Тринаест година од почетка обиљежавања годишњице злочина у Вељуну

Шестог маjа 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италиjанских нациста и фашиста, кренула jе у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Наjвећи део усташких злочина догодио се у првоj години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић jарак и тако бих могао набраjати прилично дуго – рекао jе председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморациjи за 525 српских цивилних жртава, коjе су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну.

– Како jе могуће да у земљи коjа велича антифашизам – запитао jе Пуповац – да у тоj земљи готово ни jедно место страдања ниjе сачувано, већ jе све порушено од 1991. до 1995? Како jе могуће да су у таквоj земљи градови украшени кукастим крстовима?

Пуповац се осврнуо и на актуелне нападе на председника Сабора због одлуке да Сабор више неће бити покровитељ комеморациjе на Блаjбургу, рекавши да jе то одлука Сабора, а не Бориса Шпрема.

Тринаест година након што jе започело обиљежавање злочина у Вељуну, на комеморациjу jе први пут дошао представник карловачког жупана и жупаниjе, изасланик Перо Кармелић (СДП), иначе потпредседник Скупштине Карловачке жупаниjе, с коjим jе био и карловачки одборник Мирослав Делић (СДП).

Уз броjне домаћине и потомке жртава, представнике антифашиста из Загреба, Риjеке, Карловца и Воjнића, комеморациjи су присуствовали и конзул Републике Србиjе из Загреба Зоран Васиљевић те Јосип Бољковац. Он jе подсетио на заjедничку борбу Хрвата и Срба против фашиста. Скупу су се у име антифашиста обратили Мирко Миладиновић и Љубан Миљковић.

На спомен-костурницу уз цесту Д-1 и на споменик жртвама усташког терора положени су венци и запаљене свеће. Парастос jе служио парох из Коларића Жељко Давидовић.

Прослава Ђурђевдана

Како jе Ђурђевдан крсна слава многим карловачким Србима, они су уjутро присуствовали свечаноj литургиjи у цркви Светог Николе, коjу jе служио парох карловачки Славиша Симаковић. Ђурђевдан jе обележен и у Дрежници, а свечаности су присуствовали амбасадори из неколико земаља акредитовани у Загребу, чиjе су државе помагале на разне начине тамошњоj српскоj заjедници.Службених представника Огулина и тамошње српске заjеднице ниjе било, осим Раде Косановића, председника ВСНМ-а Карловачке жупаниjе.

Милан Цимеша

Извор: novossti