Након дужег времена, дана 25. априла 2015. год. на дубичким кречанама, служен jе парастос за све невино убиjене Србе коjе су усташе побиле 1941. год. на овом мjесту. Логор jе успостављен 1941. год. са лиjеве стране пута од  Дубице према Костаjници, непосредно код села Баћин, двадесетак километара jугоисточно од Јасеновца. На овом подручjу дубичких кречана усташе су спаљивале мушкарце, жене и дjецу у три пећи коjе су биле ограђене бодљикавом жицом високом три метра. Срби логораши су радили у каменолому и на пећима у коjима jе печен кречњак и коjи jе служио за покривање масовних гробница  побиjених Срба на кречанама. На њивама и у околини логоришта ископано jе 7150 костура жртава,

Спомен парк Дотршчина код Загреба У Спомен парку Дотршчина одржан jе помен на неколико хиљада жртва усташког режима – церемониjи су присуствовали амбасадори у Загребу, али не и представници политичког живота Хрватске. Како наводи Удружење “Документа – центар за суочавање са прошлошћу”, на Дотршчини су за вриjеме нацистичке окупациjе од 1941. до 1945. усташе убиле на хиљаде лица. На том мjесту jе 1960-их уређиван спомен-парк у коме jе пет монументалних споменика – радови истакнутих умjетника: Воjина Бакића, Бранка Ружића, Стевана Лукетића и Косте Ангелиjа Радованиjа. На комеморациjи jе говорио Јураj Хржењак, коjи се своjевремено биjегом спасио од погубљења. Он jе истакао да усташе нису бирале и да су, након протjеривања

Полагање виjенаца у Новом Граду поводом Дана побjеде над фашизмом Полагањем виjенаца на бисте народних хероjа Миће Шурлана и Симе Бjелаjца и историjским часом, у Новом Граду jе данас обиљежен 9. маj – Дан побjеде над фашизмом. Предсjедник општинске Комисиjе за његовање традициjе ослободилачких ратова Александар Јанковић подсjетио jе да jе у Новом Граду 1. маjа обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић каже да се обиљежава наjвећи датум у историjи када jе свиjет побиjедио фашизам, нацизам и милитаризам. “Не смиjе се заборавити да су тоj побjеди своjом жртвом доприниjели и наши очеви и дjедови”, рекао jе Тодић. Професор историjе Слободан Бjелаjац

За убиjене жене, дjецу, ђаке? За наредбу: “сто (цивила) за jеднога (њемачког воjника)”? За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину? Београдски политолог Ненад Узелац сматра да Њемачка има моралну обавезу да надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог свjетског рата, као и ону начињену током агресиjе НАТО 1999. године. Узелац, коjи jе члан Београдског форума за свиjет равноправних, у тексту поводом Дана побjеде над фашизмом “Девети маj: гдjе jе ко”, достављеном СРНИ, потсjећа да jе њемачки предсjедник Јоаким Гаук подржао захтjев Грчке за накнаду ратне штете. Узелац наводи да jе логично очекивати да он изађе пред њемачку и европску jавност са сличном подршком о обавези Немачке да

Споменик на Тргу палих бораца у Бањоj Луци У Бањалуци ће у суботу, 9. маjа, бити обиљежено 70 година од побjеде над фашизмом, потврђено jе Срни у Одбору Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, коjи jе организатор. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе предвиђен богат програм, коjи ће бити одржан на отвореном на Тргу палих бораца. Он jе нагласио да jе Дан побjеде над фашизмом важан историjски догађаj за српски народ, коjи jе у БиХ поднио наjвеће жртве у тоj борби. Дуњић jе позвао грађане да дођу на обиљежавање, а позиви су упућени и амбасадама, високом представнику у БиХ, канцелариjи ОХР-а

На данашњи дан у два наврата страдало jе око 600 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Село Осово, удаљено jе десетак километара од Рогатице у правцу Србиjе. Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Коjе Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокоj, природноj ували измеду два брда, сакривен jе и заклоњен од погледа. А онда jе

У селу Осову код Рогатице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће на мjесту гдjе су усташе у априлу `1942. године на звjерски начин побиле скоро стотину Срба. И о овом злочину се децениjама ћутало. Приjе 74 године 27. априла 1942. године штала Коjе Ристановића из села Осова код Рогатице била jе жива ломача у коjу су усташе из Црне легиjе Јуре Францетића убациле 94 дjеце, жена и стараца из околних села и збиjега српског становништва коjи jе бjежао из општина Соколац и Пале. У пламену су у наjгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други. Старина Владе Росић jе

У оквиру обиљежавања 24. априла – Дана општине Котор Варош положени су виjенци на спомен-костурницу НОР-а, спомен-бисту народног хероjа Радета Личине и спомен – обиљежjе погинулим борцима у одбрамбено – отаџбинском рату. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а, предсjедник општинске организациjе СУБНОР-а Јово Трњак jе истакао да jе 24. април, када jе приjе 70 година ослобођен Котор Варош, jедан од наjзначаjних датума у которварошкоj историjи. “На подручjу општине Котор Варош живи шест бораца у поодмаклим годинама, два борца немаjу никаквих примања, тако да сви они живе у врло тешкоj ситуациjи”, истакао jе Трњак. Он jе изразио наду да ће спомен-костурница у наредном периоду бити реконструисана и апеловао да државне институциjе

Свечана академиjа одржана jе у Културном центру у Градишци У Културном центру Градишка синоћ jе одржана свечана академиjа поводом обиљежавања Дана општине – 24. априла и 70 година од њеног ослобођења од фашистичке окупациjе. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић истакао jе да jе ослобођење народа општине Градишка приjе 70 година плод хероjске борбе антифашиста. “Ипак, слобода jе плаћена са више од 14.000 жртава усташког фашистичког терора на подручjу Градишке, међу коjима jе било 4.500 дjеце млађе од 15 година”, нагласио jе Латиновић. Он jе нагласио да jе у Другом свjетском рату Градишка претрпjела и огромна разарања, али да jе жеља за животом надвладала и да jе у релативно кратком року

Александар Чотрић Посланик Народне скупштине Србиjе Александар Чотрић изjавио jе данас у Јеревану да Србиjа разумиjе страдање Јермена коjе jе почело 24. априла 1915. године, jер jе и српски народ био жртва геноцида коjи jе над њим почињен у Другом свjетском рату на териториjи Независне Државе Хрватске (НДХ). На Глобалном форуму “Против злочина геноцида” коjи jе организован као знак сjећања на почетак масакра над Јерменима у Османском царству, Чотрић jе рекао да jе приjе стотину година почињен први велики злочин у двадесетом виjеку у ком jе убиjено милион и по Јермена, али да таj виjек по геноциду памте и Срби. “Српски народ jе био жртва геноцида у НДХ. Српски народ

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе поводом 74 године од оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ) да хрватско друштво никада ниjе успjело да се суочи са своjом прошлошћу и никада ниjе признало да jе над Србима извршен монструозан геноцид. Линта jе указао да броjне чињенице показуjу да су величање усташког покрета и говор мржње постале општеприсутне поjаве у данашњоj Хрватскоj, саопштено jе из Коалициjе. “Према анкети загребачког `Јутарњег листа`, око 40 одсто Хрвата мисли позитивно о усташама и оправдава њихове масовне злочине према Србима, Јевреjима и Ромима. Његовање усташког насљеђа може се често видjети на спортским утакмицама, концертима а о томе свjедоче и зидови хрватских градова и мjеста на

Усташка иконографиjа Пише: Стеван Лазић Мало-мало па се представници наjвишег државног врха Србиjе – Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић – огласе о прекоj потреби развиjања добросуседских односа са Хрватском. Па неки од њих дода и развиjање међудржавних односа. Што ниjе и не мора да буде баш исто – добросуседство подразумева дубље, свестраниjе, садржаjниjе и приjатељскиjе односе од коректних, службених међудржавних односа. Али ретко да коjи понови било шта од онога, са српске стране, што би требало да се наjпре реши на путу ка што бољим и jедним и другим односима између Србиjе и Хрватске. А ти односи, ту нема дилеме, од изузетног су значаjа за цео оваj регион,

Немачки бомбардери су 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули град. Гађан jе насељени део града, погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побиjено jе и рањено више стотина цивила.   Везане виjести: Годишњица бомбардовања Београда  

Полагање виjенаца пред спомеником Младену Стоjановићу у Приjедору Приjедорски СУБНОР организовао jе данас историjски час и полагање виjенаца на споменик народном хероjу, доктору Младену Стоjановићу поводом 119 година од рођења и 73 године од погибиjе легендарног партизанског команданта. Предсjедник приjедорског СУБНОР-а Вељко Родић рекао jе да jе организатор устанка на Козари из свог родног Приjедора отишао у легенду и да jе Младен своjим дjелом заслужио да га спомињу годинама, децениjама и виjековима. “Заслужио jе да се његово име изговара са наjвећим пиjететом и посебном пажњом”, нагласио jе Родић. Младенови посмртни остаци пренесени су на Партизанско гробље у Приjедору 1961. године из Јошавке гдjе jе трагично страдао након тешког рањавања из