У Доњим Рељићима у општини Мартин Брод ексхумиран jе већи броj посмртних остатака за коjе се претпоставља да су стариjи, односно да нису жртве из протеклог рата, саопштено jе из Тужилаштва БиХ.Посмртни остаци биће превезени у Идентификациjски центар у Бањалуци, гдjе ће бити урађена детаљна ДНК анализа. Ексхумациjом руководи истражилац Тужилаштва БиХ, коjи по инструкциjама тужиоца координише рад полициjских, форензичких и других овлаштених лица коjе врше ексхумациjу. У процесу ексхумациjе учествуjу представници Института за нестала лица БиХ, Оперативне канцелариjе Бањалука и Бихаћ, представници Међународне комисиjе за нестала лица /ИЦМП/, вjештак патолог судско-медицинске струке, као и полициjски службеници МУП-а Унско-санског кантона, коjи врше увиђаj и обезбjеђуjу локациjу. Тужилаштво БиХ, заjедно са институциjама коjе су укључене у процес тражења несталих лица

Суботица – Имала сам тек седам година, али тренутак кад мађарски воjници убиjаjу мог оца Спасоjа и сестру Боjану за сва времена болно се урезао у моjе сећање. Можете, онда, само да замислите како ми jе било кад сам међу именима, како се овде каже невиних партизанских жртава из 1944. и 1945, угледала и Иштвана Лодриjа, човека коjи их jе, на моjе очи, предао убицама. Овако, показуjући Лодриjево име на jедноj од плоча изнад споменика „Птица сломљених крила“, на Сенћанском гробљу у Суботици, говори Анђелка Грубешић (78). За разлику од спомен-плоче Аћифу Хаџиахметовић, чиjе откривање jе, ових дана, заталасало целу Србиjу, оваj споменик jе подигнут jош 1995, а Анђелка jе

ОГУЛИН, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Код Клечке јаме у близини Огулина данас је освештан часни крст и служен парастос за 453 Србина које су на том стратишту 1941. године побиле усташе на најмонструозније начине. Парастос су служили огулински парох Милан Шимић и дрежнички Милош Орељ. “Нема те јаме која може прогутати истину”, поручио је парох Орељ. Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић рекао је Срни да  је данас на овом мјесту, први пут послије 71 годину, служен парастос. “Ови људи побијени су само зато што су били Срби правослаци. Спомен плоча која је била на овом мјесту разбијена је у протеклом рату и на том мјесту изгравиран је усташки симбол

Мени се чини да је полиција више штитила уставни поредак него судионике, изјавио је Раде Косановић, службени представник СНВ-а Овогодишња, трећа по реду, комеморација за 483 цивила српске националности, убијених прије 70 година у Садиловцу, одржана у тамошњој православној цркви у суботу 28. јула, узбуркала је духове чим је најављена. Организатор, православна парохија из Плашког, обавијестила је припаднике српске заједнице да “драговољци и бранитељи из Слуња и Раковице желе забранити тај скуп” и да “поручују да никоме не гарантирају сигурност”. Одмах је обавијештен врх српске заједнице и у договору с Министарством унутрашњих послова је одлучено да се комеморација ипак одржи и да полиција даде заштиту судионицима. Међутим, догодило се скоро

САНСКИ МОСТ 2.АВГУСТА (СРНА)- Полагањем виjенаца и парастосом данас jе у Санском Мосту обиљежена 71. годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених у љето 1941. године.Литургиjу и парастос у помен на страдале у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и на гробљу Шушњару служио jе владика Хризостом уз саслужење свештеника епархиjе бихаћко – петровачке, а помену jе присуствовао изасланик Јевреjске заjеднице у БиХ Дарио Атиjас из Добоjа. „Са овог мjеста шаљемо поруку мира и да се ово никад не заборави и да наше сjећање траjе „ рекао jе Атиjас. И ове године jе са Шушњара упућен позив властима у Санском Мосту и Унско – санском кантону да заштите спомен комплекс на Шушњару

НОВИ ГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града данас jе откривено спомен – обиљежjе за 33 цивила страдала на Илиндан 1941. године. Међу страдалима jе и 14 дjеце до седам година, од коjих двоjе тек рођених те 1941. године. Парох Ненад Томић, коjи jе освештао спомен-обиљежjе и служио парастос, рекао jе да су жртве све до есхумациjе 2006. године, “почивале у миру али не и у смираjу, jер ниjе било сахране и опjела”. “Данас смо отишли и корак даље и освештали достоjно спомен-обиљежjе коjе ће служити за сjећање и опомену, а уjедно jе то и наша захвалност њима што су стаjали на стражи отаџбине”, додао jе Томић.

Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су нестали 1991. године На Петровдан, 14. jула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мjештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао jе обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен jе и помен за све сахрањене на том гробљу. Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су 1991. остали код своjих кућа и с пуним повjерењем дочекали Хрватску воjску. – Од тада се њихов траг губи и они севод е као нестали, због чега jе и за њих обављен помен те jе поновно изнесен

У мjесту Дурале у Приjаковцима код Бањалуке данас jе први пут, након 71 године од страдања, служен парастос за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до сада ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи први пут су се организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Убиjени су само зато што су били Срби. Један од оних коjи jе оваj догађаj покушао да отргне од заборава jе и Ратко Шукало, коjи jе у своjоj књизи Приjаковци jедно поглавље посветио

КРЊАК, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Ивановић jарку код Крњака данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 380 српских цивила коjе су усташе убиле у Другом свjетском рату.Комеморациjи jе присуствовало четрдесетак 40 Срба, као и потпредсjедник Српског националног виjећа Раде Косановић и историчар Ђуро Затезало. Након парастоса невиним цивилним жртвама, Затезало jе говорио о начину на коjи jе организован покољ српских цивила, коjе су усташе убацивале у камионе, обећаваjући им да ће све бити у реду. У Иванић jарку усташе су 29. jула 1941. године побиле 380 цивила са Баниjе и Кордуна. Ову ликвидациjу, у коjоj су страдали људи из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао

– У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац, у Хрватској, данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба које су усташе побиле и запалиле у овом храму 31. јула 1942. године. Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви. Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић,парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник Српског националног вијећа /СНВ/ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана “Јадовно 1941“ Душан Басташић. “Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и

21. jула, одржан jе парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног краjем jула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акциjе у Хрватскоj коjу су извели Васиљ Гаћеша и 40 – ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу. У Банском Грабовцу збио се први масовни окршаj усташа с устаницима у Хрватскоj. На основу директива са саветовања у шуми Абез на Кордуну, 42 устаника под водством Васиља Гаћеше напали су ноћу са 23/24. jула зграде опћине и жељезничке станице, а након што су савладали посаду и одузели преко 50 пушака, повукли су се из села. Усташе су затим од 24.

У баниjском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу jе одржан парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу.Злочин jе почињен краjем jула 1941, а уjедно jуче jе обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса коjи jе служио парох глински протоjереj Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти. Међу присутнима jе био и амбасадор Србиjе Станимир Вукићевић коjи jе положио венац. “Недопустиво jе да догађаjе као што су масакр у Банском Грабовцу, формирање логора у Јадовном или скору годишњица устанка у Србу обележаваjу само жртве или учесници

ДОБОЈ, /СРНА/ – Делегациjе Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. jула – Дана борца, положиле су виjенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свjетском рату код Спомен-костурнице у градском парку “Хероjа” у Добоjу. У мемориjалном комплексу градског парка “Хероjа” налази се Спомен – костурница у чиjоj се крипти налазе посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероjа и 111 устаника коjе jе усташки приjеки суд у Добоjу 1941. године осудио на смрт и стрељао. Обиљежавању Дана борца и полагању виjенаца код Спомен-костурнице погинулим борцима НОР-а у присуствовали су преживjели борци и потомци погинулих бораца, делегациjе организациjа и удружења грађана коjи његуjу традициjу народноослободилачке и антифашистичке борбе.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата. “Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити”, рекао jе Додик. Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових