Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Čak 1.171 fratar učestvovao u klanju i ubijanju Srba, a papa bi da bez pokajanja poseti Srbiju

Datum objave: četvrtak, 12 jula, 2018
Veličina slova: A- A+

NIKOLA PAVELIĆ ŠUBAŠIĆU: KAD SVET SAZNA ZA ZLOČINE USTAŠA – NE ZNAM ŠTA ĆE BITI SA NAMA HRVATIMA

* Američki izvori navode da je u klanju i ubijanju Srba učestvovalo 1.400 fratara. Ante Pavelić ih je odlikovao za „visoke” zasluge u NDH u genocidnom uništavanju srpskog naroda

Lični Hitlerov prijatelj – Nemac Herman Nojbaher – u knjizi „Specijalni zadatak na Jugoistoku 1940-1945“ svedoči: „Posle raspada Jugoslavije „buknuo je hrvatski ratni pohod osvete i uništenja pravoslavnog srpstva, koji spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije… Kad vodeći ljudi ustaškog pokreta tvrde da su zaklali milion Srba, to je samohvalisavo preterivanje. Prema izveštajima koji su meni stigli, cenim broj zaklanih bez odbrane na tri četvrti miliona (750.000)“

* Mostarski biskup Alojzije MIŠIĆ pisao Stepincu  Stepincu 7. novembra 1941:Ljude se hvatalo ko zvjerinje. Klalo, ubijalo – žive u ponor bacalo. Ženske, majke s djecom, odrasle djevojke, djecu žensku i mušku bacali su u jame. Podžupan u Mostaru Baljić, javno izgovara, ko činovnik, morao bi da šuti ne da telali, da je u Ljubinju samo u jednu jamu 700 šizmatika [pravoslavca] bačeno. Od Mostara i Čapljine odvezla je željeznica šest punih vagona žena, majki i djevojaka, djece ispod deset godina do stanice Šurmanci, gdje su izvagonirani, odvedeni u brda, žive matere s djecom bacali u duboke propunte. Sve je strmoglavljeno i ubijeno. U župi Klepci iz okolnih sela N. N. 3.700 šizmatika (pravoslavaca) ubijeno je

* Najveći ustaški ubica i najstrašniji koljač Miroslav Filipović „Fra Sotona“ braneći se – sudiji kposle rata rekao: „Pa gospodine moj, nisam to radio samo ja. Ubijao je svako Srbe ko je stigao i svako laže ko kaže da nije ubijao!“

___________________________________________________________________

Piše: Jovo VUKELIĆ

POSETA rimskog Pape Srbiji je neprekidno, stalno u pripremi, već decenijama!

Evo, i ovih dana mediji bruje o navodnoj skoroj poseti sa ovakvim bizarnim i besmislenim spinovanjima i falš-detaljima:

„Kad će papa u Srbiju, evo samo što nije; Poseta Pape korisna za Srbiju; Nije vreme za posetu Pape Srbiji; Papa dolazi na Kosmet; Papa će držati misu na fudbalskom stadionu Crvene zvezde u Beogradu; Papa dolazi u Srbiju da bi potom mogao da ide i u Rusiju; Papa stiže za „Petrovdan“; Javnost u Srbiji protiv dolaska katoličkog poglavara; Da li će papa osuditi genocid u Jasenovcu?; Stepinac tolerisao genocid; Tajna misija SPC kod pape Franje; SPC u Vatikanu ugovarala papinu posetu Beogradu; Amfilohije: Nije bilo ni reči o dolasku pape u Srbiju.

Tako da se Srbima nad glavom svake godine izgleda njiše strašno sečivo, sve brže i više –  kao ustaška sekira ili nož kojim su ih ubijali –  poseta poglavara Vatikana i Rimokatoličke Crkve.

Ti koliko uporni (bar za sada, isto toliko bezuspešni) pokušaji da se rimokatolički primas dovede u Srbiju na silu, protivno volji ogromnog dela srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve (SPC) imaju zapanjujuće razmere bezobzirnosti.

Pokušavaju Vatikanski ideolozi na najrazličitije načine, tačnije – svim sredstvima da se „probiju“ u Srbiju, pa se stiglo svojevremeno (2003. godine) sa posetom pape Jovana Drugog (Vojtile) Banjaluci (baš gde su ustaše isplanirale i počinile 1942. godine genocid u selima Drakuliću, Šargovcu i Motikama ubivši za jedan dan 2.500 Srba pod vođstvom fratra Tomislava Filipovića).

Pokušaji dovođenja Pape na srpsko tlo u novije vreme idu i preko Crne Gore i naravno sve više i preko Kosova i Metohije.

U crkvi u Glini su Srbe žive spalili

Potreba zločinca da zgazi na mesto zločina

Ta poznata potreba zločinaca da dođu, da koraknu na mestu zločina, da zgaze srpsku zemlju natopljenu krvlju stotina hiljada nevinih Srba, dece, žena, staraca – pobijenih baš pod njihovim vođstvom – Rimokatoličke crkve i njenih fratara i ustaša iz Nezavisne države Hrvatske (NDH) je morbidna želja koja ne jenjava.

Poglavar Vatikana, papa, hoće, ima želju, bar tako kažu iz Rimske kurije, da poseti Srbiju, da obiđe svoju pastvu (vernike). Ali, ni Vatikanu, papi, a ni Rimokatoličkoj crkvi u celini, pa ni najodgovornijoj njihovoj  crkvi u Hrvatskoj ne pada na pamet da se za zločine i pokolje, za očigledni  genocid nad Srbima svi kolektivno izvinu srpskom narodu, Srbima (gde god živeli), SPC i državi Srbiji i traže oprost za te užasne grehe.  Da kleče i mole!

Oni, inače, čuju dobro takve višedecenijske zahteve i vapaje Srba i SPC.

Hoće Rimokatolički poglavar da dođe u goste, ali neće da se pokaje. I to baš oni kojima je oprost grehova jedan od glavnih elemenata njihove vere! To je čudo koje Srbi gledaju, sa kojim se rađaju i umiru i u koje skoro da ne mogu da veruju!

Trebalo bi da se zna jer je istina i postoje dokumenta: čak 1.171 fratar je aktivno učestvovao u klanju i ubijanju Srba (američki izvori kažu, čak 1.400 fratara). Oni su sarađivali sa ustašama i pružali im veliku pomoć. Ante Pavelić ih je odlikovao za „visoke” zasluge u NDH u genocidnom uništavanju srpskog naroda.

Evo zato jednog primera masovnog zločina, pokolja po planu Rimokatoličke crkve. Lazar Lukajić u svojoj knjizi Fratri i ustaše kolju (2005) opisuje ovaj genocid: „Pavelićeve ustaše su 7. februara 1942. godine poklale svo srpsko stanovništvo u tri sela na periferiji Banje Luke – Drakuliću, Šargovcu i Motikama –i sve Srbe-rudare u rudniku Rakovac nedaleko od grada. Samo u tom jednom danu usmrćeno je oko 2.500 Srba. Tačan broj još nije utvrđen. Taj pokolj ima sledeće karakteristike:  to je najmasovniji pokolj Srba na kućnim ognjištima u jednom danu koji je izvršila Pavelićeva NDH tokom celog svog postojanja. Pokolj je izveden uz saglasnost, pomoć i neposredno učešće fratara, a naročito banjalučkog župnika Nikole Bilogrivića, koji je u Banjoj Luci prisilno pokatoličio 1.500 Srba, i fratra franjevca Miroslava (Tomislav) Filipovića (zvanog i Vjekoslav Majstorović), potonjeg upravnika logora u Jasenovcu i Gradiški. Tako je i u tom pokolju najočiglednije prikazana i dokazana sprega Rimokatoličke crkve i ustaša u genocidu nad Srbima; pokolj je neposredno vodio i sam svojom rukom pokazno klao Srbe najmonstruozniji izdanak Rimokatoličke crkve fratar Tomislav Filipović zvani Fra Sotona“.

Filipović je pre rata bio kapelan i župnik u raznim mestima BiH. Posle osnivanja NDH pridružio se Ustaškoj vojsci.

Službeno isključen iz franjevačkog reda. Posle je bio zapovednik u logorima Jasenovac i Stara Gradiška.

Hoće Papa iz Vatikana da dođe i poseti Srbiju i Srbe i svoje vernike, ali neće da se jasno ograde, na čelu sa nadbiskupom iz Zagreba, od zločina nad Srbima u kojima su bili jedni od glavnih predvodnika, uz NDH.

Hrvatska rimokatolička crkva, njen nadbiskup Alojzije Stepinac i veliki deo fratara (čak njih oko 1.200) su aktivno podržavali i predvodili koljačke ustaške regimente NDH.

O tome ne svedoče samo nezavisni izvori, dokumenti, fotografije iz same NDH i Rimokatoličke crkve, njihovi proglasi i naredbe, tadašnja štampana glasila, stotine svedoka Jevreja, Srba, Cigana…, već i mnogi Hrvati, istoričari, ali i stranci koji su boravili u Hrvatskoj u vreme tih zločina, pre svega Nemci, Austrijanci, Italijani… A svedoči i najčuveniji među njima, hrvatski istoričar Viktor Novak u kapitalnoj knjizi „Magnum Krimen (Veliki zločin) – Pola veka klerikalizma u Hrvatskoj “ u kojoj otkriva spregu Rimokatoličke crkve i ustaštva i države NDH.

Stranci, okupatorski oficiri,  su bili zgroženi razmerama zločina nad Srbima, brutalnošću  i zverstvima, ali najgore je bilo to životinjsko ispoljavanje mržnje i netrpeljivosti prema nevinom i mirnom srpskom stanovništvu samo zato što je druge, pravoslavne vere!

Lični Hitlerov prijatelj – Nemac Herman Nojbaher – u knjizi „Specijalni zadatak na Jugoistoku 1940-1945“ svedoči: „Posle raspada Jugoslavije „buknuo je hrvatski ratni pohod osvete i uništenja pravoslavnog srpstva, koji spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cijele svjetske istorije“… i dodaje: „Kad vodeći ljudi ustaškog pokreta tvrde da su zaklali milion Srba (uključujući tu i odojčad, djecu, žene i starce), to je po mom mišljenju samohvalisavo preterivanje. Prema izveštajima koji su meni stigli, ja cijenim broj zaklanih bez odbrane na tri četvrti miliona (750.000).“

Kakvim se sve lukavstvima, prevarama, obmanama, poluistinama, a  i lažima, već decenijama služe biskupi Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj  ne bi li prevarili „zatucane, nazadne, primitivne, zaostale, proste, grube“ Srbe i episkope i vladike Srpske Pravoslavne crkve (SPC) i protivljenje posete pape Srbiji umanjili, utišali, sveli na gunđanje koje onda ne bi smetalo poglavaru Rima da na najveličanstveniji način dođe u Srbiju!

O tome ćemo pokušati da pišemo u ovoj studiji i da razjasnimo još jednom razmere ove religiozne bestidnosti Rimokatoličke crkve prema Srbima.

Srpske oči u hrvatskim korpama (košarama)

Cilj našeg istraživanja je da zainteresovani saznaju istinu o pozadini ovih neprirodnih nastojanja vrha Rimokatoličke crkve da se još jednom podsmehne Srbima na njihovu nesrećnu sudbinu bar kad su u pitanju zajednički život, zajedničko postojanje sa rimokatolicima, Hrvatima, koji su, gde god su stigli, proganjali, terorisali, silovali, pljačkali, proterivali i nemilosrdno ubijali „šizmatike“ Srbe.

Treba istaći i svedočanstvo mostarskog biskupa Alojzije Mišića, o masovnim ustaškim ubistvima oko Mostara tokom prvih 6 meseci rata. Iz pisma poslatog nadbiskupu Stepincu 7. novembra 1941: „Ljude se hvatalo ko zvjerinje. Klalo, ubijalo – žive u ponor bacalo. Ženske, majke s djecom, odrasle djevojke, djecu žensku i mušku bacali su u jame. Podžupan u Mostaru Baljić, javno izgovara, ko činovnik, morao bi da šuti ne da telali, da je u Ljubinju samo u jednu jamu 700 šizmatika [pravoslavca] bačeno. Od Mostara i Čapljine odvezla je željeznica šest punih vagona žena, majki i djevojaka, djece ispod deset godina do stanice Šurmanci, gdje su izvagonirani, odvedeni u brda, žive matere s djecom bacali u duboke propunte. Sve je strmoglavljeno i ubijeno. U župi Klepci iz okolnih sela N. N. 3.700 šizmatika (pravoslavaca) ubijeno je. Jadnici, bili su mirni. Dalje ne nabrajam. Predaleko bih otišao. U samom gradu Mostaru na stotine ih je vezalo, odvodilo izvan grada pa ko živine ubijali.“

Uz to, su Srbe masovno silom prevodili u jeres, u drugu veru. Ne svojevoljno kako Hrvati često navode, već grubom silom, po nalogu rimokatoličke crkve Hrvatske, uz saglasnost Svete stolice. Što bi Srbi menjali svoja pravoverna, ortdoksna religiozna uverenja i svoju svetu veru? Ko je odbijao bio bi ubijen!

Prozelitizam je bio stalni posao rimokatolika, jedan od glavnih ciljeva; nametljivo i nasrtljivo, nasilno i fanatično, uz primenu sile terali su srpsku versku zajednicu da menja veru.

Nikada SPC tako nešto nije činila u svojoj istoriji.

U tom biblijskom egzodusu Srba nastradalo je stotine hiljada dece, žena, starih i muškaraca koji su uglavnom klani i bacani u jame, pećine. Nekima su pre toga vađene oči, skupljanje u korpe i hitro nošene državnim, vojnim i verskim čelnicima kao najveći ratni trofeji.

Svedočanstvo pisca Malapartea

U 13. poglavlju  romana „Kaputt“, pod nazivom “Kotarica ostriga”, italijanski pisac Kurcio Malaparte svedoči o poseti Paveliću i kaže: “Dok je poglavnik govorio, primetio sam na pisaćem stolu kotaricu od vrbovog pruća. Poklopac je bio podignut i videlo se da je dupke puna plodova mora, tako mi se bar činilo, nekakvih ostriga, izvađenih iz ljuštura, onakvih kakvi se mogu videti u velikim izlozima na Pikadiliju u Londonu. Kazetarno (opunomoćeni italijanski ministar) me pogleda i namignu mi: ’Prijala bi i jedna dobra čorba od ostriga, zar ne?’”

Hitler dočekuje 1941. Antu Pavelića
Hitler dočekuje 1941. Antu Pavelića

– To su ostrige iz Dalmacije? – upitao sam poglavnika.
Ante Pavelić diže poklopac i, pokazujući mi te plodove mora, tu ljigavu i pihtijastu masu ostriga, reče smešeći se na onaj njemu svojstven način: – To je poklon mojih vernih ustaša: ovde ima 20 kilograma ljudskih očiju.” (Roman „Kaputt“, Izdanje „Večernjih novosti“, 2004)

Malo je Hrvata koji su svesni strašnog zločina i greha počinjenog nad Srbima.

Nikola Pavelić, diplomata Kraljevine Jugoslavije, Ivanu Šubašiću, članu Vlade maja 1942. o zlodelima ustaša je napisao:

Kada civilizovani svet za to sazna, revolt i indignacija biće takvi da ja ne znam šta će biti sa nama Hrvatima. Samo jedan detalj, po ulicama hrvatskih gradova nuđene su na prodaju sakupljene iskopane oči Srba: po 30-40 očiju odjednom!“

Cela NDH je bila logor Jasenovac

Treba svim Hrvatima i Vatikanu reći istinu: cela NDH je bila logor Jasenovac.

I dok se potplaćeni stručnjaci od strane Vatikana za utvrđivanje broja žrtava u 22 koncentraciona logora u Hrvatskoj „ubiše“ od 1945. godine do danas dokazujući da je broj srpskih žrtava manji – mora im se reći u lice ono što se zna: Srbi su ubijani po livadama, šumama, selima, bacani u jame, u reke, potoke, bunare i ubijani po kućama i paljeni u njima… Bili su vešani po drveću, a isto ih je po broju, čak možda i više nastradalo u ovim koljačkim pohodima ustaša,  nego u logorima.

O tome čak svedoči na sudu njihov najveći ubica i najstrašniji koljač Miroslav Filipović „Fra Sotona“ i braneći se sudiji kaže:

„Pa gospodine moj, nisam to radio samo ja. Ubijao je svako Srbe ko je stigao i svako laže ko kaže da nije ubijao!“

Izvor: Fakti.org

Vezane vijesti:

S. Živanović: Ko je bio fra Srećko Perić

Fratri i ustaše kolju

Rimski papa i rat protiv Srba

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top