arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Др Слободан Продић: РЕТРОФУТУРИЗАМ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (књига)

12. јануар 2021.

Представљајући нам историјат тзв. Хрватске православне цркве, др Слободан Продић у овој књизи јасно указује не на појаву него на процес који је, сасвим умесно и прецизно, дефинисао као ретрофутуризам. Размера и страхоте геноцида који су хрватске усташе од 1941. до 1945. године извршили првенствено и највише над Србима, али и над Ромима и Јеврејима, на простору наци-фашистичке, геноцидне творевине – немачко-италијанског кондоминијума под називом „Независна држава Хрватска“ – некако су у страну гурнули једну усташку творевину – тзв. Хрватску православну цркву, која је основана 5. фебруара 1942. године „законском одредбом“ Анта Павелића. Шира јавност готово да ништа није знала о тзв. Хрватској православној цркви све до појаве књиге др

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946.

28. децембар 2020.

Српски народ Грујићу дугује захвалност због тога што је спашена и враћена баштина из манастира и цркава коју је опљачкала НДХ Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције у мају 2013. године на приређеној изложби није поменуто име оснивача и првог управника музеја Радослава Грујића, иако је део непроцењивих експоната спашен од уништења управо захваљујући њему. У

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

27. децембар 2020.

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

22. децембар 2020.

Професор Светозар Ливада у својој последњој студији – књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да су Срби из Хрватске значајно страдали у многобројним ратовима, међутим напомиње да те жртве до данас нико није избројао, нити је то питање на темељан, научан начин истражено, уколико се изузме неколико демографских пројекција. У недостатку тачних података и професор Ливада, ослањајући се на постојеће демографске податке, нуди пројекцију колико је српског становништва исељено, највећим делом присилно, током протеклог грађанског рата у бившој заједничкој држави. Просто упоређивање пописа становништава даје стравичне одговоре! Веритасова евиденција – Ако је према пописима становништва 1991. године у Хрватској живело 581.663 становника српске националности, а

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

18. децембар 2020.

Светозар Ливада у својој последњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да први историјографски записи о насељавању Срба у северној Далмацији (Далматинска загора) датирају још из 14 века, током владавине племена Шубићи „као најдуговечнијег властодржаца од 12 хрватских племена“. Касније, ова досељавања бивају снажнија и бројнија, а масовније насељавање српског становништва почело је када „Босна шапатом паде“ 1463. године, а затим и у 16. и 17. веку. Након што је Хрватска захваљујући турској експанзији опустошена и ракомадана, са губицима који се процењују на чак 400.000 становника, било је потребно нешто учинити и заштитити преостали део територије од даљег упада и пљачки. Решење је пронађено у

Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ

19. новембар 2020.

Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941) Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ (PDF) Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ Уредник: Проф. др Момчило Павловић Рецензенти: Проф. др Момчило Павловић Проф. др Љубодраг Димић Др Коста Николић Др Бојан Димитријевић Превод архивске грађе са италијанског: МА Дубравка Нешић Лектура: Ана Гвозденовић Прелом текста и коректура: Небојша Стамболија ISBN 978-86- Објављивање ове књиге помогло је Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ и господин Миленко Вујић из Београда

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Хрватски министaр нajaвиo eксхумaциje Србa кoje су устaшe пoбилe 1942.

15. септембар 2020.

Нaкoн зaхтjeвa Вeљкa Џакулe, чиja je породица стрaдaлa крaj Пaкрaцa, министaр брaнитeљa Toмo Meдвeд нajaвиo дa ћe зaпoчeти припрeмe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe ликвидирaлe у Другoм свjeтскoм рaту. Пише: Ненад Јовановић Mинистaр хрвaтских брaнитeљa и вицeпрeмиjeр Toмo Meдвeд нajaвиo je дa ћe у нaрeдним мjeсeцимa крeнути припрeмнe рaдњe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe у aвгусту 1942. бaцaли у бунaрe у сeлимa Дeрeзa и Kусoњe кoд Пaкрaцa. Пo писaњу ‘Нoвoг листa‘, oкидaч зa ту oдлуку биo je дoпис кojи je њeгoвoм Mинистaрству пoслao нeкaдaшњи српски aктивист Вeљкo Џакулa кojи je зaтрaжиo eксхумaциjу лeшeвa нa тoм пoдручjу, мeђу кojимa je и 12 члaнoвa њeгoвe пoрoдицe. Meдвeд je пoтврдиo дa

Српска црква у Притоци, или како Ал Џазира минирање назива зубом времена

6. септембар 2020.

Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема. Православна црква, срез Притока- општина Бихаћ. Овако почиње један текст везан за православну цркву, срез Притока код Бихаћа: „Насеље Притока налази се са источне стране од Бихаћа и удаљено је од центра града сат хода. Протеже се од Рибићке главице на сјеверној страни до насеља Ружица на јужној.Смјештено је у равници по којој су некад биле разастрте ливаде и пашњаци, које се спуштају до Уне.Управо на тој равници, уз магистрални пут, Бихаћ- Босански Петровац, још стоји

Саша Недељковић: Помоћ страдалницима из Хрватске

30. јул 2020.

Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице  био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се

ЛОГОР “ЦИГЛАНЕ”, ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ПОТKОЗАРСKИХ СРБА

29. јул 2020.

Служењем парастоса и полагањем цвијећа, обиљежено је страдање жртава усташког терора у логору “Циглане”. Kроз овај логор прошло је преко 14.500 житеља Kозаре и Поткозарја, већином оних које су усташе и домобрани заробили након Битке на Kозари. Објавио Д. Стојнић Био је то сабирни логор, у којем су логораши били и гладни и жедни, и којим су харале разне болести. Kрајње одредиште за оне који преживе “Циглане”, били су логори смрти “Јасеновац” и “Градишка”, прича Младен Вучковац, аутор књиге о овом логору. – Ни данас се не зна колико је људи страдало на овом мјесту. Иначе се о овом логору врло мало зна. Није се о њему раније ни пуно

ЈВУО

УСТАНАК СРБА 1941. ГОДИНЕ: Спонтани отпор усташком прогону

28. јул 2020.

Устанак Срба 1941. био је спонтани одговор на прогоне, покоље и планирано биолошко уништавање од стране фашистичке власти у Хрватској. У почетку отпор  није био  посебно организован, нарочито у организацији оружане борбе. Устанак је испровоциран жестином дјеловања фашистичких непријатеља. Послије слома Jугославије граница Њемачке са Рајне помјeра се на Вислу. Намјера је Њемачке  да овлада источном Европом, а тај  политички, oсвајачки, план зависио је од великих сила изван њемачког круга. Југославија је 1941. разбијенa. На рушевинама Југославије  повучене су границе нових држава, и та је чињеница великим дијелом  одредила и природу избијања устанка Срба на тој територији. Устанак је био неминован иако га нико није планирао. Према новонасталој геополитичкој ситуацији

МАСТИЛОВИЋ: Мапа Југоисточне Европе све више личи на ону коју је успоставио Хитлер 1941. године

25. јул 2020.

Нема сумње да је оно што је радио Хашки трибунал у претходном периоду не само покушај цементирања новог геополитичког стања на Балкану, већ и нови начин фалсификовања историјских чињеница. Осим тога, упорним покушајима да се Срби у Хашком трибуналу „званично“ прогласе за главне кривце крвавих ратова на простору бивше Југославије деведесетих година XX вијека, па чак и за геноцидни народ, настоји се амнестирати и оправдати улога западних сила у разбијању Југославије, али и  злочини геноцида које су над Србима у Другом свјетском рату проводили Хитлеров Трећи Рајх и његови вјерни савезници и сателити, попут Независне Државе Хрватске.  У петак, 24. јула, председник Руског историјског друштва (РИО) Сергеј Наришкин,  одржао је

Петар Додик

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ  Извор: Срби у БиХ

НЕ ЗАБОРАВИТИ СТРАДАЊА СВЕШТЕНИКА И СВИХ ЉУДИ ИЗ ВОЗУЋЕ

12. јул 2020.

У манастиру Света Тројица – Возућица у општини Завидовићи у ФБиХ служено је вечерње богослужење поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика, међу којима је возућки свештеник Јован Зечевић који је пострадао у логору 1941. године. Протојереј-ставрофор Зоран Живковић рекао је Срни да је ово богослужење молитвено сјећање на тешка страдања свештенства у Другом свјетском рату, али и свих људи са подручја Возуће. „Молимо се Богу за све пострадале. Страдања српског народа и свештеника, међу којима је Јован Возућки, не смије да буде препуштено забораву да би нам свима будућност била боља, а страдања никада више никоме поновљена“, нагласио је отац Живковић синоћ након молитве. Вечерњем богослужењу поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА