arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

DIREKTOR POTOČARA: Jasenovac je četnička izmišljotina, handžar divizija imala šansu

30. oktobar 2019.

Emir Suljagišć je uporedio Republiku Srpsku s nacističkim Vermahtom i zapretio je da će je osloboditi Emir Suljagić, novi direktor Memorijalnog centra Potočari, ponovo je skandalizovao javnost svojim tvitom u kojem tvrdi da je „Jasenovac četnička izmišljotina“. Foto: Printscreen Suljagić je napisao: – Jasenovac je četnička izmišljotina. Časni bošnjaci iz Handžar divizije su propustili šansu da reše četnike, zato nam je to ostavljeno u amanet – napisao je Suljagić.

Vasilije Đ. Krestić: ZAŠTO SAM POTPISAO APEL ZA ODBRANU SVETIH SRPSKIH NOVOMUČENIKA JASENOVAČKIH

29. oktobar 2019.

Ovim odgovorom nemam nameru da polemišem s Veljkom Đurićem Mišinom i to iz više razloga. Prvo zato što smatram da on ni u kom pogledu nije dorastao tome da bude moj partner za bilo kakve naučne i stručne rasprave, bez obzira na to što umišlja da je veliki naučnik, da je nadišao i daleko prevazišao sve istoričare koji se bave srpsko-hrvatskim odnosima i počinjenim hrvatskim genocidom nad Srbima u NDH. Drugo, zato što on nije sposoban da vodi ozbiljne naučne i stručne rasprave, što sve koji ne misle kako on misli, na jedan surov, neotesan i primitivan način obezvređuje, potcenjuje i vređa raznim izmišljotinama, nimalo biranim rečima i neistinama. Umesto

Muke po Hristijanu

29. oktobar 2019.

Šta da radi prosečan srpski pravoslavni hrišćanin sa višedecenijskim liturgijskim stažom kada čuje svog arhijereja kako ga okrivljuje za ono za šta ne može da bude kriv? Šta da misli kada vidi jasenovačko mučeništvo svojih predaka upoređeno i objašnjenjo narko-leptičkim i LSD vizijama u nekom arhijerejevom predavanju održanom negde u belom svetu, pred stranim auditorijumom? Čemu da se siroti vernik nada kada čuje svog arhijereja kako huli? Da li da vernik tada ispovedi svom duhovnom ocu nastale sumnje u vezi sa tim pastirom? Da li da ipak prihvati pastirsku optužbu i prizna pred sobom i celom srpskom zajednicom nepostojeću krivicu? Da li da usvoji arhijerejevu očinsku pouku o jasenovačkom stradanju

BESPUĆA BLASFEMIJE I NEPOČINSTVA

29. oktobar 2019.

Mnogi dobronamerni Srbin, što će reći naivan, dobrodušni čovek, apelovaće na srpsko-srpski dijalog u vezi teme o kojoj se ćutalo, po potrebi katkad pričalo, a najmanje radilo tj. ozbiljno i organizovano istraživalo.  Ne shvata naš dobri i napaćeni narod da se nije hladne glave razgovarati sa srpskim izrodima koji bi, onako olako, da ubijaju ubijene goloruke ljude, isturajući predase umesto argumente – Crkvu, nacionalne institucije prvog reda, a jedan čak uporno i svagda i fakultetsku diplomu istoričara. Takvi su možda jednom bili Srbi, ali kad smo im dali priliku da učine dobra dela, videli smo da su zastranili, čineći svesno ili nesvesno neprebolna i neoprostiva nepočinstva. S takvima nema razgovora.

Aleksandar Lazić: Ini potpisnik Mišini na pismo ili Samo vi, direktore, radite svoj naučni posao

28. oktobar 2019.

Povodom teksta Veljka Đurića Mišine „Akademiku Krestiću i inim 51 potpisniku Apela za odbranu novomučenika jasenovačkih“ Tekst V. Đ. Mišine na „Stanju stvari“ Odgovor direktora Muzeja žrtava genocida, g. Veljka Đurića Mišine, na „Apel SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih“, kako mu i sam naslov kaže, prvenstveno se bavi akademikom Vasilijem Krestićem („Sećaću se i uloge Vasilija Đ. Krestića u sastavljanju ovog najnovijeg – nekakvog pisanija naslovljenog sa Apel SPC za odbranu svetih srpskih novomučenika jasenovačkih…“). Na početku da kažem, citirajući jednog od potpisnika Apela i parafrazirajući poznatu srpsku izreku – potpisao bih Apel za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih da je umesto akademika Krestića inicijator bio i „crni Rom“! Kao

DARKA DERETIĆ O KULTURI SJEĆANjA: Pjesnici su najhrabriji sloj našeg društva! (VIDEO)

28. oktobar 2019.

Na štandu Predstavništva RS na ovogodišnjem Sajmu knjiga 26. oktobra 2019. godine promovisan je zbornik radova Srpska poezija stradanja i patnje koju je izdao Centar za kulturu i informisanje Foča. Priređivač ovog djela Rade R. Lalović je istakao da je ovakva poezija najizraženija u ratnim i poratnim vremenima, ali da je i veoma važna za formiranje kulture sjećanja. – Srbi su s vremena na vreme skloni da se samokritikuju i da nihilistički ocjenjuju svoju prošlost. Koliko god uradili da u kulturnoj svijesti naroda uradimo nešto, nerijetko se čuje da ne znamo da cijenimo i poštujemo stara vremena, događaje i ljude koji zbog učinjenog djela treba da ostanu upamćeni – rekao

Bari Lituči: Otkrivanje istine o genocidu na Srbima – pitanje nacionalne bezbjednosti

27. oktobar 2019.

Srbija razotkrivanje istine o genocidu nad srpskim narodom u Hrvatskoj tokom Drugog svjetskog rata mora shvatiti kao pitanje nacionalne bezbjednosti prvog reda, izjavio je osnivač njujorškog Instituta za Holokaust i proučavanje genocida nad Srbima u Jasenovcu Beri Lituči.   – Da istina o stradanju Srba od ustaša nije sakrivana, ne bi vam se dogodile sve nesreće u ratovima devedesetih, uključujući i izgon naroda iz Hrvatske i sa Kosova. NATO se nikada ne bi usudio da bombarduje vašu zemlju da prethodno niste satanizovani u cijelom svijetu, djelimično i svojom krivicom – rekao je Lituči. On ističe da uzroke dijela problema srpskog naroda vidi i u radu Muzeja Holokausta u Vašingtonu, koji

Najava: Sveta Arhijerejska Liturgija i doček Časnog Krsta u Livnu

24. oktobar 2019.

Dar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Časni Krst osveštan u Jerusalimu i celivan usnama hiljada vernika od Beograda, preko Jadovna, Jasenovca, Gazimestana, Ostroga, Bara i mnogih svetinja, svečano će biti uručen Spomen-kapeli Svete Velikomučenice Marine u Livnu u spomen stradalim livanjskim Srbima. Arhijerejska liturgija, koju služi Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački Gospodin Sergije sa sveštenstvom, i primopredaja Časnog Krsta i Plaštanice iz Svete ruske zemlje, služiće se u Livnu. Nedelja 3. novembra 2019. godine u 9 časova. Neka nas životvorni Časni Krst sabere na zajedničku molitvu! Izvor: Ognjena Marija Livanjska

Dušan J. Bastašić: O jednom nesrećno odabranom poređenju i kontekstu

24. oktobar 2019.

Čini se da se „mit i uvećavanje broja žrtava“ koje Nemanja Dević pominje u svome post skriptum nesrećno odabranom kontekstu i poređenju sa izmišljenim razlogom stradanja malih Roma u Kragujevcu, odnosi na Jasenovac. Mladi ali već uveliko afirmisani srpski istoričar Nemanja Dević, ukazao je juče na svojoj fejsbuk stranici na jedan falsifikat, kako sam kaže, umjetničku konstrukciju prikazanu u ratnom (i propagandnom) filmu “Krvava bajka“, scenariste i režisera Branimira Tori Jankovića, snimljenog 1969. godine. Treba reći da je ovaj film nagrađen Srebrnom pulskom arenom za režiju, Oktobarskom nagradom na festivalu u Kragujevcu i „Zlatnom ružom „Lidice“ u Karlovim Varima. Ne treba podsjećati da je riječ o jednom od kultnih filmova

Dušan Nikodijević: Broj od 700.000 žrtava Jasenovca nema čvrsto utemeljenje

23. oktobar 2019.

Ozbiljne kritike moje knjige „Jasenovac između broja i žrtve” tek očekujem. Bilo je nekih „apela“ na društvenim mrežama, ali to ne bih da komentarišem. Dušan Nikodijević (Foto: Dejana Batalović) Broj ljudi koji su izgubili živote u kompleksu koncentracionog logora Jasenovac i dalje je kontroverzno pitanje u Srbiji. Distorzija Holokausta se u Hrvatskoj odigrava u nekoliko različitih oblika, o čemu smo pisali na Talasu, zbog čega je pitanje broja stradalih u pomenutom logoru od velikog značaja. Knjiga „Jasenovac između broja i žrtve” Dušana Nikodijevića, istoričara i višeg bibliotekara, predstavlja jedan korak bliže verodostojnom utvrđivanju broja žrtava. Promocija ove knjige održana je 21. oktobra u Narodnoj biblioteci, a tim povodom za Talas

Srbe deli i Jasenovac – peticija vrhu SPC

23. oktobar 2019.

U Narodnoj biblioteci Srbije u ponedeljak je predstavljeno novo izdanje Muzeja genocida Jugoslavije, knjiga Dušana Nikodijevića „Jasenovac – između broja i žrtve“. Ova knjiga je i pre promocije izazvala oštru kritiku dela srpske javnosti, a 53 intelektualca je potpisalo peticiju Sinodu SPC i patrijarhu srpskom Irineju u kojoj izražavaju „uznemirenost pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda“ u NDH, odnosno koncentracionom logoru Jasenovac. U peticiji, koju su između ostalih potpisali akademici Vasilije Krestić i Srboljub Živanović, francuski istoričar Iv Bataj, Anja Igorevna Filimonova iz Moskve, ali i predstavnici srpske zajednice iz Švajcarske, stoji da je posebno uznemirujuće da se „Tuđmanovoj istoriografiji poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuju i srpski

Helena Granić: Dokle god i jedan od nas postoji, nije gotovo!

22. oktobar 2019.

Pred Prvi srbski ustanak bilo nas je samo 400 hiljada. Situacija je izgledala bezizlazna. Ali eto, izborismo se za slobodu, za državu, preživesmo grozni devetnaesti i još grozniji dvadeseti vek. Izbor: Fejsbuk stranica Helene Granić Molim one koji su zaraženi klicom beznađa da je ne šire etrom ukoliko žele dobro svom narodu jer je potencijalno opasnija od uranijuma. Misao je impuls. Impuls koji pogađa našu svest i shodno našem unutrašnjem nastrojenju, gnezdi se ili ne gnezdi u našem biću. Nakon primanja potencijalno opasnih misli, celo naše biće se usmerava kao po komandi na izvršenje takvih misli u dela. Zato zle sile na svaki način biju bitku da uđu i ugnezde

Dušan Nikodijević: Najmanje 99.000, najviše 208.000 žrtava logora Jasenovac–Stara Gradiška

22. oktobar 2019.

Predstavljena knjiga „Jasenovac, između broja i žrtve“ BEOGRAD – Knjiga istoričara Dušana Nikodijevića „Jasenovac, između broja i žrtve“, u izdanju beogradskog Muzeja žrtava genocida, predstavljena je danas u Narodnoj biblioteci Srbije. Promocija je organizovana povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, kada su 21. oktobra 1941. godine izvršena masovna streljanja u Kragujevcu, kao i povodom Dana sećanja na 22. april 1945. godine, kada je izvršen proboj poslednjih zatočenika Jasenovca. Knjiga, koja se bazira na svedočenjima preživelih zatočenika i logoraša Jasenovca, i na osnovu čijih je iskaza autor sačinio elaborat, navodi podatke o minimalnom i maksimalnom broju žrtava, a u izvesnom smislu baca novo svetlo na dosad prezentovane

Stefan Radojković: Naučno revidiranje broja žrtava Jasenovca neće revidirati istoriju

21. oktobar 2019.

Imamo poimenični spisak od oko 90.000 žrtava Jasenovca,  dopunjava se i procena je će ići najviše do 120.000 ili 130.000 stradalih, kaže Radojković. Na dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, 21. oktobra, u Narodnoj biblioteci Srbije biće promovisana knjiga „Jasenovac između broja i žrtve“, istoričara Dušana Nikodijevića, a u izdanju Muzeja žrtava genocida. Knjiga se bavi brojem stradalih u Jasenovcu, jednom od najbolnijih tema (ne samo) ovoga naroda. Prebrojavanje žrtava i danas traje, više od sedamdeset godina posle okončanja Drugog svetskog rata, a u trenutku kada su sve glasniji pokušaji revizije istorije i sudbine narodâ.Upravo zbog toga što broj stradalih u Jasenovcu varira od svega nekoliko desetina

Nikola Milovančev: Naziv Memorijalni centar „Staro sajmište“ uvredljiv za žrtve

21. oktobar 2019.

Smatram da ni sam naziv „Memorijalni centar Staro Sajmište“ nije najbolji, čak je i uvredljiv za žrtve. Sajmište (Foto: Z. Jovanović) Na sajtu Ministarstva kulture objavljen je u petak 11. oktobra nacrt Zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“ koji, nažalost, nije pripremilo Ministarstvo kulture, već radna grupa Vlade. Navodim „nažalost“ jer verujem, da bi Ministarstvo pripremilo kvalitetniji predlog od Radne grupe. Šta reći o nacrtu Zakona? Pre svega da je to predlog zakona na koji smo dugo čekali i koji je preko potreban da bi se zaštitio devastirani prostor nekadašnjeg logora Zemun i sećanje na žrtve monstruoznih zločina tu počinjenih 1941-1944. Zatim, nerazumljivo je da nisu predviđene organizovane javne rasprave

NAJNOVIJE VIJESTI

Ju­ga kao tu­ga

Dok se ovih da­na za­tr­pa­nim isto­rij­skim go­di­šnji­ca­ma tra­ži i od­go­vor na pi­ta­nje

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA