arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милан Ружић

Стари Брод – вечна рана

29. новембар 2018.

На Видовдан, а као да за такве ствари постоји какав други датум, ишао сам до Старог Брода – старе ране коју стара држава није признавала, а нова никако да је се сети. И док су свима пуне уши Сребренице и закона о порицању геноцида, нико да се сети овог места које је једно од најкрвавијих на овој планети. У Старом Броду је српски народ доживео стравичну судбину. Пред усташком офанзивом 1942. године, десетине хиљада избеглица кренуло је према Србији. Како им је прелазак преко Дрине био блокиран од стране Италијана, један део избеглица кренуо је према Старом Броду и оближњим Милошевићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут

Деца мученици у сенци свађа

29. новембар 2018.

У храму Англиканске цркве, у Лондону, 22. новембра је отворена тематска изложба Музеја жртава геноцида Судбина деце у Независној Држави Хрватској – Логор Јасеновац. – Ова изложба ће ускоро бити представљена и у још неколико лондонских катедрала, укључујући и ону најпознатију Вестминстерску, а затим и у Кантерберију, Јорку и још неколико других, чувених енглеских катедрала – изјавио је за „Вести“ Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда. Он је рекао да је идеја потекла од епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), али ни ова акција није могла да прође без пословичних међусрпских свађа. Наиме, академик проф. др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу из Лондона у ауторском

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

28. новембар 2018.

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

Кустурица: Све окренуто наопачке – нуду ријалити умјесто традиције

28. новембар 2018.

Филм о Јасеновцу касни много деценија због нашег немара према својој трагедији. Имамо ми стратишта много, а због подаништва према политици избјегавали смо да направимо филмове о нашим суштинским и митским мјестима, казао је Кустурица. Моје биљешке имају интензитет личног, као што све у умјетности мора да буде субјективно, а када постане објективно, онда је то ријалити. Зато не гледам телевизију, гледам „Јутјуб“ јер тамо се види све што мени треба, а све што ми не треба то се врти 24 сата. Овим ријечима славни филмски редитељ Емир Кустурица је у уторак вече, у Српском народном позоришту у Новом Саду, објаснио бројним поштоваоцима своју потребу да послије књига „Смрт је непровјерена гласина“

КОМИСИЈА ЗА „СТАРО САЈМИШТЕ“: Обележити сва места страдања

27. новембар 2018.

Закон којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. ЗАКОН којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. Да ли ће се у оквиру њега наћи и необележене масовне гробнице у Београду, где је сахрањено између 11.000 и 14.000 Срба и више од 6.000 Јевреја, још се не зна. – Све масовне гробнице требало би достојно обележити – каже епископ Јован Ћулибрк, председник Комисије задужене за меморијални комплекс на Сајмишту.

Andjeljko_Anusic.jpg

Анђелко Анушић: Путовање према себи – најдужи и најтежи пут

27. новембар 2018.

Баниjа jе, као и цела Српска Краjина, и све наше Краjине расуте по свету, моj завичаj у jезику. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. А од моjе родне куће у Градини, на Сувоj Међи, нема одавно ни трага, ни пухорне прашчице, као ни од многих других коjи деле прогнаничку судбину. Неки, немачки педантни људи постарали су се добро за то. Али, срећом у несрећи, завичаj се одавно преселио у моjе књиге. Идем тамо, путуjем свакога дана и ноћи, из ретка у редак, речи у реч, у завичаjне даљине, и враћам му се све ближи са даровима коjима ме

ГАЈДОБРО ДОБРА, КРОШЊО ГРАНАТА: Свечано отворена изложба „Пребиловци“

27. новембар 2018.

Гајдобра је родна и добра грана херцеговачког бића, његов духовни и земни пелцер у равној Панонији који до данас златне јабуке рађа. Србији је даровала 39 доктора наука и 37 државних репрезентативаца, од тога 19 универзитетских професора. Правилна ијекавица српског језика, основна школа „Алекса Шантић“, библиотека „Јован Дучић“, трг и споменик војводе Луке Вукаловића, храм Светог Василија Острошког, народ здрав, лијеп, стасит и витак… Гајдобра – Херцеговина што је као птица слетјела на кукурузна поља и нестајне бразде Српске Војводине. Не знам да ли је и ова изрека настала у Гајдобри, а лако је могла. Тада се свуда међу нашим колонистима могла чути. Наиме, послије насељавања српског народа из Херцеговине

Прњаворчани у Великом рату

27. новембар 2018.

Марко Моравац из Мравице одликован је са три ордена – Kарађорђевом звијездом са мачевима, златном медаљом за храброст и руским орденом Георгијевски крст четвртог реда. Постоји податак и да је за Моравца лична похвала војводе Степе Степановића прочитана пред цијелом Другом српском армијом Војске Краљевине Србије. ПРИРЕДИЛА: Тамара СТОЈАНОВИЋ Необичном уједињењу проглашеном прије стотину година у Прњавору претходио је један од најзначајнијих историјских догађаја за ову општину, улазак српске војске у град 21. новембра и ослобођење од аустроугарске власти. Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, чувајући од заборава сјећање на тај датум, прикупило је бројне архивске податке који свједоче о учешћу и доприносу Прњавора и његових становника у

Подизање споменика Диани Будисављевић у Београду рехабилитује и надбискупа Степинца

26. новембар 2018.

