Геноцид се догодио у НДХ. Не само над Јевреjима, него и над Србима, и то много више него над Јевреjима   Ефраим Зуроф       (Фото Д. Ћирков) „Морам да похвалим премиjера Александра Вучића што jе отишао у Поточаре. Сви знаjу да се у Сребреници догодила трагедиjа, то jе чињеница. И Срби су били одговорни за ту трагедиjу. Али то не значи да jе то био геноцид. Међутим, приjем на коjи jе наишао српски премиjер нечувен jе. Неко долази, признаjе да његова земља дели кривицу за одређену трагедиjу и жели да покаже жељу да се суочи са тим злочином. А на какав приjем наиђе? Дочекаjу га као да jе злочинац. Део проблема

Код jаме “Понор” у Миљевини код Фоче служен jе jуче помен за више хиљада припадника Југословенске воjске у отаџбини коjи су краjем маjа 1945. године убиjени на том мjесту. Према свjедочењима мjештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србиjи, коjи су мобилисани у септембру 1944. године, тадашња нова комунистичка власт убиjала jе као ратне заробљенике, без суђења. Мjештанин Миливоjе Станић, коjи jе тада имао осам година, присjећа се да су голобрадим младићима из авиона бацани леци да се предаjу и да им се ништа неће десити. “Масовно су се предавали. Онда би их у групама везивали у жице, убиjу прве и само их гурну у jаму,

Полагање виjенаца на споменик на Патриjи Делегациjе града Приjедора и градског одбора СУБНОР-а положиле су данас виjенце на споменик на Патриjи – мjесту гдjе су приjе 73 године партизански одреди извршили пробоj из опкољене Козаре у вриjеме велике неприjатељске офанзиве 1942. године. Замjеник градоначелника Приjедора Миленко Ђаковић jе, обраћаjући се присутнима на традиционалном народном збору, истакао да овим чином сjећања и народног зборовања данашње генерациjе изражаваjу поштовање према борцима Народноослободилачког рата (НОР) чиjа храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазиваjу дивљење. “Сjећање на све погинуле на овим просторима када jе гинула неjач, а моћно оружjе њемачког окупатора било уперено против jедног народа коjи се хероjски борио да опстане и

Код jаме Понор у Миљевини код Фоче, у недjељу 28. jуна, биће служен помен за више хиљада припадника Југословенске воjске у отаџбини, коjи су на том мjесту страдали у маjу 1945. године. Према подацима Удбе, на подручjу Фоче и Калиновика, приjе 70 година убиjено jе 9.000 људи, углавном голобрадих младића из Шумадиjе и цивила из њихове пратње, док процjене новиjих истраживача помињу од 10.000 до чак 25.000 убиjених. Младићи, коjе jе Југословенска воjска у отаџбини мобилисала у септембру 1944. године, већином су стрељани након предаjе, као ратни заробљеници, а наjвећа гробница налази се у jами Понор у близини цркве и рудника у Миљевини. Децениjама након Другог свjетског рата, страдање младих

Промовисана књига Момчила Диклића, ”Народ без шансе” Аутор књиге “Народ без шансе” Момчило Диклић изjавио jе вечерас у Београду да ће Европа тек упознати право лице Хрватске коjа се никада ниjе раскрстила са нацистичком и усташком прошлошћу, што за посљедицу има да Срба на том простору више нема, односно да jе оно мало преосталих изложено асимилациjи и покатоличавању. Диклић jе оциjенио да то што сада хрватски предсjедник Колинда Грабар Китаровић осуђуjе исписивање “свастика” по српскоj имовини и богомољама и што то чини и репрезентативац Хрватске Давор Шукер, не значи ништа друго него да jе “Хрватска завршила посао са Србима”, а сад хоће да се другачиjе представи Европи. “Европа ће њих

У Србцу служен парастос страдалим припадницима ЈВУО У селу Разбоj код Српца данас jе обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини на Лиjевчу пољу. Помен и Свету архиjереjску литургиjу у храму Преображења Господњег у Разбоjу код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникиjе, уз саслужење двадесетак свештеника Српске православне цркве из бањалучке региjе и Црне Горе. Неколико стотина грађана присуствовало jе помену за припаднике бивше Југословенске воjске у отаџбини, цивиле и свештена лица коjи су страдали краjем Другог свjетског рата, повлачивши се путем голготе од Острога, преко Лиjевче поља до Зиданог моста, Камника, Кочевског рога и Похорjа у Словениjи. Митрополит

Министар Миленко Савановић на Тjентишту Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе Битка на Сутjесци симбол моралне чврстоће како треба да се брани сваки кутак земље, слобода и достоjанство. Савановић jе данас на Тjентишту, на обиљежавању 72 године од Битке на Сутjесци, истакао да о томе говори чињеница да се 21.000 партизана супротставила шест пута надмоћниjем неприjатељу. “Са овог мjеста желим да пошаљем поруку свим политичарима и политикама у БиХ и свjетским моћницима да мораjу бити свjесни чињенице да jе наш народ, превасходно српски народ, добар домаћин коjи jе спреман да подари све, али када jе у питању слобода, она се никоме не

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе данас се у гробљанскоj спомен-капелици у Камнишкоj Бистрици у Словениjи помолио за душе свих пострадалих жртава Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља. Митрополит се у капелици подигнутоj у спомен свим пострадалим жртвама Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља нарочито помолио за душе Светог свештеномученика Јоаникиjа црногорско-приморског и свештеномученика и мученика пострадалих са њим. Он се помолио и за хиљаде припадника Југословенске краљевске воjске у отаџбини и народа из Црне Горе уморених без суда и пресуде на самом краjу рата 1945. године на “злом путу” од од подгоричког Везировог моста до Зиданог Моста у Словениjи, саопштено jе вечерас из Митрополиjе. Митрополит Амфилохиjе ће сутра,

Маратовска jама, код Кистања. Усташе су 6. jуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом “Да се не заборави Сребреница, jуни 1943” рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу “Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора”, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. “То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

Борци Осмака о масовноj гробници пронађеноj у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни воjници Борачка организациjа општине Осмаци демантовала jе недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадаjу италиjанским и немачким воjницима из Другог светског рата. БО Осмаци истиче да jе на локациjи села Снагова коjе jе насељено муслиманским становништвом, а поводом обележавања скупа у Сребреници, уређиван простор за одмаралишта и, приликом копања земљишта, откривен jедан део људских костиjу”. – Представници Института за нестале на челу са господином Муратовићем обратили су се Тужилаштву БиХ да им да одобрење за откопавање гробнице, jер тврде да се ту налазе посмртни остаци Бошњака

Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан православног празника Троjице 1943. године. Тачан броj настрадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, jедну jевреjску породицу и jедног муслимана коjи jе био ожењен Српкињом, те њихову дjецу. Тиjела убиjених су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње Полициjске станице у овом мjесту, одакле jе дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу. Након свирепог

У Брчком jе синоћ промовисана “Књига о Диани Будисављевић”, аутора Бошка Ломовића. Обраћаjући се љубитељима писане риjечи, Ломовић jе рекао да се за Диану Обехер Будисављевић ниjе знало 70 година, иако њено дjело представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига током Другог свjетског рата. “Ова храбра Аустриjанка избавила jе из усташких логора у НДХ више од 15.500 српске дjеце, углавном са Козаре и Кордуна. Преживjело их jе 12.500, што jе она уредно документовала у свом дневнику коjи jе децениjама скриван од jавности”, рекао jе Ломовић. Он каже да му jе управо таj дневник, коjи jе штампан у малом тиражу, наjвише користио приликом писања књиге. Стево Ћосовић, уредник у београдскоj издавачкоj кући