Остала стратишта Архиве - Страница 11 од 51 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Остала стратишта » Страна 11

Индеx: Сплит гради споменик усташком јуришнику

20. децембар 2019.

Сплит – У плану локалног руководства у Сплиту је изградња споменика усташи Франи Тентеу на Марјану, пише Index.hr . Градоначелник Сплита, Андро Kрстуловић Опара, из владајуће ХДЗ, прихватио је амандман једног градског одборника и у градски буџет унео ставку за изградњу тог споменика. Портал Index пише да је, дакле, ХДЗ-ов градоначелник Опара прихватио да се под хрватским државним симболом постави споменик усташком јуришнику, који је био активан у покрету Анте Павелића све до ослобођења Сплита, а затим је са својим бројним истомишљеницима кренуо у бег према Аустрији. Будући да је био малолетан, Фране Тенте је с Блајбурга враћен до Бјеловара, а потом пуштен кући у Сплит, град чије су хиљаде

Холокауст, злочин урезан у гене

27. новембар 2019.

Наjновиjа научна студиjа открила jе да се траума жртава Холокауста епигенетским налеђем пренела на наредне генерациjе Пише: Сања Зрнић Холокауст, наjстрашниjи злочин против човечности савременог доба, оставио jе вечни ожиљак у историjи jевреjског народа. Жртве концентрационих логора коjе су преживеле Други светски рат усмено су преносиле сведочења о траумама урезаним дубоко у памћење, али према новом научном истраживању – оне су урезане и у гене. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. Реjчел Jехуда, jедна од водећих научница у области посттрауматског стреса, са своjим тимом из њуjоршке болнице Маунт Саjнаи спровела jе истраживање на тридесет двоjе Jевреjа коjи су у концентрационим

Ево који су хрватски министри позивали народ да коље Србе!

27. новембар 2019.

(Из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, Загреб, 1945, репринт Политика, Београд, 1991.) Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. децембра 2015. године. Усташки се покрет састојао од једне фракције клерофашиста (римокатичко свештенство, посебно више, у служби фашиста и у најтешњој спрези с њима – нап. И. Б.), који су били главни носиоци организације рада, пропаганде и радикални егзекутори уништавања укупног, надасве српског народа. Главни равнатељ за „промичбу“ (пропаганду) увијек је био клерофашиста. Понајприје инг. Риегер (Ригер), затим Матија Ковачевић, те на крају клерофашиста и познати присталица кољачке политике Иво Богдан. Сви ти клерикалци уједно су били и главни директори усташких листова –

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

31. октобар 2019.

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

28. октобар 2019.

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча. Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања. – Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао

Хелена Гранић: Докле год и један од нас постоји, није готово!

22. октобар 2019.

Пред Први србски устанак било нас је само 400 хиљада. Ситуација је изгледала безизлазна. Али ето, изборисмо се за слободу, за државу, преживесмо грозни деветнаести и још грознији двадесети век. Избор: Фејсбук страница Хелене Гранић Молим оне који су заражени клицом безнађа да је не шире етром уколико желе добро свом народу јер је потенцијално опаснија од уранијума. Мисао је импулс. Импулс који погађа нашу свест и сходно нашем унутрашњем настројењу, гнезди се или не гнезди у нашем бићу. Након примања потенцијално опасних мисли, цело наше биће се усмерава као по команди на извршење таквих мисли у дела. Зато зле силе на сваки начин бију битку да уђу и угнезде

Служен помен страдалима у Занасовићима

12. октобар 2019.

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

Теслић: Премијера документарног филма „Влајићки мученици“(ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У сали теслићког биоскопа, у петак 27. септембра 2019, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”, аутора Алексе Kасаповића. О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

Додик: Предсједница Хрватске посегла за најцрњом ревизијом историје

2. септембар 2019.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас Срни да изјава предсједнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је „хрватски народ сразмјерно броју становника највише допринио антифашистичкој борби у Европи“ није ништа друго него најцрња ревизија историје у којој се прошлост покушава прилагодити садашњем геополитичком тренутку. – Сви шефови држава који су се јуче окупили у Пољској знају да је Независна Држава Хрватска била сателит фашистичке Њемачке, те да су у оквиру такве државе почињена највећа звјерства у Другом свјетском рату према Србима, Јеврејима, Ромима и осталим антифашистима – нагласио је Додик. На питање Срне да прокоментарише изјаву Китаровићеве да је хрватски народ, сразмјерно броју становника, највише допринио антифашистичкој борби у

Календар геноцида: 30. август 1941. Страдање Срба у Поткозарју

29. август 2019.

Дана 30.8.1941. године костаjничке усташе су починиле страшни злочин у селу Читлук, у општини Козарска Дубица. Посебно jе страдала фамилиjа Јандрић. У селу Читлуку живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, његов наjмлађи син стаjао jе у сталку. А онда, као да се небо сручило на маjку – зликовац jе сjекиром одсjекао дjетету обjе руке. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Геноцид Хрвата над Србима јесте највећа српска национална трагедија

15. јул 2019.

Пише: Јово Вукелић Непосредни сведоци, странци, у овом случају немачки комаданти, генерали кажу: генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи… Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба. Он говори и „о страшним последицама „усташког касапљења српског становништва у Босни“ и додаје: „Један професор Бечког универзитета и предсједник Католичке акције који је у то време, као командант пука на Дрини, наредио да се отвори ватра са српске обале на усташе, кад

ДОДИК: У ПУХАРИНАМА ЈЕ БИО ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

12. јул 2019.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да мјеста као што је једно од највећих стратишта под Козаром у Другом свјетском рату – Пухарине у Великом Паланчишту код Приједора, говоре да је намјера била да Срби буду биолошки потпуно уништени. Додик, који је синоћ присуствовао великом црквеном сабору у Пухаринама, рекао је да је то био злочин над српским народом, али да је једнак том злочину био злочин комунистичких власти које су скривале чињенице о злочину над Србима тако што су највећа страдања српског народа означавале као да су жртве фашизма. „Оне у суштини то и јесу, али је чињеница да су локални муслимани, Хрвати и НДХ