arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Хрвати уверени да ће папа Степинца прогласити свецем 2018.

Иако није било напретка у дијалогу са СПЦ, Хрватска бискупска конференција сматра да ће сада, када је лопта поново у дворишту Ватикана, Света столица донети одлуку у њихову корист Једногодишњи рад Мешовите комисије СПЦ и ХБК, која је разматрала лик и дело хрватског бискупа Алојзија Степинца, уочи, за време и након Другог светског рата, резултирао је само једним закључком, а то је да су се црквени великодостојници и експерти сагласили да се не слажу по питању да ли он треба да буде проглашен свецем. У заједничком саопштењу које је најпре објавила Хрватска бискупска конференција, а потом и СПЦ, након састанка одржаног 12. и 13. јуна у Ватикану, где је пре

Хтео да покатоличи све Србе: Алојзије Степинац Фото: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Цркве без договора о Степинцу

Завршен рад Мешовите комисијЕ СПЦ и католика о контроверзном кардиналу. Догађаји, наступи, списи… различито се тумаче, наведено у саопштењу Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције после шест сесија разговора о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу дошла је до закључка да су тумачења католичких Хрвата и православних Срба и даље различита, али и да постоји сагласност о могућности будућег рада на ову тему. Ово је наведено у заједничком саопштењу после последњег сусрета чланова овог тела, које је под управом ватиканског шефа одељења за историјске науке опата Бернарда Ардуре претходна два дана заседало у Дому свете Марте у Ватикану. – Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање

Алојзије Степинац

Ставови о Степинцу остали супростављени

На посљедњем састанку Мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог свјетског рата, који је одржан у Риму, констатовано је да ставови двије стране остају супротстављени. У заједничком саопштењу представника Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумијевање периода између Првог свјетског рата и 1960. године, када је Степинац умро. Наглашено је да се у раду Комисије „могао освијетлити живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“, пренијела је Радио-телевизија Србије вијест коју је објавила агенција ХИНА. Чланови Комисије су

У Музеју Козаре вечерас је отворена изложба под називом "Белези великих злочина" која је реализована у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда.

Отворена изложба „Белези великих злочина“

У Музеју Козаре синоћ је отворена изложба под називом „Белези великих злочина“ која је реализована у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда. Директор Музеја Зоран Радоњић изјавио је да изложба спада у ону врсту пројеката гдје постоји добар спој егзактног, научног, документарног, историјског и са друге стране креативног и умјетничког. „Суштина изложбе јесте настојање да се историјске чињенице страдања једног народа нагласе и да је обоји емоцијом“, изјавио је Радоњић. Он је додао да су филм, поезија, књижевност, па и скулптура, у великој мјери заступљени кад је ријеч о овим садржајима, док се за сликарство може рећи да се држало по страни. „Као ликовњак могу образложити то да можете

Алојзије Степинац

Степинцу (још) далеко ореол

Данас последњи састанак комисије СПЦ И Римокатоличке цркве. Одлука неће бити донесена одмах по завршетку дијалога Одлука о канонизацији контроверзног хрватског кардинала из времена Другог светског рата неће бити донета одмах по окончању дијалога Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Овој одлуци претходиће додатне анализе, процене и сучељавања аргумената унутар Римокатоличке цркве. Главну реч о том питању донеће католички поглавар, с тим што ни у Ватикану нису сагласни да ће то бити баш папа Фрања. Да ће и последњи чин Степинчевог проглашења за светитеља бити посебан процес, указује већина познавалаца рада и начина одлучивања у Ватикану. Тај корак, како се преноси, у вези је с папином тврдом

Ради ти, дијете, свој посао: Промовисан роман о јасеновачком мученику Вукашину

У Културном центру вечерас је одржана промоција књиге „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића. Васиљевић је истакао да је ово биографски роман о животу и херојском пострадању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Он је додао да је роман о јасеновачком мученику, чије је крштено име Спасоје Мандрапа, а Вукашин само надимак, заснован је на аутентичним документима и свједочанствима, који су били и историјска основа за црквену канонизацију овог Србина рођеног у Херцеговини, у селу Клепци. „Већи дио живота Вукашин је провео у Сарајеву, одакле су га са још 3.000 сарајевских Срба 1942. године усташе послале у Јасеновац. У

Раде Драговић

КОМЕНТАР: Ватикан

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције састаће се сутра у Ватикану, шести пут откако на предлог папе Фрање разматра историјску улогу контроверзног надбискупа Алојзија Степинца. Међутим, ма каква да је била папина идеја, пуну годину од почетка рада овог тела више је питања него одговора. Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен. То је можда познато члановима делегације, али јавности свакако није. Као што се не зна ни досадашњи учинак разговора, нити аргументи које су изнели српски епископи и историчари. Од

Павле Булут: Бог је хтио да преживим усташке злочине у Пребиловцима!

Из шуме у којом смо се скривали недјељама бјежали смо према  Хутову блату, преко Ријеваца и Мрвића, на правцу на којем је каснила усташка блокада. Дјед и Михо су се одвојили. Дједа су то јутро ухватили и убили у Шарића смрекама, заједно са Миланом Медићем Пребиловчанин Павле Булут (89) у рату је изгубио десет чланова породице. Имао је мање од 14 година када су усташе упале у његово родно село и направиле злочин који је ово мјесто уписало у свјетску историју као најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. Павелићеви кољачи су 6. августа 1941. године убијали жене и дјецу бацајући их у јаму Голубинку код Шурманаца. У Пребиловцима је

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Чему служи легенда испод фотографије

Добри познаваоци историје Јасеновца знају да је до данас широм света објављено више од 3.000 наслова на различитим језицима. У њима је објављено безброј фотографија са непотпуним или кривим легендама. Нажалост, објављене су поједине фотографије настале у немачким концлогорима са легендама да потичу из Јасеновца! Стога, али и из многих других разлога, историјска наука мора да допринесе разобличавању случајних и намерних грешака направљених у тексту легенди Студенти историје на предавањима о помоћним историјским наукама чули су да професор помене фотографију као историјски извор другога реда. Даља и шира сазнања о тој теми заинтересовани је морао да потражи у малобројним текстовима које су, углавном, написали историчари уметности. Генерације студената историје којима

Симболи усташа постају национална обиљежја

Усташки ресентимент и симболи данас су сасвим нормална појава у Хрватској, уосталом, пред јасеновачким логором и даље стоји табла за усташким поздравом „За дом спремни!“, коју хрватски државни органи нису смјели или нису хтјели да уклоне.  Приредио: Ненад ТАДИЋ Усташки поздрав „За дом спремни!“ све мање је контроверзан за хрватско друштво и институције и све више је у дневној употреби без икаквих санкција. Пјевачу Марку Перковићу Томпсону, музичкој икони деснице и заговорнику усташког сентимента, забрањен је концерт било гдје ван Хрватске, укључујући и ЕУ, осим у већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ. Међутим, на концерту Томпсона одржаном у суботу у Нуштру поново се чуо усташки поздрав „За дом спремни!“. Као

Фото: Продукција Терирем

Жртве геноцида из Јасеновца проговориле после 70 година — Срби не чују (видео)

„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви. Главни утисак аутора по повратку из Русије је изненађење публике чињеницом да су жртве геноцида проговориле тек седамдесет година после рата. У Русији постоји снажан наратив и култура сећања на Други светски рат која је дубоко антифашистичка и прожима руско друштво у целини, а објаснити комплексност сукоба на нашим просторима чини се као немогућа мисија, каже директорка филма Моња Јовић. „На питање гледалаца како је могуће да се тек сада снима сведочанство, а победио је антифашизам, одговорила

Врховни суд Народне републике Хрватске је 11. октобра 1946 осудио Алојзија Степинца на 16 година затвора. Пресуду је прошле године поништио суд у Загребу. Одлука о рехабилитацији донета је неколико дана после првог састанка мешовите православно-католичке комисије (Фотодокументација „Политике”)

СПЦ ће у Ватикану тражити наставак дијалога о Степинцу

У среду ће бити одржан последњи редовни састанак Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције. – Одлуку о евентуалном продужетку рада комисије донеће папа Фрањо, на чију је иницијативу и формирана Тачно годину дана после првог састанка Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, њени чланови састаће се поново у Ватикану, у среду 12. јула. Управо је на овом месту одржано прво заседање Мешовите комисије када су се чланови комисије састали са папом Фрањом и договорили се о темама о којима је било речи на пет радних заседања. Првобитно је најављено да ће дводневни састанак у

Општинска организација СУБНОР-а у Прњавору данас је полагањем цвијећа код бисти народних хероја и испред споменика палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежила Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату 10. јул

Обиљежен Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату

Општинска организација СУБНОР-а у Прњавору данас је полагањем цвијећа код бисти народних хероја и испред споменика палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежила Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату, 10. јули. Потпредсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да су у свим ратовима на овим просторима многи борци дали животе за слободу, због чега они који су имали срећу да преживе имају обавезу да их се сјећају и поштују. Он је истакао да обиљежавању овог историјског датума за Прњавор из године у годину присуствује све више грађана, али и да новим генерацијама треба указати на његов историјски значај. „Нажалост, са нама данас нема доста омладине. Требало би у сарадњи

Фото Дарко Дозет

У Теслином селу нема више Срба

Родна кућа генија из Смиљана данас је меморијални центар. Расејани су по свету или нису више живи. Ту је и црква у којој је служио његов отац Где је кућа Николе Тесле? Само погледајте десно и видећете је како светли од белине, као да зна да је обасјала свет… Овим речима упутио нас је ка родној кући великана науке један времешни мештанин Смиљана, личког села у близини Госпића. Бољи путоказ нам није требао да стигнемо до Меморијалног центра „Никола Тесла“. У самом срцу Лике, на крашкој заравни окруженој обронцима Велебита, у подножју брда Богданић, поносно стоји кућа типичне „динарске“ архитектуре, у којој је, од оца православног свештеника Милутина и мајке

stevan-marijan1.jpg

Животна трка Стевана Маријана

Оваj Шиђанин jе успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године Човек jе коjи слави два рођендана. Стеван Мариjан, 73-годишњи пензионер из Шида, други пут „родио“ се 30. августа 1942. године. Тог дана уочи поноћи он jе побегао са стрељања на Православном гробљу у Сремскоj Митровици. Исповест Стевана Мариjана jе потресна: – У августу пре 39 година Шиђани су причали да предстоjи масовно хапшење Срба. Ја сам се у то време крио неколико дана. Ипак, усташе су ме ухватиле у моме стану у ноћи између 27. и 28. августа. У Среско начелство, где сам затекао двадесетак мештана, доведен сам везан. Одатле су ме одвели у шидски

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.