Стратишта НДХ Архиве - Страница 215 од 354 - Јадовно 1941.

Црква у Доњем Јеловцу код Козарске Дубице Фото: СРНА

Служена литургија у обновљеном храму у Доњем Јеловцу (ВИДЕО)

29. мај 2017.

Епископ бањалучки Јефрем служио је Свету архијерејску литургију у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у Доњем Јеловцу, код Козарске Дубице. У својству кума храма, литургији је присуствовао предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић. Овај Храм изграђен је прије 120 година, али су га усташе потпуно уништиле током Другог свјетског рата, а обнова је трајала више од 20 година. Црква у Доњем Јеловцу свједок је вјековоног постојања српског народа и његовог идентитета на овом подручју, каже парох кнежички Жељко Јевђенић и додаје да је и црква, заједно са народом, претрпјела велика страдања током 20. вијека. „У овом селу се догодило ужасно страдање у Другом свјетском рату, јер се на југисточној страни цркве, неколико

Проширена кроника геноцида

28. мај 2017.

Војнић – „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“; свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945; Кордун, Банија, Горски Котар и Лика; друго проширено издање, у едицији Епархије Горњокарловачке и удружења Јасеновац – Доња Градина из Бања Луке, своју хрватску и прву промоцију имало је у петак, 12. маја, у Војнићу, вечер уочи обиљежавања 75. годишњице пробоја непријатељског, усташког обруча 1942. године на легендарној Петровој гори. Већег и бољег догађаја и најаве највеће кордунашке епопеје и пробоја обруча на Биљегу, који се увијек одржава код споменика на Петровцу, и није могло бити. Мала дворана у Дому културе у Војнићу била је претијесна да прими све заинтересиране за презентацију овог, најновијег хисторијског дјела

Диана Будисављевић: Пред носом режиму, за хиљаде живота

28. мај 2017.

Током Акције Диане Будисављевић (тако се звао подухват), водила се детаљна картотека са свим доступним подацима о деци која су изведена из логора. У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године, преживјели затвореници Јасеновца, најужаснијег логора смрти који је постојао током Другог свјетског рата, одлучили су се на пробој јер је било јасно да их чека нож или метак. Од преко хиљаду учесника пробоја, преживјело је нешто више од стотину. Данас ни њих ни оне који су имали мање среће од њих, те скончали на стравичан начин, не може запасти стубац у медијима, а да не буду искориштени за нечији интерес. Броје им се крвна зрнца, доводе се у

Стрељање омладине у логору Сајмиште, од стране немачких војника, 1943.

Хелсиншки одбор Србије жели ставити хипотеку Србији, aмнестирати Хитлера и Павелића ?

27. мај 2017.

Новинарка „Слободне Европе“ Бранка Михајловић објавила је у овом медију прилог „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“. Тема новинарског прилога је предлог закона о уређењу меморијала на месту нацистичко-усташког логора Сајмиште. Пише: Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.“ Да преведем на народски језик: Србији треба наметнути одговорност за логор Сајмиште (Земун) 1941-1944. а то уједно значи и амнестирати злочиначки

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

И 2016. године смо били на Јадовну

27. мај 2017.

На 75-ту годишњицу од страдања наших чланова породица, рођака и сународњака, од 01 – 02. Јула 2016, седму годину за редом, обиљежили смо „Дан сјећања на Јадовно“. Донoсимо на једном мјесту листу текстуалних и видео прилога насталих током и након нашег ходочашћа: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016. Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016. Др Борис Беговић: Како ли је било нашим прецима те 1941? Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом Борис Беговић: То што радимо је због нас, а не због других Путовање у Јадовно Поездка в Ядовно Јадовно 2016: камен по камен – крстача Jadovno: Dan sjećanja na

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

Подршка изградњи меморијалног центра на Старом сајмишту

26. мај 2017.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ подржава изградњу меморијалног центра на Старом сајмишту као трајног спомен-обиљежја српским жртвама у 20. вијеку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом подијелили његову горку судбину. Сабор остаје при ставу да земним остацима српског и свјетског великана Николе Тесле никако није мјесто међу музејским експонатима, што је јединствен преседан и васељенска срамота, него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега. „Сабор је размотрио и излишан и у суштини бесмислен проблем – уплитање групе наставника и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији

Бискупу Алфреду Пихлеру у спомен – бискупу Комарици у наук

26. мај 2017.

17. маја 1992. преминуо је један истински хришћанин, бањалучки бискуп у пензији, г. Алфред Пихлер. Католички свештеник и Нијемац који је 1941. стао пред усташе да заштити од рушења српску православну цркву у Маглајанима. Хуманиста, који је увијек осуђивао усташе и њихове злочине. Искрени пријатељ владике бањалучког Василија Костића и српског народа. Божићном посланицом 1963. се вјерницима обратио следећим речима: „У овој земљи су у прошлом рату многа наша браћа православне вјере погинула зато што су православци. Они који су их убијали имали су у џепу католички крсни лист. Звали су се католици. И ти кршћани убијали су друге људе, такођер кршћане, зато што нису Хрвати и католици… Ми болно

Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО

26. мај 2017.

English Рад Александра Нећака, предсjедника Савеза jевреjских општина Србиjе, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Сећање није довољно, истраживање је неопходно, образовање је преко потребно. СЕЋАЊЕ Постоји индивидуално, лично сећање пре свега оних, који су преживели мучења, зверства и концентрационе логоре. Нажалост, већ колико сутра, ни један преживели логораш више неће бити међу нама. Тада ће нам остати препричана и пренета туђа и недоживљена сећања, која за историју не могу бити поуздана. Сећања, која су по својој природи субјективна, са протоком времена још се више модификују и мењају… Постоји и тзв. јавно сећање које се испољава на

Горан Васић: Кратак осврт на „тисућљетну“ некултуру Хрвата

26. мај 2017.

„Знате ли колико је људи убијено у Јасеновцу“? „Овиси ко тумачи. Ако тумачи непријатељ домовине, јако пуно, ако пријатељ домовине, онда је друга прича“. Питање је поставио новинар РТРС-а Денис Бојић а одговор дао „пријатељ домовине“. Још је додао да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата и потпуно самоуверено додао: „Сто посто“. Није једини који је у тој анкети дао одговор да је Хрвата страдало највише. „Хрвати, Хрвати, највише је хрватски народ страдао“. Неки су тврдили да су највеће жртве Јасеновца ипак били, како они кажу, „Жидови“, па Хрвати, па можда и, то свакако није сигурно, и Срби. „Баш ме брига. Не представља ми то никакву важност“, рекао је један

Усташе кољу српског младића и ритуално скупљају његову крв.

Подсећање на страшна зла у хрватском усташком логору Јасеновац: При клању кољач Којић је пио крв заточеника

26. мај 2017.

(Одломци из књиге „У мучилишти-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Одједном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Усташки „адвокат“ – посебни савјетник за културу!?

25. мај 2017.

Хрватски режисер Јаков Седлар, аутор фалсификата „Јасеновац – истина“, у коме је изнио низ историјских лажи у покушају да рехабилитује усташки режим, постао је посебни савјетник за културу ректора Универзитета у Загребу Дамира Бораса. Седлар је жестоко критикован и тужен због фалсификата које је користио у раду на филму о концентрационом логору Јасеновац. На Седларов рад бурно су реаговали бројни стручњаци – историчари, представници српске и ромске заједнице у Хрватској, као и Центар „Симон Визентал“, који се бави нацистичким злочинима. Тај центар упозорио је да Седлар својим филмом „срамотно жели да промијени историју Независне Државе Хрватске и да негира размјере ужасних злочина почињених у концентрационом логору Јасеновац“. Кривичну пријаву против

Отказана трибина на тему ,,О (не)култури заборава“

25. мај 2017.

ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНИХ РАЗЛОГА ТРИБИНА СЕ ОДЛАЖЕ ДО ЈЕСЕНИ Позивамо вас, да у понедељак, 29. маја 2017. године, када прослављамо Св. Вукашина, Јасеновачког и Клепачког, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), са благословом Владике Арсенија, настојатеља Храма Св. Саве присуствујете трибини на тему: ,,О (не)култури заборава“ На ову тему говориће: Душан Ј. Басташић (Удружење грађана Јадовно 1941.) Никола Милованчев (Правник и историчар) Модератор: Јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Комеморација на Радимљи: Помен усташама поред некрополе српске лозе Милорадовића

24. мај 2017.

На Радимљи код Стоца, 20.маја ове године,поред гробова чувене српске задужбинарске лозе Милорадовића, одржана је „свечана комеморација за све хрватске бранитеље, католике погинуле или нестале у Другом свијетком рату и пораћу“. То се у суштини односи на усташе (јер у Херцеговини је мало ко био домобран). Тим поводом мису је служио др дон Божо Голужа. Послије интонирања хрватске химне „Лијепа наша“, начелници западнохерцеговачких општина су положили вијенце код споменика „Блајбуршким жртвама“. Службени сајт општине Чапљина извјештава да је делегација на челу са начелником те општине др Смиљаном Видићем положила вијенац и свијећу. Хрватске власти су споменик „Блајбуршким жртвама“ подигле 2005. године управо поред најчувеније некрополе стећака, која је и породично

Лажна историја и сузе за злочинцима

24. мај 2017.

Вишегодишње ћутање о геноцидном карактеру Независне Државе Хрватске /НДХ/, расним законима, те прогонима Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста довело је до низа неоусташких инцидента у Хрватској, како у политичкој тако и у другим сферама друштва Приредио: Ненад ТАДИЋ Упркос давно изреченим историјским судовима о усташком терору и дизању на устанак српског становништва које је спасавало живу главу, у хрватској јавности и даље траје спор око онога што се дешавало у Србу и његовој околини у јулу 1941. године. Хрватски десничари и ревизионости, те један дио „национално свјесних“ политичара и историчара упорно тврди да је над хрватским становништвом у том крају извршен „геноцид“, те да су га починили Срби и

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму

23. мај 2017.

Нешто више од месец дана након што је документарни филм о Јасеновцу, аутора Јакова Седлара, упркос противљењима дела хрватске јавности, ипак, награђен наградом Града Загреба, немачки дневник „Франкруфтер рундшау“ објавио је оштру критику у којој потврђује да је реч о пројекту, који фалсификује историју. Немачки дневник прозива и градске оце због додељене награде Седлару. Уз подсећање да је одлука градских власти да награду Града Загреба додели управо Седларовом филму „Јасеновац – истина“, који је све само не то што казује наслов, изазвала велики скандал у Хрватском, РФ напомиње да је Седларовом документарац био приказан и у Тел Авиву, као и да се Седларова „истина“ састоји од потпуног окретања наглавачке историје