Стратишта НДХ Архиве - Страница 192 од 355 - Јадовно 1941.

Покренути расправу о усташким злочинима у Јасеновцу

2. новембар 2017.

Свјетски јеврејски конгрес планира да покрене расправу о злочинима током Другог свјетског рата у усташком концентрационом логору Јасеновац. Угледни амерички професор права и главни савјетник овог конгреса Менахем Розенсафт изазвао је велику пажњу јавности текстом „Хрватска безочно покушава избацити из историје своје злочине у Холокаусту“ објављеном у јеврејском часопису „Таблет“. Он је изразио забринутост да хрватски политички челници шаљу различите поруке зависно од тога говоре ли у својој земљи или иностранству. Розенсафт је рекао да се историјско памћење и истина не могу мијењати зависно од публике, да цијене начин на који су хрватски челници говорили о Холокаусту у Израелу, али и да су забринути да се тако не говори увијек

Давид Сладек - Удружење логорашаФото: СРНА

Чешки новинар уручио књигу о геноциду над Србима у НДХ

31. октобар 2017.

Чешки новинар и фотограф Давид Сладек посјетио је данас бањалучко Удружење логораша Другог свјетског рата и том приликом руководству Удружења уручио књигу „Неизговорен геноцид“ која говори о геноциду и страдању Срба у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Сладек, који је аутор ове књиге, рекао је Срни да је дјело настало на основу 21 интервјуа који је урадио са преживјелим логорашима Другог свјетског рата, истичући да му је циљ да дио свијета који говори енглески језик сазна истину о томе шта се дешавало у НДХ. „Вјерујем да је то што се десило у Другом свјетском рату посљедица одвајања људи на `нас` и `њих`, а иста ствар се, нажалост, дешава и данас у

Шесторо преживјелих Црногораца: ПЕРО, РАЈКО, ИЛИЈА (Рајков брат), ЛУКА и МИЈО, а испред њих МАРА ЦРНОГОРАЦ

Седам дана у гробници

31. октобар 2017.

Напомена редакције: Јуче, 29. октобра 2017. упокојила се у Господу Мара Козомора рођена Црногорац, једна од мученица која је након седам дана изашла жива из јаме Бикуше. Ово је њена прича коју се записао књижевник Будо Симоновић. Опијело и сахрана ће се обавити на Бежанијском гробљу у сриједу 1. новембра. Опијело ће почети у 11 часова. Покој души мученици Мари. Занимљиво jе такође да jе, чак и од оних коjа су спашена и на неки начин избjегла усташко немилосрђе, веома мало дjеце из ливањског краjа преживjело Други свjетски рат. Много их помрло jош у току рата. Стигле их посљедице страдања, покосиле болести, глад и свакоjаке друге недаће коjе су надолазиле у

Пјетро Паролин са представницима других вероисповести

Ватикан: За канонизацију Степинца причекајмо „божје време“

31. октобар 2017.

Државни секретар Свете столице Пјетро Паролин, којег је папа именовао за свог заменика, поручио је да ће канонизација Алојзија Степинца, коју Хрватска ишчекује, а Србија јој се противи, причекати „божје време“. „Божје време је савршено, стога причекајмо божје време“, одговорио је Паролин на директно питање новинара о канонизацији кардинала Алојзија Степинца. Паролин, који је јуче допутовао у дводневну званичну посету Хрватској као изасланик папе Фрање, изјавио је и да зна да су неки повезивали његов долазак са могућношћу канонизације Степинца. Објаснио је да је он дошао у Хрватску на позив кардинала Бозанића и хрватског католичког универзитета који слави своју годишњицу и притом је благословио нову велику универзитетску аулу. Рекaо је

Гдje нeстaшe устaшe

30. октобар 2017.

Oни кojимa je зaсмeтaлa фoрмулaциja сисaчкe грaдoнaчeлницe Kристинe Икић Бaничeк o кaрaктeру лoгoрa у Сиску хтjeли би дa сe спoмињe спaшaвaњe дjeцe, aли нe и oд кoгa их je трeбaлo спaшaвaти. Стoгa су пoкушaли нeгирaти дa je нa пoдручjу Сискa у Другoм свjeтскoм рaту пoстojao дjeчjи лoгoр У Сиску je 6. октобра нa сjeдници Грaдскoг виjeћa, a нa зaхтjeв СДП-oвe грaдoнaчeлницe Kристинe Икић Бaничeк, дoнeсeнa oдлукa o имeнoвaњу Пaркa Диaнe Будисaвљeвић. Нa тaj нaчин Сисaк ћe сe пoкушaти бaрeм мaлo oдужити жeни кoja je у Другoм свjeтскoм рaту сaмoинициjaтивнo oргaнизовaлa aкциjу спaшaвaњa дjeцe с Koзaрe. Нaжaлoст, имeнoвaњe ниje мoглo прoћи бeз инцидeнaтa jeр je грaдскa oпoзициja, прeдвoђeнa ХДЗ-oм, нaпустилa сjeдницу, дoк je прoтив oдлукe

Аранђеловац: Отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

30. октобар 2017.

Изложбу експоната и фотографија коју је, са благословом Његовог Преосвештенства, тадашњег владике бихаћко-петровачког господина Атанасија, припремило Удружење Огњена Марија Ливањска у жељи да осветли део своје богате културне и духовне заоставштине и бурне историје, а која је приказана у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Лондону и Бијељини, имаће прилику да виде и грађани Аранђеловца. Са благословом Његовог Преосвештенства владике шумадијског Господина Јована, изложба ће бити свечано отворена у суботу 04. новембра т.г. у 17 часова, у простору цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу. Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Отац Милован ће одржати поздравну беседу, а присутнима ће се обратити и гост из Брчког – отац Жељко Ђурица иначе парох лијевањски до јануара

Мјештани уредили прилаз споменику на Дракулићу

29. октобар 2017.

Мјештани насеља Дракулић, код Бањалуке, организовали су се како би уредили прилаз спомен-обиљежју за Србе, који су у Другом свејтском рату побиле усташе. На иницијативу Мјесног одбора позиву се одазвало 20-ак мјештана, који су засадили цвијеће, офарбали капију и клупе, и замијенили заставу на јарболу. Намјера је да простор око споменика редовно одржавају, како би спремно дочекали Дан сјећања на убијене, у фебруару. У наредном периоду, сличну акцију организоваће за спомен-обиљежје 12 рудара на Раковачким барама. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Овдје управо анђели Божији плачу Клање у руднику „Раковац“ Уређен споменик рударима

Вилхелм Куес, аутор књиге "Дианина листа"

„Зашто је жена која је спасила 10.000 деце из Јасеновца срамно прећутана“

28. октобар 2017.

Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему. Разлоге види, између осталог, у томе што Диани, како каже, ни једно време није било наклоњено. За комунисте је била конзервативна католкиња, а не комунистичка хероина, а у послератној Хрватској није било превише пожељно причати о усташким злочинима, као ни у Туђманово време, па није ни данас, а у Аустрији, између осталог, јер је спасавала Србе. „Зачудило ме

Хрвaтскa дрскo нaстojи избрисaти свoje злoчинe

28. октобар 2017.

У вриjeмe кaдa eкстрeмнo дeсни пoлитичaри и идeoлoзи пoстajу свe oдвaжниjи, aкo нe и oтвoрeнo бeсрaмни у свojим пoкушajимa дa злoчинe прoтив чoвjeчнoсти кoje су пoчинили устaшe избришу из нaциoнaлнe историје, хрвaтскa јеврејска зajeдницa зaслужуje и пoштoвaњe и мeђунaрoдну пoдршку Вoдствo мaлe јеврејске зajeдницe у Хрвaтскoj бojкoтовало je, скупa с прeдстaвницимa српскe мaњинe, пoсљeдњe двиje држaвнe кoмeмoрaциje хoлoкaустa у 2016. и 2017. Пoкaзуjући импрeсивну мoрaлну хрaбрoст и интeгритeт, oдбиjajу приjeћи прeкo историјског рeвизиoнизмa с oдjeцимa нeгирaњa хoлoкaустa, кojи je усмjeрeн нa рeхaбилитaциjу устaштвa, хрвaтскoг фaшистичкoг пoкрeтa пoд вoдствoм нaциoнaлистичкoг диктaтoрa Aнтe Пaвeлићa, кojи je aгрeсивнo и свeсрднo убиo стoтинe хиљада Србa и дeсeткe хиљада Јевреја током Другoг свjeтскoг рaтa. Tрeнутни сукoб измeђу

„Кошић говори оно што остали хрватски бискупи мисле“

28. октобар 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је изјаве бискупа Кошића још један доказ да се Католичка црква није одрекла усташке идеологије. Влада Кошић је на промоцији књиге о проусташком певачу Марку Перковићу Томпсону рекао да усташе нису фашисти већ борци који су бранили хрватску државу, да је Јасеновац био радни логор, да није постојао дечји логор у Сиску, највећи такве врсте у НДХ, да злочиначки поздрав „За дом спремни“ треба да се слободно користи у јавности, као и да је устанак у Србу био покољ Хрвата, подсећа се у саопштењу. „Бискуп Кошић јавно говори оно што мисле остали хрватски бискупи тј. да НДХ није била злочиначка

У Врепцу откривен споменик жртвама усташа

27. октобар 2017.

Госпић – Пет година било је потребно да се између села Вребац и Медак, у близини Госпића, открије спомен-обиљежје за 19 мјештана Врепца и околних села које су усташе ухапсиле и потом убили 17. јуна 1941. Спомен-обиљежје, које се налази на мјесту на којем су жртве убијене, постављено је заслугом удружења Личана и пријатеља ‘Личко прело’ и њиховог активиста Милана Богдановића, а откривено је 14. октобра у присуству 60-ак антифашиста и мјештана. Присутнима се уз Богдановића обратио и Стјепан Шафран, предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста (УАБА) Загреб југ који је однос према страдању мјештана Врепца и околних села, али и цијеле Лике уклопио у актуални контекст ревизије хисторије и рехабилитације

Споменик Битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту, који је био посивио и зарастао у маховину, поново добија изворну бијелу боју, по којој је био јединствен.

Споменику у Долини хероја враћена бијела боја

27. октобар 2017.

Споменик Битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту, који је био посивио и зарастао у маховину, поново добија изворну бијелу боју, по којој је био јединствен. Завршена је прва од четири фазе избјељивања чувеног споменика који симболизује тјеснац, односно излаз кроз који су партизани у Другом свјетском рату успјели да се пробију из обруча шестоструко бројнијих окупаторских њемачких војника. Испод суморне сиве, појавила се снијежна боја, која ће након још три фазе чишћења добити некадашњи интензивно бијели сјај. Директор Националног парка „Сутјеска“ Дејан Павловић рекао је да је споменик третиран специјалним хемијским средствима за чишћење бетона и камена. „То су посебне супстанце увезене из Америке за бијели цемент од

Милош Милојевић: Филм о логору „Сајмиште“ – српски поглед на страдање Јевреја

24. октобар 2017.

У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном логору који је постојао током Другог светског рата на простору предратног Сајмишта. Аутор филма је Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида а режирао га је Драган Ћирјанић. Пре пројекције филма присутнима се обратио директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Према његовим речима Музеј је после извесног периода повећао своје активности а међу њима је и презентација научно-истраживачких резултата широј публици. Указао је да Музеј због непостојања изложбеног простора где би

Пребиловчани објелоданили доказе о власништву над својим атаром: Зашто начелник Чапљине крије уговор са Јурковићем?

24. октобар 2017.

Начелник општине Чапљина је озбиљан човјек на високој и одговорној функцији, на осјетљивом простору у региону. У његовом понашању, у случају изнајмљивања земље у Пребиловцима, не видим ни озбиљност, ни одговорност, ни рационалност. Умјесто да иде ка релаксацији ситуације и њеном логичком ријешавању у корист законитости, чињеница, правде и цјелисходности, Видић и даље иде ка затезању односа и компликовању свега до неслућених размјера, у складу са циљем који је поставила хрватска политика у вези Пребиловаца. Његов одговор је демонстрација силе и надмјености, прави пркос чињеницама и логици, по систему: „Хоћемо и може нам се!“ Није га брига што је доказано да је прошле године говорио толике неистине у вези овог

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година.

Обиљежено 75 година од усташког покоља српских цивила у Паланчишту

22. октобар 2017.

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је на историјском часу на Похоринама да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ на четири локације, без испаљеног метка. „Под командом извјесног поручника Батинића прво су два дана скупљали народ, заробљавали их на одређеним локацијама и онда су извршили покољ над тим