Svaki memorijal u okviru kompleksa na beogradskom Starom sajmištu biće samostalan. Spomen jevrejskim žrtvama u Spasićevom, srpskim u nemačkom, romskim u Turskom paviljonu Muzej Holokausta biće smešten u Izložbenom paviljonu Nikole Spasića, na Starom sajmištu, i imaće autonomiju u okviru memorijalnog kompleksa, potvrđeno je, za „Novosti“, u Jevrejskoj opštini Beograd. To je rezultat dogovora jevrejske zajednice i Komisije za Sajmište. Autonomiju će imati i muzeji srpskih žrtava i porajmosa (genocida nad Romima). Srpski memorijal nalaziće se, sva je prilika, u Nemačkom paviljonu, a Romi su za svoj muzej izabrali zdanje nekadašnjeg Turskog paviljona. Svaki od ovih muzeja imaće svog upravnika i rukovodeća tela. Prema rečima episkopa Jovana Ćulibrka, predsednika Komisije

Svetska jevrejska organizacija za restituciju saopštila je da je u Srbiji pokrenut novi program koji će obezbediti direktna sredstva srpskim Jevrejima koji su preživeli Holokaust u Drugom svetskom ratu, a sada žive širom sveta Svetska jevrejska organizacija za restituciju saopštila je danas da je u Srbiji pokrenut novi program koji će obezbediti direktna sredstva srpskim Jevrejima koji su preživeli Holokaust u Drugom svetskom ratu, a sada žive širom sveta. Kako je navela ta organizacija, program je omogućen nakon donošenja zakona prošle godine koji u Srbiji omogućava restituciju „jevrejske imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata za koju se nisu javili naslednici“, prenosi AP. U donošenju zakona ključnu ulogu su imale Svetska

Neumorni Jaša Almuli, s energijom i odgovornošću prema istini koji plene i na čemu bi trebalo da mu zavide ne samo oni koji tek kreću stazama novinarstva, nego i ambiciozni, pa i profesionalni istraživači složenih pitanja naše prošlosti, objavio je nedavno knjigu ,,Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja“, u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Srbije. Ovom knjigom njen autor je uspostavio vremenski luk između tragičnih iskustava iz Drugog svetskog rata i perioda razaranja Jugoslavije u poslednjoj deceniji prošlog veka, uz snažno, izrazito polemičko protivljenje nastojanjima da se prekraja istorijska istina. Bili su to povodi da od Jaše Almulija zatražimo razgovor, u kome smo ga prvo upitali zašto je u

Navedene kritike Zakona o Starom sajmištu smatram neutemeljenim Nacrt zakona o Starom sajmištu predstavljen je krajem januara na sednici Komisije za Staro sajmište, a narednih mesec dana budući zakon bio je izložen salvama kritika dela domaće javnosti. Pod tim podrazumevam pre svega članke Jovana Bajforda i Srđana Miloševića, te izjave Sonje Biserko, Жarka Koraća, Čedomira Jovanovića, Olge Manojlović Pintar i Harisa Dajča. Kritika Nacrta bazirana je, uglavnom, na sledećim tvrdnjama: 1) Nacrt zakona je pokušaj rehabilitacije generala Milana Nedića; 2) ovaj tekst pokušaj je revizije istorije Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije; 3) njime se teži apsolutizaciji srpskih žrtava logora na Starom sajmištu i marginalizaciji žrtava jevrejske i romske

Kod nas 178 ljudi nosi medalje za spasavanje Jevreja, a među izbavljenima je bila i beba. Stric, tada radnik na Starom sajmištu, „prošvercovao“ me je u torbi U matičnoj knjizi rođenih piše joj kao mesto rođenja – Beograd, opština Savski venac. Ipak, Estera Bajer rođena je 31. januara 1942. godine na daleko strašnijem mestu – u logoru Staro sajmište, odnosno „Juden lager Semlin“. Rodila se sa samo 900 grama. Da je nisu „prošvercovali“ izvan logorskih žica, u torbi, verovatno bi završila kao i njena majka – ugušena u specijalnim kolima poznatim kao dušegupka. – Moja majka Estera bila je u sedmom mesecu trudnoće kada se našla u logoru, na Sajmištu

Neophodno je da sami budemo odgovorni za budući Muzej Holokausta, stoga smo zahtevali da imamo potpunu samostalnost kao pravno lice, koje se upisuje u odgovarajući državni registar Odnos društva prema prostoru Sajmišta najbolje se može razumeti ako sagledamo sadašnji izgleda datog prostora. Imovinsko-pravni poslovi su nalik “Augijevim štalama”, pored divljih naselja, različitih radionica, vulkanizerskih radnji, teretana, privatnih škola, te sve do niza ugostiteljskih objekata od kojih se jedan nalazi u nekadašnjoj logorskoj mrtvačnici (Turski paviljon) što je najbolja slika toga koliko nam je Staro Sajmište važno. Holokaust u Srbiji se može podeliti na dve faze. U prvoj je uništeno celokupno muško jevrejsko stanovništo, na lokaciji Topovskih šupa u blizini Autokomande,

U skladu sa zakonskim obavezama, 24. februar 2017, Upravni odbor Muzeja žrtava genocida u punom sastavu (predsednik episkop slavonski Jovan Ćulibrk i članovi arh. Aleksandar Nećak, arh. Zoran Tucić, istoričari dr Zoran Janjetović i dr Dragan Cvetković) u prisustvu Sanje Cupać, radnice Ministarstva kulture i informisanja, održao je sednicu na kojoj su razmatrani Izveštaj popisne komisije i Izveštaj o finansijskom poslovanju za 2016. godinu. Posle obrazloženja v. d. direktora dr Veljka Đurića i kratke rasprave, zaključeno je da se izveštaji usvoje i proslede nadležnom ministarstvu. U nastavku je episkop slavonski Gospodin Jovan Ćulibrk obavestio prisutne o novostima oko procesa memorijalizacije Sajmišta. Izvor: Muzej žrtava genocida Vezane vijesti: Helsinški odbor Srbije

U decembru 2016. godine je objavljena vest da je u pripremi zakon kojim će prostor nekadašnjeg nacističkog logora Sajmište u Beogradu biti trajno zaštićen, tako što će na njemu biti izgrađen spomen kompleks posvećen žrtvama genocida, okupacije i ratnih zločina. U pitanju je Zakon o Ustanovi spomen-žrtve, čiji je predlog Vlada Republike Srbije nedavno podnela na razmatranje i usvajanje republičkom parlamentu. Predlog je već podržan od strane predsednika Tomislava Nikolića. U javnosti je ovaj zakon predstavljen kao značajan događaj, kao „prvi korak ka obeležavanju poslednjeg neobeleženog velikog logora u Evropi“ i najava kraja dugogodišnjeg nemarnog odnosa prema ovom istorijski važnom mestu stradanja. Međutim, sam predlog zakona koji će se uskoro

English Nacrt zakona kojim se uspostavlja novi državni organ za rad na očuvanju sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji dobio je kritike nedugo nakon što je procurio u javnost, jer navodno ignoriše ulogu koju je u Drugom svetskom ratu imala profašistička vlast u Beogradu. Aktivisti za ljudska prava uputili su kritike na nacrt zakona koji se vezuje za očuvanje sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji, tvrdeći da predstavlja pokušaj da se prekroji istorija, iako su zvaničnici izjavili da se ne radi o konačnoj verziji zakona. Nevladine organizacije smatraju da se s predloženim tekstom zakona ignoriše uloga koju je profašistička vlast u Srbiji imala u hapšenju i odvođenju Jevreja u logor