Miloš Milojević: Film o logoru „Sajmište“ – srpski pogled na stradanje Jevreja

Datum objave: utorak, 24 oktobra, 2017
Veličina slova: A- A+

U subotu, 21. oktobra, u Domu vojske u Beogradu održana je pretpremijerna projekcija dokumentarnog filma o logoru Sajmište „Judenlager Semlin“. Projekcija je održana na Dan sećanja na stradanje u Kragujevcu 1941. godine. Reč je o prvom delu dvodelnog filma posvećenom logoru koji je postojao tokom Drugog svetskog rata na prostoru predratnog Sajmišta. Autor filma je Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida a režirao ga je Dragan Ćirjanić.

Veljko Đurić Mišina govori pre projekcije
Veljko Đurić Mišina govori pre projekcije

Pre projekcije filma prisutnima se obratio direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina. Prema njegovim rečima Muzej je posle izvesnog perioda povećao svoje aktivnosti a među njima je i prezentacija naučno-istraživačkih rezultata široj publici. Ukazao je da Muzej zbog nepostojanja izložbenog prostora gde bi bila smeštena njegova postavka i prikazivane izložbe i srodne aktivnosti mora da se osloni na dobru volju drugih ustanovu. Prema njegovim rečima, sadržaji koje nudi Muzej radije su viđeni u Republici Srpskoj nego u Srbiji. Muzej, podsetio je, raspolaže bogatom zbirkom arhivskog materijala i fotografija a oformljena je i značajna kolekcija dela savremenih umetnika posvećenih stradanjima srpskog i jevrejskog naroda.

Jedan od načina da Muzej široj publici predoči rezultate svog rada, nastavio je Mišina, jeste put izrade i emitovanja dokumentarnih filmova. Mišina je podsetio na saradnju sa Radio-televizijom Srbije i posebno sa autorima emisije „Kvadratura kruga“ u kojoj su objavljivani prilozi posvećeni stradanju srpskog naroda. Prošle, 2016. godine, Muzej je objavio film „Pakao Nezavisne države Hrvatske„ koji je emitovan na državnim televizijama u Srbiji i Republici Srpskoj.

Đurić je takođe iskoristio priliku da podseti na aktuelne aktivnosti Muzeja. Upoznao je publiku sa najnovijim izdavačkim poduhvatom Muzeja – objavljivanjem monografske publikacije o ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji tokom Drugog svetskog rata Nenada Antonijevića (videti razgovor sa Nenadom Antonijevićem „Stradanje Srba na Kosovu je crna rupa naše istoriografije„). Đurić je podsetio da je tokom ranijih godina bilo mnogo tendencioznosti, falsifikata i netačnosti u vezi sa logorom Sajmište – pa je na osnovu arhivskog materijala sa kojima se raspolaže (a koji nažalost nije potpun) u formi dokumentarnog filma prikazano šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu. Logor Staro sajmište, podvukao je, bio je na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske i njegovo delovanje može se podeliti na dve faze – u prvoj fazi najveći deo zatočenika i stradalih bili su Jevreji uz izvestan broj Roma a u drugoj, koja je trajala od polovine 1942. do kraja 1944. godine, najveći deo zatočenika i stradalnika bili su srpske narodnosti, ali je bilo i drugih naroda (Poljaka, Muslimana, Grka, svih u manjem broju). Prvi deo filma, koji je u subotu predstavljen publici, bavio se delovanjem logora za Jevreje dok je Đurić najavio da će u nastavku biti obrađena i druga faza njegovog delovanja. Iskazao je svoju želju da premijera celokupnog ostvarenja bude na Starom sajmištu, kao i svoje nadanje da će se film prikazati i u Jad Vašemu. Mišina je istakao da je u ovom filmu prikazan srpski pogled na stradanje jevrejskog naroda koji je živeo zajedno sa Srbima.

Sam film, koji traje pedeset šest minuta, obiluje interesantnim faktografskim i dokumentarnim materijalom. Prikazan je širi kontekst, odnosno istorijski preduslovi da se uopšte formira logor na Sajmištu – Drugi svetski rat u Evropi, okupacija i podela Kraljevine Jugoslavije među okupatorskim silama, antisemitsko raspoloženje i nasilje u Evropi koji su vodili ka „konačnom rešenju jevrejskog pitanja“ kroz industrijalizovano nasilje bez presedana – holokaust.

Prisutni na pretpremijeri filma
Prisutni na pretpremijeri filma

Sadržaj koji je prikazan publici ostavlja na mahove mučan, pa čak i uznemirujući, utisak. Postignut je izvanredan efekat konstrastom između modernih i blistavih zdanja beogradskog Sajmišta, izgrađenih između 1937. i 1940. godine, i zastrašujuće namene koja mu je namenjena u najvećem modernom zločinjenju. Zlokobno deluje kada se urbane lokacije poznate iz naše svakodnevnice prepoznaju kao mesta masovnog uništenja ljudi – fotografije Nemanjine, kalemegdanskih zidina sa zatočenicima i samog Sajmišta izazivaju ovaj neobičan i mučan utisak.

Film je grafički veoma efektan, no, ono što mi se čini relevantnijim jeste bogat faktografski materijal koji je predočen gledaocima. Ukazano je na kontinuitet antisrpskog nasilja u Hrvatskoj i ideološke i političke preduslove koji su vodili državnom genocidnom zločinu počinjenom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Prikazana je struktura nemačke uprave u okupiranoj Srbiji – važna ali veoma često nedovoljno razjašnjena tema. Opisan je sadržajno i tok „konačnog rešenja“ u Srbiji, uključujući i poimenično navođenje nemačkih komandanata na različitim nivoima koji su učestvovali u njegovom sprovođenju. Time je postignut, rekao bih, dvostruki cilj – prvo, personalizovani su nosioci zločina i razjašnjena njihova konkretna uloga i drugo, učinjen je pokušaj da se konkretnim podacima napravi otklon od namernih nepreciznosti kojima se formira politički podobna i dnevnopolitički korisna slika dešavanja u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Oba ova nastojanja utemeljena su u dobrim običajima istorijske nauke. Međutim, pošto je poznato da u Srbiji zbivanja iz Drugog svetskog rata imaju veću političku relevantnost nego negde drugde, može se naslutiti da će ovakav pristup izazvati burne reakcije.

Autor filma Veljko Đurić Mišina
Autor filma Veljko Đurić Mišina

Pošto je, kao što je napomenuto, film krcat bogatim faktografskim materijalom ukazaću na nekoliko podataka i tema za koje verujem da su posebno značajne i na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom gledanja filma (a autor Mišina je naglasio da se film mora gledati više puta):

– navedene su priroda i razmere nemačkih odmazdi u okupiranoj Srbiji, koje su bile zločinačka reakcija na narodni ustanak koji je buknuo u proleće i leto 1941. godine i trajao sve do zime te godine;

– podvučene su paralele sa sličnim dešavanjima iz Prvog svetskog rata, ideološki (rasistički i antisrpski) pa čak i personalni kontinuiteti (mnogi austrijski oficiri aktivni u Srbiji 1914. službovali su u vojsci Trećeg rajha 1941. godine);

– prikazan je tok konačnog rešenja u ovom delu Evrope; ovaj proces situiran je u okvirima širih planova koje je Nemačka neumoljivo sprovodila svugde na okupiranim teritorijama i u čemu je lokalna dinamika predstavljala drugorazredni činilac;

– nedvosmisleno je navedeno da je „logor Sajmište“ (Judenlager Semlin) bio na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske ali pod neposrednom jurisdikcijom nemačkih organa; sami zločinci su personalno određeni, uključujući i Nemce vozače „dušegupke“ u kojoj je umoren veliki broj jevrejskih zatočenika logora;

– prikazana je struktura nemačke okupacione uprave i dometi delovanja kolaboracionističkih upravnih organa; ukazano je da Nedićev upravni sistem nije imao znatniju ulogu u sprovođenju uništenja jevrejske populacije u okupiranoj Srbiji ali da su policijski organi imali ulogu u dostavljanju spiskova i privođenjima. Odluka o fizičkom uništenju i njena realizacija na konkretnom području bila je u isključivoj nadležnosti nemačkih okupacionih vlasti. Posle prikazivanja ovih podataka svaka polemika o ovom pitanju čini se izlišnom. Ukazano je i da Nedićev upravni aparat, a ni Nedić lično nisu intervenisali u korist Jevreja ali da jesu intervenisali u korist Roma, ponekad sa uspehom.

Sve ove teme izuzetno su značajne u okvirima „kulture sećanja“ o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji. Možda su one i neopravdano postale kontroverzne i politički zloupotrebljene. Međutim, čak ni da nisu, zločin nad jevrejskim stanovništvom u okupiranoj Srbiji prikazan na upečatljiv, dokumentovan način zaslužuje pažnju gledalaca. Dođite na premijeru!

Fotografije: Stanje stvari

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Prikazan dugometražni dokumentarni film o logoru Sajmište




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top