Процес канонизације Алојзија Степинца, контроверзног загребачког надбискупа из периода НДХ и потоњег кардинала, а самим тим и кандидата за самог папу, практично је започет 3. октобра 1998. године када га је папа Јован Павле  II пред 500.000 вјерника у Марији Бистрици прогласио блаженим. Тадашњи поглавар Римокатоличке цркве није се обазирао на негодовање врха Српске православне цркве и Степинца је уздигао на пиједестал блажених. Ипак, све су прилике да ће актуелни римски бискуп папа Фрањо уважити ставове СПЦ и неће прихватити аргументе Конгрегације за каузе светаца неопходне за коначну канонизацију. Уважавајући напоре представника СПЦ у заједничкој комисије Католичке цркве и СПЦ која је формирана на иницијативу патријарха српског Иринеја и уз благослов

На посљедњем састанку Мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог свјетског рата, који је одржан у Риму, констатовано је да ставови двије стране остају супротстављени. У заједничком саопштењу представника Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумијевање периода између Првог свјетског рата и 1960. године, када је Степинац умро. Наглашено је да се у раду Комисије „могао освијетлити живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“, пренијела је Радио-телевизија Србије вијест коју је објавила агенција ХИНА. Чланови Комисије су

Данас последњи састанак комисије СПЦ И Римокатоличке цркве. Одлука неће бити донесена одмах по завршетку дијалога Одлука о канонизацији контроверзног хрватског кардинала из времена Другог светског рата неће бити донета одмах по окончању дијалога Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Овој одлуци претходиће додатне анализе, процене и сучељавања аргумената унутар Римокатоличке цркве. Главну реч о том питању донеће католички поглавар, с тим што ни у Ватикану нису сагласни да ће то бити баш папа Фрања. Да ће и последњи чин Степинчевог проглашења за светитеља бити посебан процес, указује већина познавалаца рада и начина одлучивања у Ватикану. Тај корак, како се преноси, у вези је с папином тврдом

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције састаће се сутра у Ватикану, шести пут откако на предлог папе Фрање разматра историјску улогу контроверзног надбискупа Алојзија Степинца. Међутим, ма каква да је била папина идеја, пуну годину од почетка рада овог тела више је питања него одговора. Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен. То је можда познато члановима делегације, али јавности свакако није. Као што се не зна ни досадашњи учинак разговора, нити аргументи које су изнели српски епископи и историчари. Од

Усташки ресентимент и симболи данас су сасвим нормална појава у Хрватској, уосталом, пред јасеновачким логором и даље стоји табла за усташким поздравом „За дом спремни!“, коју хрватски државни органи нису смјели или нису хтјели да уклоне.  Приредио: Ненад ТАДИЋ Усташки поздрав „За дом спремни!“ све мање је контроверзан за хрватско друштво и институције и све више је у дневној употреби без икаквих санкција. Пјевачу Марку Перковићу Томпсону, музичкој икони деснице и заговорнику усташког сентимента, забрањен је концерт било гдје ван Хрватске, укључујући и ЕУ, осим у већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ. Међутим, на концерту Томпсона одржаном у суботу у Нуштру поново се чуо усташки поздрав „За дом спремни!“. Као

У среду ће бити одржан последњи редовни састанак Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције. – Одлуку о евентуалном продужетку рада комисије донеће папа Фрањо, на чију је иницијативу и формирана Тачно годину дана после првог састанка Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, њени чланови састаће се поново у Ватикану, у среду 12. јула. Управо је на овом месту одржано прво заседање Мешовите комисије када су се чланови комисије састали са папом Фрањом и договорили се о темама о којима је било речи на пет радних заседања. Првобитно је најављено да ће дводневни састанак у