Kod nas 178 ljudi nosi medalje za spasavanje Jevreja, a među izbavljenima je bila i beba. Stric, tada radnik na Starom sajmištu, „prošvercovao“ me je u torbi U matičnoj knjizi rođenih piše joj kao mesto rođenja – Beograd, opština Savski venac. Ipak, Estera Bajer rođena je 31. januara 1942. godine na daleko strašnijem mestu – u logoru Staro sajmište, odnosno „Juden lager Semlin“. Rodila se sa samo 900 grama. Da je nisu „prošvercovali“ izvan logorskih žica, u torbi, verovatno bi završila kao i njena majka – ugušena u specijalnim kolima poznatim kao dušegupka. – Moja majka Estera bila je u sedmom mesecu trudnoće kada se našla u logoru, na Sajmištu

Neophodno je da sami budemo odgovorni za budući Muzej Holokausta, stoga smo zahtevali da imamo potpunu samostalnost kao pravno lice, koje se upisuje u odgovarajući državni registar Odnos društva prema prostoru Sajmišta najbolje se može razumeti ako sagledamo sadašnji izgleda datog prostora. Imovinsko-pravni poslovi su nalik “Augijevim štalama”, pored divljih naselja, različitih radionica, vulkanizerskih radnji, teretana, privatnih škola, te sve do niza ugostiteljskih objekata od kojih se jedan nalazi u nekadašnjoj logorskoj mrtvačnici (Turski paviljon) što je najbolja slika toga koliko nam je Staro Sajmište važno. Holokaust u Srbiji se može podeliti na dve faze. U prvoj je uništeno celokupno muško jevrejsko stanovništo, na lokaciji Topovskih šupa u blizini Autokomande,

U skladu sa zakonskim obavezama, 24. februar 2017, Upravni odbor Muzeja žrtava genocida u punom sastavu (predsednik episkop slavonski Jovan Ćulibrk i članovi arh. Aleksandar Nećak, arh. Zoran Tucić, istoričari dr Zoran Janjetović i dr Dragan Cvetković) u prisustvu Sanje Cupać, radnice Ministarstva kulture i informisanja, održao je sednicu na kojoj su razmatrani Izveštaj popisne komisije i Izveštaj o finansijskom poslovanju za 2016. godinu. Posle obrazloženja v. d. direktora dr Veljka Đurića i kratke rasprave, zaključeno je da se izveštaji usvoje i proslede nadležnom ministarstvu. U nastavku je episkop slavonski Gospodin Jovan Ćulibrk obavestio prisutne o novostima oko procesa memorijalizacije Sajmišta. Izvor: Muzej žrtava genocida Vezane vijesti: Helsinški odbor Srbije

U decembru 2016. godine je objavljena vest da je u pripremi zakon kojim će prostor nekadašnjeg nacističkog logora Sajmište u Beogradu biti trajno zaštićen, tako što će na njemu biti izgrađen spomen kompleks posvećen žrtvama genocida, okupacije i ratnih zločina. U pitanju je Zakon o Ustanovi spomen-žrtve, čiji je predlog Vlada Republike Srbije nedavno podnela na razmatranje i usvajanje republičkom parlamentu. Predlog je već podržan od strane predsednika Tomislava Nikolića. U javnosti je ovaj zakon predstavljen kao značajan događaj, kao „prvi korak ka obeležavanju poslednjeg neobeleženog velikog logora u Evropi“ i najava kraja dugogodišnjeg nemarnog odnosa prema ovom istorijski važnom mestu stradanja. Međutim, sam predlog zakona koji će se uskoro

English Nacrt zakona kojim se uspostavlja novi državni organ za rad na očuvanju sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji dobio je kritike nedugo nakon što je procurio u javnost, jer navodno ignoriše ulogu koju je u Drugom svetskom ratu imala profašistička vlast u Beogradu. Aktivisti za ljudska prava uputili su kritike na nacrt zakona koji se vezuje za očuvanje sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji, tvrdeći da predstavlja pokušaj da se prekroji istorija, iako su zvaničnici izjavili da se ne radi o konačnoj verziji zakona. Nevladine organizacije smatraju da se s predloženim tekstom zakona ignoriše uloga koju je profašistička vlast u Srbiji imala u hapšenju i odvođenju Jevreja u logor

Tokom narednih 25 godina Savezu jevrejskih opština Srbije država će uplaćivati godišnju pomoć od 950.000 evra, u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika Tačno godinu dana nakon stupanja na snagu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, Agencija za restituciju vratila je jevrejskim opštinama 40 nekretnina, površine 3.043 kvadratna metra. U pitanju su 32 poslovna prostora, jedna zgrada i sedam stanova koji se nalaze u beogradskim opštinama Stari grad, Vračar i Savski venac. Vraćeno im je i 144 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Novog Kneževca i Sombora. Nijedan od vraćenih objekata nema zakonskog naslednika, a

Članovi Programske komisije Beograda za uređenje prostora Starog sajmišta, na kome je bio nacistički logor za istrebljenje Jevreja, dobili su pre nedelju dana od Vlade Srbije Predlog zakona o Ustanovi Spomen žrtve u čijem pisanju nisu učestvovali. Na taj dokument, u koji je RSE imao uvid, Helsinški odbor za ljudska prava za Srbiju reagovao je saopštenjem u kome se navodi da Predlog zakona “nije u skladu sa istorijskim činjenicama, da relativizuje istrebljenje Jevreja tokom Drugog svetskog rata i da je u funkciji dnevnopoličkih potreba vlasti“. Svoje primedbe priprema i jevrejska zajednica. Zakonskim predlogom se utvđuje izgradnja memorijalnog centra na mestu nacističkog logora Staro sajmište u Novom Beogradu, mestu gde su tokom