Стратишта НДХ Архиве - Страница 127 од 355 - Јадовно 1941.

Како је један Васојевић раскринкао НДХ!

25. фебруар 2019.

Од три милиона Срба колико је живјело у НДХ, милион је покатоличено. Чврсте доказе о томе, прикупљене у хрватскима архивама, износио је у својим књигама један Васојевић – Велиша Раичевић Псуњски (о њему опширније у другом дијелу овог текста). У рату су га тражили Хрвати, по рату је за њим трагала Удба, али он је увијек измицао под лажним именима, а захваљујући Српској православној цркви сачуване су двије његове књиге „У име Христа – светиње у пламену“ и „Хрвати у светлости историјске истине“ Припремио: Љубиша Морачанин Једини циљ покрштавања већ крштених Срба у НДХ био је уништење српског народа. А Срба је у НДХ било најмање три милиона, како се

У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра

24. фебруар 2019.

У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору „Сисак“ у Независној држави Хрватској изгубио је цијелу породицу. Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари. Трауме и данас осјећа. – То ствара такву депресију да ја нисам знао шта се мени дешава. Чак, у учионицама кад ме наставница нешто пита, нисам имао појма гдје

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1 преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Вељко Ђурић Мишина: Уреднику „Гласа концила“ И. Микленићу – почистите најпре своје двориште

22. фебруар 2019.

Мало-мало па неко из Загреба затражи да се архивска грађа настала на територији Хрватске (?) врати и при том оптужи власт у Србији да опструише расподелу имовине некадашње заједничке нам Југославије. Најновији захтев написао је Иван Микленић, главни и одговорни уредник „Гласа концила“, недељника Римокатоличке цркве. Није згорег да поменем да сам до распада СФР Југославије редовно куповао те новине у цркви Светих апостола Петра и Павла у београдској Македонској улици. Сећам се да је тих година Живко Кустић, тадашњи главни и одговорни уредник, повремено учествовао на трибинама у Београду. Два-три пута поменути недељник посветио ми је довољно простора нарочито поводом књиге Усташе и православље – Хрватска православна црква (Београд 1989) и

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

22. фебруар 2019.

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

Мрачне тајне Савамале: Смрт београдских Јевреја у камиону гасној комори у Другом светском рату

21. фебруар 2019.

Од 8. децембра 1941, почела су појединачна убиства јеврејских жена, деце и старих у Београду, да би од марта 1942. кренуло масовно уништење свих 6.300 заточених у логору Сајмиште, у злогласном камиону „душегупки“ који је полазио из данашње Савамале… Био је почетак октобра месеца 1953. године када је у Прибој, градић на југозападу Србије, из Аустрије стигло троје људи у великом камиону. У групи су били возач Нуман Зекић, руководилац нове фабрике која је управо изграђена у месту, Вехбо Врцић, и представник аустријске компаније Saurer Werke, Kарл Егер, од које је управо купљена лиценца за производњу новог возила, модела „6 GGF-L“. Месец дана касније, 30. октобра исте године, у 10.30

У Сплиту освануо натпис “Уби Србина“

21. фебруар 2019.

Последњих недеља у Сплиту се појавило више расистичких и националистичких натписа Последњих недеља у Сплиту се појавило више расистичких и националистичких натписа. Зидови школа, вртића, градски зидови, све су то потенцијалне „мете“ аутора непримерених графита, наводи портал „Далмација данас“. Последњи у низу графита освануо је у среду на Паздиграду где је на контејнерима тамошњег аутобуског стајалишта написано „Уби Србина“. Нешто даље је написано „Мрзин Индекс и Србе“, наводи Далмација данас. Извор: НОВОСТИ ОНЛИНЕ Везане вијести: Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи .. Још један усташки графит освануо на згради у Сплиту

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

21. фебруар 2019.

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше:

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

21. фебруар 2019.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

Једно писмо Јована Дучића са извесним напоменама проф. Радоја Л. Кнежевића

20. фебруар 2019.

„Једном масон, увек масон“ – Проф. Радоје Л. Кнежевић У „Гласу Канадских Срба“ објављен је чланак проф. Радоја Л. Кнежевића (1901 – 1983), под насловом „Једно писмо Јована Дучића“, и он гласи… Једно писмо Јована Дучића Писац ове уводне белешке налазо се од 21 јуна 1941 у Лондону, Енглеска, камо га је после Хитлерова напада на Југославију довео развој ратних догађаја. Велики српски песник Јован Дучић, кога је рат затекао у Мадриду као југословенског посланика при Шпанској влади, убрзо се нашао у Сједињеним Америчким Државама, где ће остати као Краљевски посланик на расположењу све до своје смрти, упролеће 1943. Потписани је био поштовалац Ј. Дучића, – који је, узгред, од

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

20. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

Кустурица: Не желим да молим за филм као Вељко Булајић

20. фебруар 2019.

Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица и професор Филолошког факултета Мило Ломпар разговарали су синоћ са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савременом уметничком стваралаштву у Србији. Кустурица је студентима казао да не жели да снима „пригодне“ филмове, нешто што је држава одлучила. „Нема шансе да ја молим за филм као Вељко Булајић. Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева ’На Дрини ћуприја‘, мада морам да признам да се министар културе сетио моје намере да снимим филм о Јасеновцу“, рекао је Кустурица. Цењени редитељ је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао

Новак Дукић: ДЕЦА ЈАСЕНОВЦА

20. фебруар 2019.

Прошле године у јануару, у Њујорку, у седишту Уједињених нација одржана је капитална изложба под називом “Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Истоимену књигу написао је проф.др. Гидеон Грајф, један од највећих стручњака за Холокауст, са инститиута “Шем Олам”. Општепозната и често помињана чињеница јесте да су се над ужасима које су видели у логорима НДХ згражавали и најокорелији нацисти, прирадници злогласне СС дивизије. О томе говори и Хитлеров амбасадор при тадашњој НДХ, генерал фон Хорстенау, који је, током свог службовања био сведок безбројних зверстава Усташа, о чему је, након завршетка рата опширно писао у својим мемоарима. Да се разумемо, Јасеновац никако није био једини логор смрти у НДХ, али о њему

Мало партизанка, мало код усташа

19. фебруар 2019.

Саборски посланик Истарског демократског савеза Tулио Деметлика оптужио је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић да се додворава бирачима након што је признала да је погријешила бранећи усташки поздрав „За дом спремни!“, те подсјетио на њено дружење са усташком емиграцијом уз усташке симболе. Деметлика подсјећа да је Китаровићева прије двије године тврдила да је „За дом спремни!“ стари хрватски поздрав, те да је у Аргентини припаднике усташког покрета, који су након Другог свјетског рата избјегли у ту земљу, називала „домољубима које су ту нашли слободу“. Истовремено, у Истри је говорила о свом дједу, који је био партизан, преносе хрватски медији. Деметлика сматра да је Китаровићева „крајње невјеродостојна“. И један од симбола

Иванчић о национализму: “ТО СЕ НЕЋЕ РАШЧИСТИТИ, ДОK МИ ТА ГО*НА НЕ СРУШИМО”

19. фебруар 2019.

Без рушења националистичких режима који владају у региону неће бити могућа боља будућност за грађане тих земаља, каже хрватски Писац Виктор Иванчић. – Хрватска је, рецимо осудила Мирка Норца, али Хрватска такође сматра да је Норац херој. То ради цинична заједница, то раде цинична друштва, где су сви угурани у темељну причу лажи. То се неће рашчистити док ми та г..на не срушимо, док не почнемо градити друштва на другој основи, где неће бити национализам почетак и крај – рекао је Иванчић. Kако је казао, “у Сплиту су сви знали да (логор) Лора постоји и шта се у њој ради”. – А Лора је постојала седам година. А нас пар