Апсурдно је да Београд диже споменик хероини, али не прихваћа њезина свједочанства да је Степинац помагао у спашавању хиљада српских малишана (Преносимо прилог из загребачког Вечерњег листа од 25. новембра 2018.) Београдска Политика објавила је да ће у главном граду Србије на Савском кеју за отприлике годину дана бити подигнут споменик Диани Будисављевић која је из усташких логора у НДХ спасила хиљаде малишана, углавном српске националности. И у Хрватској и јавности Србије ова прича држана је на маргинама интереса. Загреб је причу о Диани углавном игнорисао, осим у повјесничарским и црквеним круговима, вјероватно из политичких разлога и због доказано неучинковите политике ћутње о „неугодним“ стварима које су се догађале у

Гога: И данас се тресем кад видим нож, униформу и чизме

26. новембар 2018.

 Недељко Гога, који је као дијете преживио ужас усташког логора, поводом најаве да ће 30. новембра у Сиску бити одржан „научни скуп“ о тобожњем збрињавању ратне сирочади у НДХ, каже да се и данас тресе када види нож, ма коју униформу и чизме са високим сарама. „Нож – због клања недужне деце и слика које су ми се урезале у сећање, униформу због усташких злочинаца који су крв с ножа лизали“, прича Гога, наводећи да су му највећи бол нанијеле угланцане чизме усташа са високим сарама које су у његовом сјећању нешто најокрутније. Он је за „Политику“ рекао да је био живи леш када је њега и брата Васу из

Логор Флосенбург нећу да заборавим

25. новембар 2018.

Када ми jе амерички воjник понудио парче белог хлеба коjе jе умочио у конзерву с медом, схватио сам да сам преживео! Од колико њих сам jедини jа жив остао… Присећа се тренутака ослобођења Љубиша Летић, крепки осамдесетшестогодишњак, бивши заточеник броj 30.313 у концентрационом логору Флосенбург у Немачкоj. Једини jе он од 3.500 Срба заточених у овом логору коjи jе жив дочекао краj Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта  2016. године. Чика Љубиша спрема се да у суботу по шести пут обиђе Флосенбург и поклони се сенима оних коjи су кости оставили у jедноj од десет масовних гробница у

Владимир Умељић

„Труле јабуке у бурету Европе“

25. новембар 2018.

Затварање круга дехуманизације Срба са Запада у последњим балканским ратовима при насилном распаду друге Југославије Етаблирано јавно мњење на Западу, као што је познато, апострофирало је искључиво „агресорску и злочиначку великосрпску идеологију“ као јединог узрочника, тј. кривца ове последње балканске трагедије, ратова при насилном распаду друге Југославије. Тај став је био праћен масивном дехуманизацијом (српског) противника, која је фактички идентична дехуманизацији циљних група жртава пре и у време великих геноцида у европском XX веку (Холокауста над Јеврејима, Порајмоса над Ромима и Србоцида хрватске државе 1941-1945). У студији се овој теми посвећује више од 30 страница, овде ћемо тематизовати само пример једног врло самосвојног редефинисања позитивне историјске науке од стране тадашњег

Проф. др С. Живановић: Да ли еп. Ћулибрк покушава да оправда Степинца?

24. новембар 2018.

Поводом предавања епископа Јована Ћулибрка у англиканској цркви Св. Јована (St. John,s Church, , Lansdowe Cresecent) одржаном 22. новембра 2018. у Лондону. Епископславонски СПЦ Јован Ћулибрк је пред око 30 слушалаца, међу којима су били свештеници цркве Св. Саве у Лондону одржао предавање посвећено холокаусту Јевреја и других жртава хрватског геноцида против православних Срба, Јевреја и Рома. Предавање је било посвећено Јасеновачким мученицима, али је о њима било најмање говора. У своме предавању је епископ Јован Ћулибрк покушао да оправда злочине Алојзија Степинца загребачког надбискупа, војног викара Хрватске рекавши да је он подлегао утицају римокатоличких бискупа Независне државе Хрватске. Наравно, није споменуо злочине које је овај злочинац починио, због којих

Pokolj_Srba_1941.jpg

Лагати се мора, иначе оде глава

24. новембар 2018.

Покољ Срба 1941. После масовних и индивидуалних покоља усташе су правиле километарски дуге листе покланих људи са рубриком „диагноза” лекара. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. новембра  2015. године. Посећуjући логорску болницу, заjедно са гостима, усташе би говориле: То су тешки болесници, али ће се добро опоравити. Добиваjу масла, меда, меса, а млиjека колико год хоће. -Бога ми изврсно – примjећуjе гост и задовољно одлази. Чим он замакне за ограду, Сатлер и Саво скидаjу плахте, слажу их и мећу опет у сандуке. -Тако се то мора, иначе оде глава. Па зар Лубурић збиља мисли да jе увиjек тако? Како, та он добро

jasenovac-youtube.jpg

Усташки пир над српском децом

23. новембар 2018.

Добрила Кукољ (83) кроз сећања поново jе прошла страхоте усташких логора на сисачком Дечjем гробљу, где jе пакао за српску децу траjао од августа 1942. до jануара 1943. Добрили се живот заувек променио у jулу 1942. године, када су Немци и усташе заробили 12 чланова њене породице. Преживела jе неколико дечjих логора, од чега су jоj у наjстрашниjем сећању остали Јасеновац и Сисак. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. новембра  2015. године. Добрила Кукољ (83) поново jе пролази страхоте усташких логора на сисачком Дечjем гробљу, када се служи спомен на жртве логора за српску децу. – Улазак у логор био jе раван

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА