овог стручног тела, формираног на папину иницијативу, са задатком да расветли историјску улогу кардинала из

Сисак – Након што су живот и дјеловање загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца (1898.-1960.) представљени у липњу у Еуропском парламенту у Bruxellesu те затим у коловозу у Домитровићевој кули у Загребу, изложба „Степинац: пут светости“ отворена је петак 14. октобра у Дворани Јуран и Софија у Великом Каптолу у Сиску. Сваког радног дана до 31. октобра, посјетитељи ће моћи, на временској ленти, дужине 8 метара, упознати се са Степинчевим животом и свим важним догађајима везанима уз његово штовање све до октобра 2016. године, а у контексту догађања у Хрватској и Еуропи.  Такођер, на 19 паноа Степинац је представљен кроз занимљиве фотографије те избор потицајних мисли, а изложба представља и неколико дјела

Мешовита комисија хрватских и српских стручњака која би требало заједнички да размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата ће се састати у Загребу у наредна два дана, 17. и 18. октобра Мешовита комисија хрватских и српских стручњака која би требало заједнички да размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата ће се састати у Загребу у наредна два дана, 17. и 18. октобра. На првом дводневном сусрету у Риму од 12. до 13. јула утврђен је начин рада према методологији историјских чињеница, утемељених на расположивој документацији и њеној контекстуализацији, преноси Н1 Хрватска. Рад Комисије неће имати никаквог утицаја на

Да ли речи папе Франциска, изговорене у православној Грузији, представљају суспензију беатификације и канонизације загребачког надбискупа и потоњег кардинала др Алојзија Степинца? Посета папе Франциска Грузији почетком октобра 2016, у време великих глобалистичких обмана, дочекана је од стране православних Грузина с неповерењем и сумњом. Своје незадовољство исказали су демонстранти недалеко од стадиона на коме је папа одржао мису за групу припадника грузинске римокатоличке заједнице. Демонстранти су истакли транспарент „Ватикан – духовни агресор“. НЕУСПЕХ У ГРУЗИЈИ Папа Франциско није им остао дужан. Пружио је незадовољним православним Грузинима други образ: „Католици не смеју да покушавају да преобрате православне. Покушај насилног врбовања верника је грех против екуменизма.“ Накнадно је додао: „Поделе у хришћанству

Да ли садашња Србиjа и њена демократска власт, а због грађења нових добросуседских односа, не само да прећуткуjе, већ прави и стратегиjу за брисање наjтрагичниjег дела сопствене историjе? Гура ли у заборав злочине Хрвата у Другом светском рату над Србима, Јевреjима и Ромима, а због оживљавања пропале концепциjе братства, jединства у бившоj СФР Југославиjи – питања су коjа ових смутних дана постаjу све актуелниjа. Нарочито су актуелизована после иступа председнице хрватске владе Јадранке Косор и њеног идолопоклонства пред оним Хрватима коjи су због поновљених злочина над Србима осетили међународно кажњавање. Контролисане посете Ниjе непознато колико jе Србиjа у прошлости била заробљеник прикривања туђих злочина. Такође, познато jе колико су српске