Усташе су 02. августа 1941, побиле 36 мjештана само зато што су били православни Срби. У Цркви вазнесења Господњег у селу Приjаковци код Бањалуке, 28. jула 2013 године са почетком у 9 часова, биће служен помен жртвама усташког злочина.  Након молитвеног диjела, обавиће се парастос у 11 часова у мjесту Дурале, недалеко од цркве, за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до недавно ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи, прошле године су се први пут организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Жртве су

СРЕБРЕНИЦА, 24. ЈУНА /СРНА/ – У Сребреници jе данас служен парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на православни празник Троjице 1943. године у овоj општини и селу Залазjе. Парастосом, коjи jе служен код спомен – костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници, паљењем свиjеће и полагањем цвиjећа обиљежено jе 70 година од њиховог страдања. Парастос jе служио сребренички свештеник Александар Млађеновић, а делегациjе Борачке организациjе и Срба у општинскоj власти Сребренице положиле су цвиjеће код споменика. Тачан броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. “У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 150 – до 200 српских цивила, те jедну jевреjску породицу и

Игњат Павлас, Србин католик, рођен jе у Јамени 1886. Гимназиjу jе завршио у Новом Саду 1904. а Правни факултет у Будимпешти 1910.(1) Др. Игњат Павлас изабран jе 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На краjу Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своjу прву jавну седницу одржао jе 3. новембра 1918. у свечаноj сали Матице српске. Делегациjа Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио jе у свом стану у Београду 1918.  делегациjу Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стаjић и др Павлас). Истакао jе делегациjи да jе жеља владе Србиjе да се Воjводина

У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe. Oвaj злoчин дoгoдиo сe сaмo двa тjeднa нaкoн мaсoвнoг пoгрoмa вишe oд 1500 људи из Пркoсa Лaсињскoг и oкoлних српских сeлa. Tим oкрутним злoчинимa хтиo сe сприjeчити устaнaк српскoг нaрoдa oвoг диjeлa Koрдунa, нo пoстигнут je упрaвo супрoтни eфeкт. – Умjeстo дa сe вeсeлe Бoжићу, oни су oдвeдeни вeзaних руку у шуму Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe и у њимa су пoклaни и зaкoпaни у

У организациjи Виjећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватскоj, сутра ће бити обиљежена 71. годишњица страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, коjе су усташе убиле 14. jануара 1942. године. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку. Два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташке jединице погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан касниjе умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратиле у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Око 300 усташа и домобрана 13. jануара почело jе пљачкати и палити куће.

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акциjе спроведене на овим просторима. У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када jе страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на наjмонструозниjи начин беше убиjено и 359-оро деце коjа своjе страдање и своjу кончину нађоше у овом крвавом пиру. Учинивши злочин ни по чему мањи од оних коjе учинише њихови истомишљеници у коларићкоj и глинскоj цркви, Јадовну и Јасеновцу, показаше мучитељи овим чином своjе обезбожено лице и своj наjдубљи духовни и морални пад. У току обраћања окупљеном верном

У селу Кукуњевац, код Липика, у Хрватскоj сутра ће бити одржан комеморативни скуп и служен парастос за жртве усташког терора коjе су страдале у самом Кукуњевцу и онима коjи су неповратно одведени у Јасеновац у октобру 1942. године, гдjе им се губи сваки траг. Замjеник предсjедника Српског народног виjећа /СНВ/ Саша Милошевић ће том приликом открити шест обновљених плоча са 800 уклесаних имена жртава, саопштено jе Срни из СНВ-а. Спомен-плоче су уништене у посљедњем рату, а обновљене су без подршке Владе Републике Хрватске. Парастос и комеморативни скуп, коjи почиње у 11.00 часова, организуjу Виjеће српске националне мањине града Липика и Мjесни одбор Кукуњевац. На дан формирања 12. славонске пролетерске бригаде,

Предсjедник Србиjе Томислав Николић положио jе данас виjенац у Спомен-парку Шумарице у Крагуjевцу, поводом обиљежавања Дана сjећања на српске жртве у Другом свjетском рату. Молебан jе служио Његово преосвештенство владика шумадиjски Јован са свештенством. Виjенце испред споменика “Пет до три” у Шумарицама, гдjе су њемачки нацисти приjе 71 годину стриjељали 2.792 цивила, положили су представници Владе и Скупштине Србиjе, дипломатског кора, међу коjима су били амбасадори Њемачке, Палестине, Словачке и Бjелорусиjе, као и представници градова-побратима Крагуjевца и локалне самоуправе. Предсjедник Томислав Николић jе поручио да су овакви датуми опомена за све. “Мислим да jе ово добра опомена за све и мислим да jе добро што jе овде био и његова екселенциjа

У организaциjи  „Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште“ jуче jе у Малом  Паланчишту код Приjедора, у Храму Успења  Пресвете Богородице служен парастос невиним жртвама усташких покоља  из окотбра 1942. године.  70 година послиjе окупљени потомци и поштоваоци жртава поручили су нам да мjеста забораву нема.  „Никада се ово мjесто, гдjе jе злочиначка усташка  рука  поклала старе, немоћне, жене и дjецу, ниjе опоравило  од тог монструозног злочина. Наша jе дужност да се сваке године окупимо овдjе, у овом Храму коjи jе подиjелио судбину свог народа и био уништен од  те исте руке  1942. године, да се молитвено сjетимо жртава. Такође, нажалост, морам рећи да

 У Великом Паланчишту, код Приjедора, сутра ће бити обиљежено 70 година од покоља у том селу, гдjе су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У организациjи Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште, у цркви у Малом Паланчишту биће служен парастос са почетком у 11.00 часова, док jе полагање виjенаца на мjестима страдања предвиђено за 12.00 часова, речено jе Срни у овом удружењу. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом

Од прошле године у Паланчишту у близини Приjедора, постоjи удружење коjе се бави очувањем сjећања на невине  жртве из Другог свjетског рата. На оснивачкоj сjедници одржаноj 23.10.2011. донесени су и циљеви удружења коjи jасно показуjу племениту идеjу очувања сjећања.   Из „Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште“ наглашаваjу да су циљеви: – сакупљање података о цивилним жртвама рата у периоду од 1941 до 1945.године у Великом Паланчишту, општина Приjедор, (броj жртава, њихова имена и презимена, годину рођења, годину и  мjесто страдања), – провођење активности у циљу стварања  писане грађе: монографиjе коjом би се траjно сачувала истина о цивилним жртвама рата, у В. Паланчишту, – провођење активности  и

Његовање тековина антифашистичке борбе, од коjих jе наjвећа: братство свих народа и чување успомена на жртве такозване Независне државе Хрватске су међу главним и наjважниjим пословима Српског народног виjећа. Драги приjатељи … потомци и поштоваоци жртава из села Кукуњевац, Сви знамо шта се овдjе десило приjе 70 година. И ко jе био жртва, и ко jе био злотвор, и знамо какво jе ново злодjело почињено приjе 20 година, кад су неки лоши људи споменик уништили и тако хтjели убити и саму успомену. Не дамо то! Не дамо да нам се и успомене убиjаjу. Зато смо данас овдjе, зато смо обновили плоче са именима и околину. Оно што нам ипак ниjе