arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Страдање монаха и манастира Житомислића од стране усташа 1941.

20. јул 2018.

Манастир Житомислић – Благовештења Пресвете Богородице из 15. века, припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. августа 2017. године. Прошлост манастира Смештен је у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Обновљен је 1563. године, за ктитора је имао чувену властелинску породице Милорадовић. У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јоаван и Милисав Вукашинов из села Црнићи. Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима.

Миле Витковић и Огњен Ждракановић прве жртве геноцида над Србима у Чапљини

20. јул 2018.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. Миле је био истакнути члан соколске организације и атлетичар. Огњен је био сеоски кнез Пребиловаца и старешина соколске чете у селу. Страдали су у првој половини јуна 1941, после вишедневног пребијања и мучења у згради школе. Миле је ту и убијен, а тело му је бачено у Неретву. Огњен је  тетуррајући, се крвав и унакажен изашао на улицу, право пред фратра Тугомира Солду, члана усташког стана у Чапљини. Солдо га у каснијем сјећању назива „Огњен, четник из Пребиловаца“, чиме већ на неки начин оправдава злочин над њим. Није дозволио  да Огњена убију на

„Тешко сваком своме без својега“ – помогнимо поклоничко путовање на обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ

20. јул 2018.

Комесеријат за избеглице Србије објавио је 12.јула прелиминарну листу пројеката које новчано подржава по претходно објављеном конкурсу за обележавање важних датума из историје, значајних за популацију избеглица, посебно датума страдања нашег србског народа. Подржали су 31 пројекат али на списку нема удружења СНД Пребиловци за обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ 6.августа 1941.године. Миленко Јахура, председник овог удружења, каже да је планирано поклоничко путовање из Београда и Новог Сада за Пребиловце 5/6.август 2018.године. „ТЕШКО СВАКОМ СВОМЕ БЕЗ СВОЈЕГА… Места у аутобусу од 73 места су попуњена, а немамо новац на рачуну да платимо превоз, каква је ситуација била и прошле године па је на крају решена. Захвални смо Влади Цуцићу

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Када ће Србија добити Меморијални центар Старо Сајмиште?

20. јул 2018.

Онај ко контролише прошлост – контролише будућност. Онај ко контролише садашњост – контролише прошлост. Овај цитат преузимам из поговора Зигмунда Баумана његовом делу „Модерност и холокауст”. Наслов поговора гласи: Дужност, присећати се – али чега? Пише: Веран Матић Иако мислим/о да смо део општих места, исправне улоге наших предака, различити облици понашања друштва, елите, лидера, у најмању руку збуњују, а ближи смо оцени да постоји свесна намера ревизије. Више од десет година мислио сам да учествујем у једном национално и глобално недвосмислено важном и чињенично потврђеном пројекту: причи о злочинима на Старом сајмишту у центру Београда. Иако ми никада није падала на памет као могућа, као да је ова дилема

Освештани темељи Храма светих мученика јасеновачких

19. јул 2018.

Темељи храма Светих мученика јасеновачких освјештани су у малом мјесту Међувође у којем су за вријеме Другог свјетског рата почињени велики злочини над Србима. Велики дан за парохију Међувођску која је у посљедњих седам деценија постојала само на папиру, поручује парох Жељко. „Ни примјеренијег мјеста, ни примјеренијег повода да овдје, испод Козаре, између двије воде у Међувођу, гдје је било прво сјечиште свих оних страдалника прије неколико деценија у страдању током Другог свјетског рата, гдје су на путу ка највећем стратишту, Јасеновцу, неки од њих оставили своје кости, а највећи број њих кроз Јасеновац завшио у вјечности“, каже Жељко Јевђенић, парох кнежички. Мјештани Међувођа, али и околних села који су

1995. поновила се 1941. – Милица Бреберина

Живот у дрвеном оквиру

18. јул 2018.

Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на

Дневник ужаса: Сурова истина о злочинима нацистичких лекара леди крв у жилама!

18. јул 2018.

У незамисливо бруталним експериментима лекари „Трећег рајха“ мучили су и убијали логораше под плаштом „унапређења науке“, о чему говори и књига „Хипократ у паклу“ француског писца Мишела Сима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. децембра 2017. године. Дубоке каде с поклопцима у подруму Института за анатомију у Стразбуру личе на сандуке за замрзавање, али и данас, као и пре 70 година, служе за сецирање лешева. С једном значајном разликом. Почев од октобра 1941. Анатомски институт „Рајхсуниверзитета Стразбур“ водио је анатом и професор медицине Аугуст Хирт. Међутим, за разлику од данашњих стручњака за медицину, Хирт није чекао да стигну тела умрлих од последица

Нишан поред крста: Вријеме људи и вукова

17. јул 2018.

Када су црногорски комитски одреди још у октобру 1918. године заузели Љубиње, пред њих је иступио стари прота Стеван Шаренац, тек пристигао из арадског казамата. Увео их је у цркву Рођења пресвете Богородице, благосиљао и заклео да муслиманском становништву не зафали длака са главе. Тако је и било. За протиног сина Божидара 1941. године није било милости. Истина, свој глас против онога што се дешава дигао је Хакија Шарић, али је заједно са Божидаром и још 34 мученика завршио у јами Пандурици. Нек се памти вријеме кад је човјек човјеку био вук, али нек се памте и људи који су били људи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први

Hrvatske_ustase_sa_uhapsenim_srpskim_seljacima.jpg

Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“

17. јул 2018.

Ниси ти Србин, него Хрват –  каже усташа, а Брацо опет каже – Нисам jа Хрват, jа сам Србин. Добро, каже таj усташа, али нећеш више видjети тату, њега ћемо ми убити. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. јула 2017. године. 10. априла 1941. године био сам на погребу Стоjана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са сниjегом. Тешка мука на фрон­товима гонила ме jе да одем у Глину (срез) да чуjем за наjновиjе виjести. У 6 сати по подне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако jе већ два сата приjе тога извршен преврат и срам­на

Прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима

16. јул 2018.

У Спомен-капели у Старом Броду, гдје су усташе убиле 6.000 Срба у прољеће 1942. године, данас је прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Протојереј Драган Вукотић рекао је да је прослава славе почела прије четири године да би се вјерници окупљали на овом мјесту и сјећали на пострадале Србе. “Ово је мјесто на којем се може поклонити прецима који су страдали на звјерски начин”, истакао је Вукотић. Свету литургију данас је служило свештенство Српске православне црквене општине Вишеград, а домаћин славе био је Жељко Ђуричић из Старог Брода. Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ истакла је значај да се говори о страдању

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

16. јул 2018.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Чак 1.171 фратар учествовао у клању и убијању Срба, а папа би да без покајања посети Србију

12. јул 2018.

НИКОЛА ПАВЕЛИЋ ШУБАШИЋУ: КАД СВЕТ САЗНА ЗА ЗЛОЧИНЕ УСТАША – НЕ ЗНАМ ШТА ЋЕ БИТИ СА НАМА ХРВАТИМА * Амерички извори наводе да је у клању и убијању Срба учествовало 1.400 фратара. Анте Павелић их је одликовао за „високе” заслуге у НДХ у геноцидном уништавању српског народа * Лични Хитлеров пријатељ – Немац Херман Нојбахер – у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945“ сведочи: „После распада Југославије „букнуо је хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства целе светске историје… Кад водећи људи усташког покрета тврде да су заклали милион Срба, то је самохвалисаво претеривање. Према извештајима који су мени стигли, ценим број закланих без одбране на три четврти милиона (750.000)“

Геноцид без казне

12. јул 2018.

Ђеновљанин Marko Aurelio Rivelli jе, из необjашњивих разлога, слабо познат овдашњоj jавности. Докторирао jе на политичким наукама са тезом „Расна и вjерска политика Независне државе Хрватске 1941-1945″. У Милану 1999. године обjављуjе књигу „L’arcivescovo del genocidio“ (Надбискуп геноцида), посвећену Алоjзу Степинцу кога jе папа Јован Павле II 1998. године у Хрватскоj беатификовао (степеница на путу ка проглашењу за светитеља). Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта 2016. Књигу jе код нас исте године кад jе издата у Италиjи, обjавила издавачка кућа „Јасен“ из Никшића, у преводу Лазара Мацуре. Марко Аурелио Ривели 2002. године у Милану обjављуjе и другу књигу, „Dio e con

Диана Будисављевић

Диана Будисављевић да добије споменик у Београду

11. јул 2018.

Удружење логораша и потомака „Јасеновац“ предложило је да у Београду буде подигнут споменик Диани Будисављевић, која је из јасеновачког логора смрти спасила више од 7.500 српске и јеврејске дјеце. На свечаној академији Удружења, којој су присуствовали преживјели из логора смрти Јасеновац и амбасадор Израела у Београду Алона Фишер Кам, наглашено је да се покушаји ревизије историје и Холокауста морају спријечити како се не би поновио. Почасни предсједник Удружења логораша „Јасеновац“ Милинко Чекић изразио је увјерење да ће у Београду бити подигнут споменик Диани Будисављевић, као и да ће простор некадашњег логора Старо сајмиште, у којем су током Другог свјетског рата страдали Срби, Јевреји и Роми, постати спомен-парк. Ово удружење данас

jasenovac_topola.jpg

Јасеновац – злочин не застарева

11. јул 2018.

Код нас jош увек не постоjи свест о круциjалноj важности те теме, коjа jе за Србе и Србиjу битна исто колико и питање страдања Јевреjа за Израел. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јануара 2012. године. У jедном од скориjих извештаjа америчког Стеjт департмента, а на тему људских права у Хрватскоj, успут се помиње логор смрти у Јасеновцу као место на ком су изгинуле „хиљаде Срба, Јевреjа и Рома“. Чиме се стоструко и хиљадустоструко умањуjу српске (и све остале ) жртве Тиме се jедно од наjjезивиjих места у модерноj историjи изjедначава са безброj других стратишта на бескраjноj фасцикли људског страдања у Другом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА