arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Hrvatske_ustase_sa_uhapsenim_srpskim_seljacima.jpg

Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“

17. јул 2018.

Ниси ти Србин, него Хрват –  каже усташа, а Брацо опет каже – Нисам jа Хрват, jа сам Србин. Добро, каже таj усташа, али нећеш више видjети тату, њега ћемо ми убити. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. јула 2017. године. 10. априла 1941. године био сам на погребу Стоjана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са сниjегом. Тешка мука на фрон­товима гонила ме jе да одем у Глину (срез) да чуjем за наjновиjе виjести. У 6 сати по подне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако jе већ два сата приjе тога извршен преврат и срам­на

Прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима

16. јул 2018.

У Спомен-капели у Старом Броду, гдје су усташе убиле 6.000 Срба у прољеће 1942. године, данас је прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Протојереј Драган Вукотић рекао је да је прослава славе почела прије четири године да би се вјерници окупљали на овом мјесту и сјећали на пострадале Србе. “Ово је мјесто на којем се може поклонити прецима који су страдали на звјерски начин”, истакао је Вукотић. Свету литургију данас је служило свештенство Српске православне црквене општине Вишеград, а домаћин славе био је Жељко Ђуричић из Старог Брода. Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ истакла је значај да се говори о страдању

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

16. јул 2018.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Чак 1.171 фратар учествовао у клању и убијању Срба, а папа би да без покајања посети Србију

12. јул 2018.

НИКОЛА ПАВЕЛИЋ ШУБАШИЋУ: КАД СВЕТ САЗНА ЗА ЗЛОЧИНЕ УСТАША – НЕ ЗНАМ ШТА ЋЕ БИТИ СА НАМА ХРВАТИМА * Амерички извори наводе да је у клању и убијању Срба учествовало 1.400 фратара. Анте Павелић их је одликовао за „високе” заслуге у НДХ у геноцидном уништавању српског народа * Лични Хитлеров пријатељ – Немац Херман Нојбахер – у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945“ сведочи: „После распада Југославије „букнуо је хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства целе светске историје… Кад водећи људи усташког покрета тврде да су заклали милион Срба, то је самохвалисаво претеривање. Према извештајима који су мени стигли, ценим број закланих без одбране на три четврти милиона (750.000)“

Геноцид без казне

12. јул 2018.

Ђеновљанин Marko Aurelio Rivelli jе, из необjашњивих разлога, слабо познат овдашњоj jавности. Докторирао jе на политичким наукама са тезом „Расна и вjерска политика Независне државе Хрватске 1941-1945″. У Милану 1999. године обjављуjе књигу „L’arcivescovo del genocidio“ (Надбискуп геноцида), посвећену Алоjзу Степинцу кога jе папа Јован Павле II 1998. године у Хрватскоj беатификовао (степеница на путу ка проглашењу за светитеља). Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта 2016. Књигу jе код нас исте године кад jе издата у Италиjи, обjавила издавачка кућа „Јасен“ из Никшића, у преводу Лазара Мацуре. Марко Аурелио Ривели 2002. године у Милану обjављуjе и другу књигу, „Dio e con

Диана Будисављевић

Диана Будисављевић да добије споменик у Београду

11. јул 2018.

Удружење логораша и потомака „Јасеновац“ предложило је да у Београду буде подигнут споменик Диани Будисављевић, која је из јасеновачког логора смрти спасила више од 7.500 српске и јеврејске дјеце. На свечаној академији Удружења, којој су присуствовали преживјели из логора смрти Јасеновац и амбасадор Израела у Београду Алона Фишер Кам, наглашено је да се покушаји ревизије историје и Холокауста морају спријечити како се не би поновио. Почасни предсједник Удружења логораша „Јасеновац“ Милинко Чекић изразио је увјерење да ће у Београду бити подигнут споменик Диани Будисављевић, као и да ће простор некадашњег логора Старо сајмиште, у којем су током Другог свјетског рата страдали Срби, Јевреји и Роми, постати спомен-парк. Ово удружење данас

jasenovac_topola.jpg

Јасеновац – злочин не застарева

11. јул 2018.

Код нас jош увек не постоjи свест о круциjалноj важности те теме, коjа jе за Србе и Србиjу битна исто колико и питање страдања Јевреjа за Израел. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јануара 2012. године. У jедном од скориjих извештаjа америчког Стеjт департмента, а на тему људских права у Хрватскоj, успут се помиње логор смрти у Јасеновцу као место на ком су изгинуле „хиљаде Срба, Јевреjа и Рома“. Чиме се стоструко и хиљадустоструко умањуjу српске (и све остале ) жртве Тиме се jедно од наjjезивиjих места у модерноj историjи изjедначава са безброj других стратишта на бескраjноj фасцикли људског страдања у Другом

Spomen_park_Vraca.jpg

Заборављени геноцид у Сарајеву

11. јул 2018.

Ако неко убиjе jедног човjека, онда jе он убица, а ако убиjе стотину људи онда добиjе назив масовног убице. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јула 2017. године. Убица и масовни убица, дакле ниjе исто и онда ниjе исто ни убиjање jедног човjека и стотину људи, колико год то била филозофско-вjерска поставка да се убиство и макар jедног човjека сматра као убиство циjелог човjечанства. Пише: Душко Бошковић На жалост увиjек су болне теме о жртвама, али мора се разбити медиjски терор званичних медиjа коjи шири jедноумље и злу крв већ годинама, тако да су досадили и Богу и народу. Замислите се као

Усташе у Купресу

Геноцид у НДХ: Заборављене жртве некадашњег Ливањског котара

11. јул 2018.

Само истина о страдању Срба, Јевреjа и Рома у некадашњоj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ може послужити новим генерациjама да се освиjесте и да не чине злодjела каква су чинили њихови преци, закључак jе округлог стола о теми „Геноцид и ратни злочини почињени од НДХ над Србима у општинама Гламоч, Ливно, Дувно, Грахово и Купрес у периоду 1941-1945. године“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2012. Директор Међународног института за истраживање геноцида из Лондона Србољуб Живановић рекао jе данас током округлог стола одржаног у Бањалуци да jе основни циљ одржавања оваквих скупова да се садашњим генерациjама обjасни какво jе зло геноцид. „Желимо

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Камени цвет

10. јул 2018.

Тишина је прекрила зелену траву. Не чује се чак ни шуштање воде у близини. Огроман споменик „Камени цвет“ стоји као симбол једног страшног времена и стравичних злочина почињених на том месту. Подигнут у знак сећања на све жртве нељудског терора у периоду између 1941.–1945. године. Тачан број жртава се не зна, јер је сва документација о томе изгубљена, спаљена и уништена. Јасеновац. Чак и док куцам ова слова дрхтим…. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јула 2016. године. Логор је по свом начину изградње личио на нацистичке логоре, али је разлика у томе што су нацисти настојали максимало искористити логораше за рад,

Страдање Срба у Старом Броду

9. јул 2018.

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша

Годишњица: 12. – 22. јула 1941. – Стравични злочини над Србима ливањског поља

9. јул 2018.

У шуми Копривница (Купрес-Бугојно) на месту Кожварица 15. јула 1941. године побијено је 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућнијих домаћина, а потом, десетак дана касније, на месту Мала врата, убијено је још 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побијених на Кожварици и Занесовићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јула 2017. године. Неки извори указују да је у шуми Копривници, на више места, побијено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судије Маргетића, тачније 12. јула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из

ne-zaboravimo.jpg

Да никад не заборавимо: Најстрашнији злочини над српском децом и младим мајкама

9. јул 2018.

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара 2016. године. Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном

Maks_Luburic_sa_ustasama.jpg

Хијерархија пакла логора Јасеновац: Крвници-убице-кољачи и њихови помагачи

6. јул 2018.

Хиjерархиjа пакла Јасеновца била jе састављена од наjвећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. децембра 2015. године. Крволоци су уjедно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили. Само потреба jош више крви миjењала их с положаjа. Помагачи, сакупљени са свиjу страна, нису претстављали поjедине слоjеве или краjеве саме земље, већ њену укупност. Наjброjниjе jе била заступана Херцеговина, затим Далмациjа, па Босна, Лика и све мање до Славониjе, а наjмање ужа Хрватска. Тих jе било доста у Загребу, а из осталих краjева лако jе било наћи по коjег

Зидина спаљене цркве и поломљени споменици на српском гробљу у Доњим Руjанима

Судбина Ливањских Срба: Од ђедовине Краљевића Марка до пустих и разрушених насеља обраслих шумом!

5. јул 2018.

О Србима са подручја Ливањског поља се мало говорило. Као да их је након ратова ’90-их заборавила и Србија и историја. Ливањско поље је било гранично између православног и католичког становништва, омеђено двема планинама са југозапада Динаром, а са североистока Голијом. Сам град Ливно се налази у доњем делу Ливањског поља, према Далмацији, где је католичко становништво у окружењу доминантно. У граду Ливну до рата су живели и православни и муслимани и католици. За Србе Ливно је познато по епској песми о старцу Вујадину, који је као ајдук страдао у време Турака са својом продицом. Позната осматрачка кула, где је по предању пострадао овај српски ајдук, која стоји над градом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА