Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на Спомен – костурници на Централном споменику народним хероjима на Тjентишту и културно – умjетничким програмом данас ће у Организациjи одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске бити обиљежена 71 година од Битке на Сутjесци. Обиљежавању на Тjентишту присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, наjављено jе из ресорног министарства. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе полагање виjенаца предвиђено за 11.00 часова, у 11.20 обраћање званичника испред Централног споменика, док jе културно-умjетнички програм предвиђен у 11.45 часова. Он jе додао да jе Одбор ступио у контакт са средњошколском и студентском омладином и да очекуjе њихов

Хероина Другог светског рата, Диана Будисављевић, из логора смрти НДХ спасила jе преко 12 000 деце.     Рат из људи извлачи оно наjгоре и наjбоље. Диана Будисављевић jе наjвећем сукобу у историjи човечанства показала наjузвишениjе људске особине: пожртвованост, човекољубље, саосећаjност и хероjство. Дианина листа броjи 12 000 имена. И док за Оскара Шиндлера зна читав свет, за Диану су чули ретки. Дианино срце jе било велико, веће чак и од туге због оних коjе ниjе успела да спаси. Рачуна се да jе око 3500 малишана умрло приликом извлачења, од глади, физичког малтретирања или болести. Према записима из Дианиног дневника, многи су умрли на њеним рукама, а да она ниjе

СРЕБРЕНИЦА, 9. ЈУНА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим, данас ће код Спомен-костурнице у Сребреници бити одата пошта и обиљежена 71 година од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан Троjчиндана 1943. године. Броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године, убиле више од 150 до 200 српских цивила са коjима jе убиjена и jедна jевреjска породица и jедан муслиман коjи jе био ожењен Српкињом и његова породица. Њехова тиjела су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње полициjске станице у овом мjесту одакле jе дио посмртних остатака

Одбор за обиљежавање Духовског сабора Јелашиновци – Боjиште 07. и 08. jуни 2014. године Општина Сански Мост – Федерациjа БиХ   Предмет: Саопштење и позивница   Протокол манифестације:   Бојиште – субота 07. јуни 19.00        Промоција књига „Христољубље“ Ђуре Тркуље и „Срби су добри“ Раде Врућинића 20.00        Културно забавни програм – Носилац програма КУД – „14. Фебруар“ Бањалука   Јелашиновци – недјеља 08. Јуни – Храм Св. Јована Крститеља 10.00        Света литургија и парастос жртвама отаџбинског рата борцима са подручја Јелашиноваца и Бојишта – У овом дијелу протокола очекујемо долазак свих позваних породица, а прије парастоса биће постављен спомен пано.   Бојиште – недјеља 08. Јуни 12.00        Полагање вијенаца

ДРВАР, /СРНА/ – Удружење протjераних грађана Дрвар “Одрживи повратак” покренуло jе инициjативу да се у овом граду на достоjанствен, пригодан и цивилизован начин сваке године обиљежава Дан антифашизма, а од општинских власти затражено jе да Дрвар прогласе Градом антифашиста. Удружење тражи да се обнови порушени Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Дрвару, коjи су 1996. године срушили припадници ХВО-а, и затражи од надлежних институциjа у БиХ да подрже декларациjу и затраже од Унеска да оваj симбол отпора фашизму уврсти на листу свjетске баштине. Ово удружење добило jе сагласност Скупштине општине за предложену инициjативу у коjоj се, између осталог, тражи од надлежних истражних органа у БиХ и Интерпола да

Лику наших светих наредне године биће приброjане невине жртве Другог свjетског рата у Пиви, а међу њима и Јаглика Аџић, седамнаестогодишња дjевоjка коjа jе заjедно са родитељима и браћом и броjним комшиjама од стране фашиста и усташа спаљена. Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе боравећи на празник Св. Василиjа Острошког у Никшићу даривао jе епископа будимљанско-никшићког Јоаникиjа иконом Новомученице Јаглике. – Идуће године предложиће се Светом архиjереjском сабору да Новомученица Јаглика са своjом браћом и родитељима и осталим сагорjелим за вjеру православну, за част и достоjанство буду приброjани лику светих, казао jе Митрополит. Броjне су жртве коjе jе Пива дала у Другом свjетском рату, а фашисти и усташе на наjсвирепиjи начин побили су

Договорено jе формирање комисиjе коjа ће решавати начин мемориjализациjе на подручjу некадашњег концентрационог логора. Старо саjмиште биће уређено као спомен-подручjе геноцида над Србима, као и холокауста над Јевреjима и геноцида над Ромима, наjављуjе за „Политику” Рубен Фукс, председник Савеза jевреjских општина Србиjе. Потребно jе урадити и мемориjале борцима и цивилима из покрета отпора, као и другим страдалницима, обjашњава Фукс и открива да таква спремност постоjи и да се ова тема већ извесно време покушава одрадити у контакту са градским менаџером Београда Гораном Весићем. Договорена jе, такође, сарадња у оквиру комисиjе коjа ће решавати начин мемориjализациjе на спомен-подручjу Старог саjмишта. – Рокова како ће се то решавати, нажалост, jош нема. Али, из

Убрзо након капитулациjе Краљевине Југославиjе поjавила су се два покрета отпора против окупатора. Први jе био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…) Стратегиjа Михаиловића огледала се у томе да не би требало предузимати велике оружане акциjе против Немаца. Требало jе да се ради у наjвећоj таjности, прикупља оружjе, чекаjу победе савезника на фронтовима и тек онда крене у веће акциjе. Покрет се залагао и за обнову jугословенске монархиjе… Комунисти на челу са Јосипом Брозом су се залагали за извођење револуциjе, стварање комунистичке федералне републике по угледу на СССР, као и за општу оружану борбу против окупатора без обзира

У суботу, 10. маjа 2014. у спомен парку Дудик код Вуковара од 17 часова у организациjи удружења антифашиста биће одржан комеморативни скуп. Испред удружења Јадовно 1941. виjенац ће положити Душан Ј. Басташић, предсjедник удружења. Свечана академиjа са културно-умjетничким програмом, коjоj ће присуствовати гости из три земље, минстарстава хрватске власти, почиње од 19 часова у Спомен кући нобеловца Лавослава Ружичке у Вуковару. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк “Дудик”, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. Током Другог светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, на Дудику су на најсвирепији начин од стране

У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што

Директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму доктор Ефраим Зуроф, у специjалном разговору за Радио Републике Српске о намjери да Католичка црква прогласи Алоjзиjа Степинца за свеца, истакао jе да би таква одлука дониjела много туге Јевреjима, Србима и Ромима, као и антифашистима. ”То jе jе ужасна грешка. То jе увреда за све коjи су били жртве усташа, за све коjи су трагично завршили у НДХ”, казао jе Зуроф. Он jе истакао да жртве одавно нису међу нама, али њихови чланови породице, наjближи, њихови приjатељи и сви коjи познаjу историjу, знаjу да jе ова одлука потпуно погрешна. Ловац на нацисте сматра да овакве ствари отежаваjу доказивање истине о Другом свjетском рату у

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

У мјесту Вршани код Бијељине данас је служен парастос за 82 мјештана овог села, које су прије 70 година у Другом свјетском рату убили припадници злогласне Ханџар дивизије. Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, изјавио је након парастоса да су припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан прије 70 година на звјерски начин побили 82 мјештана Вршана, међу којима је био велики број дјеце. “Злогласна Ханџар дивизија имала је за циљ да улије страх у кости мјештанима Вршана и да их одврати од борбе за слободу”, рекао је Ђокић. Он је подсјетио да је ова дивизија била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не

Концентрациони логор на Старом саjму био jе jедан од ретких коjе су нацисти сместили у срце jедног града. На овом месту усмрћено 6.320 Јевреjа, а затим и више од 10.000 жртава других нациjа међу коjима су наjброjниjи били Срби АУТОРИ Београдског саjма отвореног 1937. године нису ни слутили да ће оваj симбол градског и државног просперитета само четири године по отварању бити jезив логор смрти. Долазак нациста донео jе и неколико мучних година чиjе последице су остале до данас тешки ожиљци на лицу града. О безобзирности окупатора довољно говори податак да су концентрационе логоре у Европи правили далеко од очиjу jавности, док су у Београду то урадили у срцу града.