Novosti saznaju – Završena radna verzija Zakona o Starom sajmištu. Definisano i ko je počinio genocid nad Jevrejima, Srbima i Romima. U logoru ubijeno više od 18.000 ljudi, a kroz njega prošlo blizu 40.000 Radi ispunjavanja dužnosti trajnog pamćenja i spomena pravednih i herojskih žrtava genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina, ovim zakonom se proglašava Ustanova spomen-žrtve, koja na teritoriji Grada Beograda, na levoj obali Save, obuhvata područje nekadašnje Bežanijske bare, odnosno Beogradskog sajma, nazvano Staro sajmište. Ovako, za sada, glasi početak radne verzije Zakona o Ustanovi spomen-žrtve, popularno nazvanog Zakon o Starom sajmištu. To je prvi korak ka obeležavanju poslednjeg neobeleženog velikog logora u Evropi, u kom je život

Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu (CIEH), Savez jevrejskih opština Srbije, Savez antifašista Srbije, Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava organizovala je danas šetnju Beogradom, povodom obeležavanja 75 godina od deportacije jevrejskih i romskih žena i dece u logor na Sajmištu. Komemorativni program „Stazama sećanja” počeo je okupljanjem ispred vrtića Skadarlija koji se nalazi na uglu ulica Džordža Vašingtona i Dalmatinske , gde se 1941. nalazilo sedište „Policije za Jevreje i Cigane”, a odakle su potom žene i deca deportovani u logor na Sajmištu. Povorka od 60 ljudi koja je na rukama imala žute trake, potom je u pratnji policije krenula ka Trgu Republike i Doma

Zakon o Memorijalnom kompleksu na Starom sajmištu biće pripremljen do kraja januara. Srbima, Jevrejima i Romima posebna institucija pamćenja na stradanje u Drugom svetskom ratu Nacrt zakona o budućem memorijalnom centru na Starom sajmištu biće završen do kraja januara. Ovo je najavio vladika Jovan Ćulibrk, predsednik Komisije za utvrđivanje programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja ovim memorijalnim kompleksom. U koncentracionom logoru na Sajmištu, u ono vreme nazvanom Lager Zemlin (Logor Zemun), do maja 1942. pobijena je skoro cela jevrejska zajednica u Srbiji, a tu je nastradao i nemali broj Roma. Od maja 1942. do 1944. bio je to logor za Srbe, Rome i druge narode koji su ubijani zbog

Povodom teksta Veljka Đurića „Popis žrtava je posao države, a ne grupe zaljubljenika” Na podizanju Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u HH veku radimo, pre svega, zato što nijedna državna ili bilo koja druga institucija na tome ništa nije uradila. A već decenijama se o tome govori. Sve ostane na priči. Surove činjenice dokazuju da su, nažalost, milioni Srba stradali u ratovima HH veka. U zvaničnim evidencijama ni 20 odsto njih nije popisano. Svoj udeo u neurađenom ima i Muzej žrtava genocida. To, izgleda, nije poznato ni današnjem njegovom vršiocu dužnosti direktora Veljku Đuriću. Možda baš zato neka nesuvisla pitanja kuljaju iz njegovih novinskih napisa. I osporavanja rada onih koji

U godinama kada je u javnosti sistematski relativizovano gotovo sve u vezi s koncentracionim logorom Jasenovac, prisutna su nastojanja da srpskom narodu bude pripisan udeo u holokaustu na teritoriji okupirane Srbije Autori nedavno otvorene izložbe u Istorijskom arhivu Beograda postavili su pitanje kako je to Beograd vodio „običan”, „mirnodopski život”, dok je u logoru Sajmište sprovođen holokaust. Blog na zvaničnoj prezentaciji muzeja ovog logora sadrži tekst sa naslovom „Sveti Sava i holokaust”. Sveti Sava u tekstu nije doveden u vezu sa holokaustom, ali je postavljeno pitanje zašto postoji restoran u okviru nekadašnjeg kompleksa logora na Sajmištu i da li je prikladno da Srbi slave Sv. Savu na dan koji je