Memorijal holokausta na Starom sajmištu

Datum objave: sreda, 14 maja, 2014
Objavljeno u Ostala stratišta
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/zgrada-starog-sajmista.jpgDogovoreno je formiranje komisije koja će rešavati način memorijalizacije na području nekadašnjeg koncentracionog logora.

Staro sajmište biće uređeno kao spomen-područje genocida nad Srbima, kao i holokausta nad Jevrejima i genocida nad Romima, najavljuje za „Politiku” Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. Potrebno je uraditi i memorijale borcima i civilima iz pokreta otpora, kao i drugim stradalnicima, objašnjava Fuks i otkriva da takva spremnost postoji i da se ova tema već izvesno vreme pokušava odraditi u kontaktu sa gradskim menadžerom Beograda Goranom Vesićem. Dogovorena je, takođe, saradnja u okviru komisije koja će rešavati način memorijalizacije na spomen-području Starog sajmišta.

– Rokova kako će se to rešavati, nažalost, još nema. Ali, iz razgovora je jasno da je opšti stav da se spomen-područje Starog sajmišta posveti memorijalizaciji, to jest da to bude memorijalni spomen-kompleks. Jer, sada je kompleks u stanju opšte zapuštenosti. Po mom mišljenju, postojeći objekti koji su autentični iz vremena rata, prostorno su sasvim dovoljni da se iskoriste za memorijalizaciju. Naša zajednica je mišljenja da nije neophodno raditi neke velike arhitektonske poduhvate, mada postoje i takve ideje, već da bi bilo dovoljno da se preurede i privedu svrsi postojeći objekti, a preostali prostor da se hortikulturno sredi. Za sve ove stavove treba da se zalažemo u okviru komisije koja bi trebalo da bude imenovana, pretpostavljamo u skorijoj budućnosti – navodi Fuks.

Istorijat Starog sajmišta kao logora podeljen je na dva istorijska perioda, dodaje naš sagovornik.

– Prvo je postojao Juden lager Zemlin, koji je kompletno likvidiran, to jest svi zatočenici su likvidirani do 10. maja 1942. godine, kada su nemački okupatori izvestili da je Srbija „juden fraj”. A posle toga je uspostavljen logor pod nazivom Anhalte lager Zemlin, u kome su bili zatočeni pripadnici i pristalice pokreta otpora, kao i civili dovedni iz Nezavisne države Hrvatske. Juden lager bio je logor uništenja, predviđeno je da svi zatočenici budu likvidirani. Anhalte lager bio je koncetracioni logor, gde su ljudi stradali od bolesti i gladi i bili transportovani u druge radne i koncentracione logore, kao što je na primer Aušvic. Po sporazumu NDH i okupacionih snaga u Srbiji, logor je bio u ingerenciji okupacionih vlasti, to jest Nemaca. Među njima je bilo saradnje, pogotovo kada se radi o ratnim zarobljenicima koji su dovedeni sa teritorije NDH i izvestan broj zatočenika bio je redistribuiran na teritoriju logora Jasenovac – ističe čelnik jevrejske zajednice.

Prema njegovim rečima, memorijali holokausta u svetu mogu se podeliti na dve grupe. U prvu spadaju oni podignuti na autentičnim mestima zbivanja, kao na primer Aušvic. Drugi tip su oni koji nisu na mestu autentičnog zbivanja.

– Isto kao što u Aušvicu nije bilo nikakvih arhitektonskih intervencija, tako smatramo da ne bi trebalo da ih bude ni na Starom sajmištu, to jest da nije potrebno zidanje novih zgrada. Što se tiče jevrejskih žrtava, smatramo da bi u okviru jednog memorijala trebalo prikazati ne samo način stradavanja, nego i šta je tim stradanjem nestalo, to jest život jevrejske zajednice između dva svetska rata. Jedna zajednica koja je živela i davala svoj doprinos u okviru šire zajednice, imala je svoj kulturni i društveni život i praktično bila uništena za godinu dana u gradu u kome je većina tih Jevreja živela. Bez tog konteksta, čovek ne može u potpunosti da shvati značaj holokausta na teritoriji Srbije – kaže predsednik Saveza Jevrejskih opština Ruben Fuks.

Uništena jevrejska zajednica

Beograd je pre Drugog svetskog rata imao skoro 12.000 Jevreja, a tek oko hiljadu ih je preživelo. Na teritoriji koju je okupirao Rajh, dakle bez Vojvodine i Srema i bez delova koje je okupirala Bugarska, živelo je nešto više od 16.000, a pobijeno je preko 14.000 Jevreja. Ostali su ili pobegli ili su išli u šumu, sakrili se. Danas, u Srbiji ima oko 4.000 članova jevrejske zajednice, u koje spadaju i članovi porodica koji nisu Jevreji, ali žele da budu članovi naše zajednice – ističe Ruben Fuks.

Izvor: Politika

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top