Alojzije Stepinac je bio jedan od najužasnijih sveštenika u biskupijama pape Pija XII. Ja sam jedan od retkih koji je pročitao Stepinčev dnevnik koji, uzgred, nikada nije štampan, niti će ikada biti objavljen – kaže za „Vesti“ penzionisani univerzitetski profesor iz Hrvatske dr Svetozar Livada. Zašto je Stepinčev dnevnik i danas u rukopisu? Zato što je Stepinac njime sam sebe osudio. I zato nikada taj dnevnik neće biti objavljen jer bi time bio srušen mit o Stepincu kao prelatu koji je stradao zbog svojih hrišćanskih uverenja i žrtvovanja za veru. Navedite neke zanimljive detalje iz tog rukopisa? Čuvena je njegova izjava o Srbima: „Kada bi Srbina i Hrvata skuhali u

Rehabilitacija ustaškog kardinala imaće, sigurno je, veliki odjek u regionu i impliciraće negativne posledice po mir i stabilnost na prostorima bivše Jugoslavije. No, ona, kako sa pravom konstatuje šef diplomatije Ivica Dačić, „nije samo srpsko-hrvatsko pitanje, već svetski i evropski problem, jer UN i EU zabranjuju restauraciju fašizma i fašisoidnih ideologija“. „Stepinčeve reči na Uskrs 1941. godine da je ’NDH stvorena Božijom milošću, mudrim i požrtvovanim radom poglavnika (Pavelića) i ustaškog pokreta, te voljom naših saveznika (Hitlera i Musolinija)’, kao i da je ’NDH najznamenitiji događaj u životu hrvatskog naroda’, najbolje govore i o Stepincu i o onima koji ga rehabilituju“, kaže Dačić. Svakako više je razloga koji su uticali na rehabilitaciju

Paki i paki: rasprava nikad nije bila o Stepincu i njegovim „osobnim kvalitetama“, nego je čitava stvar bila simboličko obračunavanje, sa porukom: više vrijedi suprotstavljanje SFRJ nego (u najbolju ruku) pasivan odnos prema NDH. Zato ga je i Poljak beatifikovao – kakvi lični kvaliteti, sve je to oduvijek bila jaka simbolička igra. Ne spadam u ljude koji dobiju slom živaca od same pomisli na bogoslovski ili bilo koji drugi dijalog. Međutim, imaju teme o kojima naprosto nemamo šta da pričamo. Kao hercegovačko dijete, potomak ostatka ostataka, onog jednog sina koji je bio u šumi kad bi ustaše došle u selo, za mene je NDH nešto o čemu naprosto ne možemo

Beograd – Zajedničko saopštenje Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, posle šestog i poslednjeg sastanka održanog 12. i 13. jula u Domu Svete Marte  u Vatikanu, javnosti nije pružilo jasan odgovor: da li će se dijalog dve crkve nastaviti, ili je otvoren put ka proglašenju kardinala Alojzija Stepinca za sveca. Hrvatski mediji najavljuju da bi se to moglo dogoditi u novembru 2018. na dvadesetogodišnjicu Stepinčevog proglašenja blaženim. Međutim, izvori bliski vrhu SPC za „Politiku” navode da se u poslednjoj, diplomatski sročenoj, rečenici zajedničkog saopštenja nagoveštava dalji razgovor dveju crkava radi pronalaženja kompromisa. Ta rečenica glasi: „Komisije su se saglasile oko mogućnosti buduće saradnje, u pogledu zajedničkog rada,

SEJANjE SOLI Nedavno je završen rad mešovite rimokatoličko – pravoslavne komisije o Alojziju Stepincu. Na osnovu zajedničkog saopštenja, saznali smo da je „Stepinčeva komisija“ osnovana na molbu patrijarha Irineja papi Franji, koji je tu molbu velikodušno usvojio, omogućivši članovima iste da u pristojnoj atmosferi slobodno govore na zadatu temu. Svi učesnici dijaloga su svesni da kanonizacija Stepinca zavisi samo od pape, ali i da se postupak kanonizacije kod pravoslavnih i rimokatolika razlikuje. Članovi komisije su u toku rada bolje shvatili istorijsku epohu od Prvog svetskog rata do trenutka kada je Stepinac umro, ali su pojmili i to da istorija ima različita tumačenja, pri čemu se ona naročito razlikuju kad o

Kao glavni tekst „Večernjih novosti” od 15. jula tekuće godine najavljen je na naslovnoj strani, slovima od blizu dva santimetra (dok sâm naziv lista ima slova od oko santimetar i po), tekst novinarskog dvojca R. Dragović – J. Kerbler, posvećen šestom sastanku Mešovite komisije Srpske Pravoslavne Crkve i Hrvatske biskupske konferencije o ulozi Alojzija Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata. Naslov najave sa naslovne strane glasi: „Potpisano: Stepinac je mučenik?!” Nadnaslovom se tvrdi da je to „šok na kraju rada komisije”, a podnaslovom da „u zajedničkom saopštenju nema ni slova o njegovoj ulozi u zloglasnoj NDH” i da „u SPC nezvanično priznaju” (ni naznake, naravno, o tome ko