Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. “Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Обиљежавање 69. година Битке на Сутjесци у Националном парку Сутjеска на Тjентишту данас jе почело полагањем виjенаца. Виjенце и цвиjеће положиле су, између осталих, делегациjе СУБНОР-а РС, Србиjе и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србиjе у БиХ, Борачке организациjе РС, НП “Сутjеска” и општине Србиње. Предсjедник СУБНОР-а РС, Благоjе Гаjић изразио jе задовољство организациjом обиљежавања И броjем поштовалаца НОБ-а, коjи су дошли на Тjентиште. – Посебно ми jе драго што jе данас на Сутjесци доста омладине. Битно jе да су дjеца са нама док смо живи. Такође jе важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да

Обиљежавање 70-годишњице пробоjа усташког обруча на Биљегу 12. маjа била jе прилика да се добиjе увид у стање антифашистичке споменичке баштине и антифашизма као тековине записане у хрватском Уставу. А да стање ниjе баjно могло се увjерити преко хиљаду људи коjи су из околних мjеста, удаљениjих краjева Хрватске и западне Босне дошли на скуп што су га организирали Српско народно виjеће (СНВ), Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ), те опћине Воjнић, Крњак, Вргинмост и Топуско. Споменик на Петровцу, рад Воjина Бакића, систематски се девастира, па jе ове године jош огољениjи него прошлих. На то jе упозорио и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац, коjи се присутнима обратио с бине у

Jeднa oд знaчajних oдлукa Tрeћeг зaсjeдaњa ЗAВНOХ-a у Toпускoм 8. и 9. свибњa 1944. гoдинe билa je пoтврдa рaвнoпрaвнoсти и jeднaкoсти хрвaтскoг и српскoг нaрoдa, нo 68 гoдинa пoслиje, нa прoслaви oбљeтницe тoг дoгaђaja, уjeднo и прoслaви 67. гoдишњицe пoбjeдe нaд фaшизмoм, o тoмe ниje билo ни спoмeнa. Прoслaвa je oдржaнa пoд пoкрoвитeљствoм и у oргaнизaциjи Сaбoрa, Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Хрвaтскe тe Сисaчкo-мoслaвaчкe жупaниje. Низaли су сe гoвoри, oд прeдсjeдникa Сaбoрa Бoрисa Шпрeмa дo прeдсjeдникa Сaвeзa бoрaцa Рaткa Maричићa, бeз иjeднe риjeчи o устaшким злoчинимa и стрaдaњу српскoг нaрoдa, o вeликoм дoпринoсу Србa aнтифaшистичкoj бoрби, кao ни o jeднaкoпрaвнoсти двajу нaрoдa кoja je тaдa прoклaмирaнa. Kaквo дaнaс глeдиштe

У мjесту Тулек код Брода данас jе служен парастос за девет српских цивила и припадника Воjске Републике Српске из овог насеља коjи су страдали у Одбрамбено – отаџбинском рату. Виjенце на споменик у Тулеку положили су начелник општине Брод Милован Черек, делегациjе Борачке организациjе и представници политичких странака. Током шестомjесечне окупациjе Брода коjу су извршили припадници регуларних оружаних снага из Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединица из ове општине, убиjено jе 386 српских цивила, док jе у десет логора било заточено више од 2.000 Срба. За злочине почињене над бродским Србима jош нико ниjе одговарао. Удружења за тражење несталих и заточених jош 2003. године доставила су Хашком трибуналу обилну документациjу са

Шестог маjа 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италиjанских нациста и фашиста, кренула jе у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Наjвећи део усташких злочина догодио се у првоj години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић jарак и тако бих могао набраjати прилично дуго – рекао jе председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморациjи за 525 српских цивилних жртава, коjе су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну. – Како jе могуће да у земљи коjа велича антифашизам – запитао jе Пуповац – да у тоj земљи готово ни jедно место страдања ниjе сачувано, већ jе све порушено од 1991. до 1995? Како jе могуће

Вишe oд 1.000 људи из мнoгих крajeвe Хрвaтскe, aли и из Цaзинскe крajинe у БиХ oкупилo сe дaнaс нa Пeтрoвoj гoри кoд Kaрлoвцa нa нaрoднoм збoру нa кoмe je oбиљeжaнo 70 гoдинa oд прoбoja устaшкoг oбручa oкo тaдaшњe oслoбoђeнe пaртизaнскe тeритoриje, при чeму je спaшeн вeлики брoja српских цивилa. Скуп су oргaнизирaли Српскo нaрoднo виjeћe (СНВ), Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa (СAБA) Хрвaтскe кao и oпћинe Вojнић, Kрњaк, Вргинмoст и Toпускo. – Oбиљeжaвaњe прoбoja нa Биљeгу je приликa дa пoдсjeтимo у кaквoм сe стaњу нaлaзи aнтифaшистичкa спoмeничкa бaштинa тe aнтифaшизaм кao устaвoтвoрнa тeкoвинa Рeпубликe Хрвaтскe, нaвeли су oргaнизaтoри из СНВ-a. Нaкoн минутe шутњe зa пoгинулe пaртизaнe и жртвe устaшкoг тeрoрa

НОВИ САД,  (СРНА) – Новосадски градоначелник Игор Павличић положио jе данас у име града виjенац на спомен-плочу на згради Синагоге, поводом 68 година од депортациjе 1 900 Јевреjа у нацистичке концентрационе логоре широм Европе. “Сваке године на данашњи дан сећамо се грађана Новог Сада коjи су пре 68 година депортовани у злогласне нацистичке концентрационе логоре широм Европе. Већина од њих, нажалост, ниjе се никад вратила, због чега се та велика трагедиjа и злочин не смеjу заборавити”, рекао jе Павличић послиjе полагања виjенца. Осим Павличића, полагању виjенца на спомен-плочу на новосадскоj Синагоги присуствовали су и представници Јевреjске општине у Новом Саду. На данашњи дан 26. априла 1944. године 1.900 Јевреjа депортовано

ЈЕРЕВАН, 24. АПРИЛА (СРНА-Синхуа) – Хиљаде Јермена, укључуjући предсjедника Сержа Саргсиjана, окупило се данас око споменика у Јеревану поводом 97 година од геноцида над Јерменима. Саргсиjан и његова владаjућа елита положили су цвиjеће на споменик у част жртвама геноцида од приjе 97 година. Снаге Отоманског царства су 24. априла 1915. године ухапсиле више стотина jерменских интелектулаца, практично преко ноћи, од коjих jе већина погубљена, а други су послати у егзил, кажу jерменски историчари. Након тога услиjедиле су масовне депортациjе Јермена из источних региона Турске и процjењуjе се да jе око 1,5 милиона Јермена убиjено од 1915. до 1923. године. Више од 20 земаља и 43 америчке државе званично су признале

НОВИ САД, (СРНА) – Епископ бачки Иринеj служио jе данас парастос недужним Србима коjи су убили припадници фашистичких снага Мађарске приликом окупациjе Новог Сада у априлу 1941. године. Парастос jе служен испред спомен-обиљежjа невино страдалим жртвама фашизма од 1941-1945. године на новосадском Аламашком гробљу. Епископ Иринеj jе истакао да ни по коjу циjену не смиjе бити заборављено наjмање 500 недужних Срба из Новог Сада, као и више хиљада из Бачке коjи су страдали од воjске нацистичког злочиначког режима Миклоша Хортиjа. “Зато ће Српска православна црква сваке године на Аламашком гробљу држати молитвени помен онима коjи су недужни побиjени и чиjа jе jедина кривица била само та што су били Срби”,

НОВИ САД, 23. АПРИЛА (СРНА) – На Алмашком гробљу у Новом Саду данас ће бити служен парастос српском цивилном становништву страдалом приликом уласка мађарских фашистичких окупаторских снага у Нови Сад 1941. године, наjваљено jе из Епархиjе бачке. У новосадском Радничком дому синоћ jе промовисана књига историчара Драга Његована и одржано предавање о страдању цивлног становништва у Бачкоj и Барањи 1941. године. У поздравноj риjечи епископ бачки Иринеj истако jе да обиљежавање таквих историjских догађаjа не значи реваншизам, нити извињење било коме, већ покушаj да се такво нешто не заборави. “Епархиjа Бачка током ове године обележиће страдање српског народа, што не треба да значи реваншизам, нити извињење што се уопште спомињу

Полагањем венаца на споменик Јевреjима страдалим током Другог светског рата, на Јевреjском гробљу у Београду 19. априла обележен jе Јом хашоа, Дан сећања на Холокауст и хероизам. Говорећи пред окупљеним члановима Београдске jевреjске општине, представницима Амбасаде Израела и неколицином преживелих Холокауст, потпредседник ЈО Београд Јозеф Баруховић подсетио jе на страдања Јевреjа Варшавског гета и њихов хероjски устанак од симболичног воjног и огромног моралног значаjа. Помен Јевреjима, коjих jе око шест милиона нестало у Холокаусту, одржао jе рабин Исак Асиел, а посебан тон овоj потресноj церемониjи дали су чланови Хора „Браћа Барух“. Извор: savezscg  

ЈЕРЕВАН,(СРНА) – Два америчка сенатора представила су приjедлог закона коjи позива америчку владу да призна геноцид над Јерменима у вриjеме Отоманског царства од 1915. до 1923. године, саопштила jе Јерменска скупштина Америке. Турски геноцид у Јермениjи први jе признао Уругваj 1965. године. Многе земље, укључуjући Русиjу, слиjедиле су оваj потез. У САД, гдjе су 42 земље признале геноцид, савезна влада тек треба да усвоjи закон. “Вриjеме jе да се САД придружи 19 земаља, укључуjући Белгиjу, Канаду, Француску, Италиjу и ЕУ, коjе су званично признале активности Отоманског царства од 1915. до 1923. године као геноцид”, рекао jе Роберт Мендез, преноси РИА Новости. Мендез и његов колега Марк Кирк предали су приjедлог