arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
* СВЕДОЧАНСТВО Старо сајмиште, некад злогласни "Јуден лагер Семлин" / Фото З. Јовановић

Хитно ријешити питање меморијала „Старо сајмиште“

16. август 2017.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић изјавио је приликом састанка са амбасадором Израела у Београду Алоном Фишер Кам да ће као нови члан Радне групе за подизање и очување меморијала „Старо сајмиште“ инсистирати на хитном рјешавању питања тог меморијалног комплекса. Израелски амбасадор оцијенила je да је пријатељство двије земље на високом нивоу и изразила жељу да се сарадња интензивира, посебно у областима које су у надлежностима министарства. Она је навела да је удружење социјалних радника Израела оцијенило Србију као земљу која има сличан систем социјалне заштите, на основу чега је могуће остварити сарадњу и успјешну размјену искустава између српских и израелских стручњака у тој области,

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 16. август 1942. Годишњица страдања Срба са Козаре

16. август 2017.

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слoбоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром.   Везане виjести: СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске неjачи са Козаре

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 14. август 1941. Годишњица страдања Срба у Цазинској крајини

14. август 2017.

На данашњи дан приjе 73 године довршено jе убиjање око 7000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши. Усташки покољи су траjали од 30.jула до 14.августа. Мехино стање Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. августа 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Српска православна црква у Великоj Кладуши Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула до 14.

Злочини 42. вражје дивизије у Мачви

Ревизија историје почела у Глини

13. август 2017.

Страдања српског народа у двадесетом веку и грубо фалсификовање чињеница. Одговорност за злочине над Србима у Хрватској Тито приписао немачком окупатору Већ годинама уназад почетком августа сведоци смо готово шаблонизованог сценарија који се одвија у Хрватској. Говор мржње, грубо фалсификовање историјских чињеница, неодмерене изјаве најодговорнијих државника, оптуживање Срба и Србије за све недаће овог света, све је гласније, а кулминација се завршава на дан „Олује“ усташким покличем „За дом спремни“. Од уласка Хрватске у Европску унију све је очигледнији национализам и распирују га политичке странке које напуштају своје демохришћанске корене и усмеравају га у политичком деловању у савезу с онима који не само да су националисти него заступају и пронацистичке,

Парастос у селу Чаваш Фото: РТРС

Помен усташким жртвама из села Чаваш (ВИДЕО)

12. август 2017.

У селу Чаваш у Поповом пољу јуче је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

Светозар Црногорац је на почетку говора нагласио да се обраћа у своје лично име, а не у име Клуба Гачана у Београду

Светозар Црногорац: Командант Милорад Поповић је симбол херцеговачког витештва

12. август 2017.

Сви смо ми  дошли са осећањем велике туге, због свега трагичног што се дешавало овде посебно априла 1942. Године. Дошли смо због осећања поноса и части на команданта првог херцеговачког или Невесињског корпуса Милорада Поповића. Дошли смо са осећањем жаљења због терора и патњи кроз које прошла породици Поповић, али и радости што јој је Бог дао снаге да се обнови  и воље да свакако уз много одрицања и муке изгради овај лијепи храм. Питам се колико би данас било Поповића да није било оне потпуно непотребне априлске и других несрећа током другог светског рата. Мислим  и осећам да  ови људи очекују да после 75 година њима јасно и гласно

Kњижeвнa критикa: O Стeпинчeвoj сaвjeсти

11. август 2017.

Хубeрт Бутлeр, ‘Бaлкaнски eсejи’ (с eнглeскoгa прeвeли Хaнa Двoрник и Срђaн Двoрник; Фрaктурa, Зaгрeб): Присилнo прeкрштaвaњe и нaдбискуп Стeпинaц у Бутлeрoвим eсejимa зaузимajу срeдишњe мjeстo Биoгрaфиja Хубeртa Бутлeрa (1900 – 1991) oдгoвaрa прoфилу интeлeктуaлцa кojeг сe у држaвoтвoрнoj тeрминoлoгиjи уoбичaвa звaти ‘приjaтeљeм Хрвaтскe’. У прeдгoвoру ‘Бaлкaнских eсeja’ Chris Agee истичe кaкo je сaвршeнo jaснo дa je ‘jeдaн oд нajбoљих ирских књижeвних умoвa двaдeсeтoг стoљeћa’ имao ‘oсoбитo вeлику љубaв прeмa Хрвaтскoj’. Ирaц пo рoђeњу, oдгojeн и фoрмирaн нa Нoвoм зaвjeту, Бутлeр je срeдинoм тридeсeтих гoдинa живиo с породицом у Зaгрeбу и тeчнo гoвoриo хрвaтски, oднoснo српскoхрвaтски jeзик. Kao ирски нaциoнaлист пoкaзивao je симпaтиje прeмa мaлим нaрoдимa кojи сe бoрe зa сaмoстaлнoст, кao ирски прoтeстaнт свoj je пoлитички

Парастос Фото: РТРС

Помен усташким жртвама из села Чаваш

11. август 2017.

У селу Чаваш у Поповом пољу јутрoс је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

11. август 2017.

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

Јован Пејин

Јован Пејин: Степинац, светац из пакла

10. август 2017.

Срби и Руси су једини европски народи које су римокатолици живе спаљивали само зато што су православни. Хитлер је био сумњичав у успех истребљења Срба, Степинац је веровао Најновија књига историчара Јована Пејина „Степинац, балкански Томас де Торкемада“, о кардиналу Алојзију Степинцу, преведена на руски језик, историјски је и документован одговор на покушај да се овај хрватски црквени поглавар беатификује, да се претвори у светитеља онај који је благосиљао, надгледао и награђивао масовне усташке злочине над српским народом у НДХ од 1941-1945. Пејин, историчар, архивски саветник, својевремено директор Архива Србије, за „Печат“ говори о улози Степинца у геноциду над Србима у НДХ, о антисрпској политичкој клими у окружењу. На почетку

Освећење Цркве Часног Крста на Дражљеву

10. август 2017.

У суботу 5. августа 2017. године,  освећена је Црква Часног Крста у селу Дражљеву код Гацка. Освећење и Св.  Архијерејску Литургију је служио Епископ ЗХиП Г. Григорије, уз саслужење више свештеника и ђакона, наше епархије, Митрополије Црногорско Приморске, Епархије Будимњанско Никшићке, и уз учешће око 1000 вјерника. Радост догађаја је употпунило и рукоположење у чин ипођакона Александра Црногорца, младог студента теологије из Гацка. Храм Часног Крста на Дражљеву је започет 2012. године, по пројекту архитекте Ненада Поповића, коме се Владика за труд на изградњи овог храма и несебичну помоћ у градњи осталих храмова захвалио пригодном граматом. Овај храм је подигнут на мјесту јуначког и мученичког страдања мјештана овог села од

Милан Николић: Нацисти Степинцу стрељали брата а он с њима био у „срдачним односима“?!

10. август 2017.

Како је након шта су му немачки нацисти стрељали брата, А. Степинац могао да одржава „срдачност односа“ са убицама свога брата, енигме су за нас обичне читаоце! Но нису нерешиве за историчаре, психологе, социологе, социјалне антропологе, психоаналитичаре, теологе, филозофе-етичаре У дневном листу Политика 2. марта 2017. г. у рубрици „Погледи“ објављен је чланак историчара са Универзитета у Регенсбургу (Немачка) др Дарија Видојковића „Зашто Степинац никада не може постати светац“.[1] У њему је аутор описујући целокупно држање Степинца током Другог светског рата истакнуо његову „непотребну срдачност односа“ са немачким и италијанским окупационим властима, као и са усташама. А то даје једну нову и посебну димензију личности А. Степинца, о чему би своје

Гаравице Фото: РТРС

На Гаравицама гдје су страдали Срби – граде спортске терене?!

9. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, српском стратишту из Другог свјетског рата, локалне власти праве трим стазу и спортско-рекреативну зону. Завичајна удружења из Српске годинама покушавају да овај локалитет претворе у споменик од изузетне културно-историјске важности. На најаве предсједника Српске Милорада Додика о изградњи спомен-цркве и плоче, које ће свједочити о мучном страдању Срба, из Бихаћа поручују – цркве неће бити. На мјесту гдје су усташке снаге од јуна до септембра 1941. године монструозно убили 14 и по хиљада, углавном Срба, али и Јевреја и Рома, власт у Бихаћу прави рекреативну зону. – Ријеч је о стази 75 центиметара ширине и два центиметра дебљине, за рекреацију грађана. Не ради се ни о каквим

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

9. август 2017.

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941.  Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Без тог крша и голог камена, нити могу, нити хоћу

8. август 2017.

Очеви родитељи, моји баба и деда. Обоје стари преко 75 година, обоје својим животом сведоче тешку судбину Босанских Срба и нарочито Босанске Крајине у 20. веку. У Другом светском рату, као деца, у мајчином наручју су бежали од усташког ножа и немачких митраљеза. Очеве су им убиле усташе. Ујаци, стричеви и сви војно способни рођаци су погинули борећи се што у партизанским, што у четничким јединицама. После рата су тешком муком преживљавали и успели да отхране петоро деце, мог оца и још четворо њих. У последњем рату у БиХ , октобра 1995, доживели су „Олују“ после „Олује“, када су здружене снаге АрБиХ, ХВ и ХВО силовито напале српске положаје што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА