Светска јеврејска организација за реституцију саопштила је да је у Србији покренут нови програм који ће обезбедити директна средства српским Јеврејима који су преживели Холокауст у Другом светском рату, а сада живе широм света Светска јеврејска организација за реституцију саопштила је данас да је у Србији покренут нови програм који ће обезбедити директна средства српским Јеврејима који су преживели Холокауст у Другом светском рату, а сада живе широм света. Како је навела та организација, програм је омогућен након доношења закона прошле године који у Србији омогућава реституцију “јеврејске имовине одузете током Другог светског рата за коју се нису јавили наследници”, преноси АП. У доношењу закона кључну улогу су имале Светска

Неуморни Јаша Алмули, с енергиjом и одговорношћу према истини коjи плене и на чему би требало да му завиде не само они коjи тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, обjавио jе недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреjа“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србиjе. Овом књигом њен аутор jе успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославиjе у последњоj децениjи прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настоjањима да се прекраjа историjска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулиjа затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто jе у

Наведене критике Закона о Старом сајмишту сматрам неутемељеним Нацрт закона о Старом сајмишту представљен је крајем јануара на седници Комисије за Старо сајмиште, а наредних месец дана будући закон био је изложен салвама критика дела домаће јавности. Под тим подразумевам пре свега чланке Јована Бајфорда и Срђана Милошевића, те изјаве Соње Бисерко, Жарка Кораћа, Чедомира Јовановића, Олге Манојловић Пинтар и Хариса Дајча. Критика Нацрта базирана је, углавном, на следећим тврдњама: 1) Нацрт закона је покушај рехабилитације генерала Милана Недића; 2) овај текст покушај је ревизије историје Другог светског рата на простору Краљевине Југославије; 3) њиме се тежи апсолутизацији српских жртава логора на Старом сајмишту и маргинализацији жртава јеврејске и ромске

Код нас 178 људи носи медаље за спасавање Јевреја, а међу избављенима је била и беба. Стриц, тада радник на Старом сајмишту, “прошверцовао” ме је у торби У матичној књизи рођених пише јој као место рођења – Београд, општина Савски венац. Ипак, Естера Бајер рођена је 31. јануара 1942. године на далеко страшнијем месту – у логору Старо сајмиште, односно “Јуден лагер Семлин”. Родила се са само 900 грама. Да је нису “прошверцовали” изван логорских жица, у торби, вероватно би завршила као и њена мајка – угушена у специјалним колима познатим као душегупка. – Моја мајка Естера била је у седмом месецу трудноће када се нашла у логору, на Сајмишту

Неопходно је да сами будемо одговорни за будући Музеј Холокауста, стога смо захтевали да имамо потпуну самосталност као правно лице, које се уписује у одговарајући државни регистар Однос друштва према простору Сајмишта најбоље се може разумети ако сагледамо садашњи изгледа датог простора. Имовинско-правни послови су налик “Аугијевим шталама”, поред дивљих насеља, различитих радионица, вулканизерских радњи, теретана, приватних школа, те све до низа угоститељских објеката од којих се један налази у некадашњој логорској мртвачници (Турски павиљон) што је најбоља слика тога колико нам је Старо Сајмиште важно. Холокауст у Србији се може поделити на две фазе. У првој је уништено целокупно мушко јеврејско становништо, на локацији Топовских шупа у близини Аутокоманде,

У складу са законским обавезама, 24. фебруар 2017, Управни одбор Музеја жртава геноцида у пуном саставу (председник епископ славонски Јован Ћулибрк и чланови арх. Александар Нећак, арх. Зоран Туцић, историчари др Зоран Јањетовић и др Драган Цветковић) у присуству Сање Цупаћ, раднице Министарства културе и информисања, одржао је седницу на којој су разматрани Извештај пописне комисије и Извештај о финансијском пословању за 2016. годину. После образложења в. д. директора др Вељка Ђурића и кратке расправе, закључено је да се извештаји усвоје и проследе надлежном министарству. У наставку је епископ славонски Господин Јован Ћулибрк обавестио присутне о новостима око процеса меморијализације Сајмишта. Извор: Музеј жртава геноцида Везане вијести: Хелсиншки одбор Србије

У децембру 2016. године је објављена вест да је у припреми закон којим ће простор некадашњег нацистичког логора Сајмиште у Београду бити трајно заштићен, тако што ће на њему бити изграђен спомен комплекс посвећен жртвама геноцида, окупације и ратних злочина. У питању је Закон о Установи спомен-жртве, чији је предлог Влада Републике Србије недавно поднела на разматрање и усвајање републичком парламенту. Предлог је већ подржан од стране председника Томислава Николића. У јавности је овај закон представљен као значајан догађај, као „први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи“ и најава краја дугогодишњег немарног односа према овом историјски важном месту страдања. Међутим, сам предлог закона који ће се ускоро

English Нацрт закона којим се успоставља нови државни орган за рад на очувању сеćања на жртве Холокауста у Србији добио је критике недуго након што је процурио у јавност, јер наводно игнорише улогу коју је у Другом светском рату имала профашистичка власт у Београду. Активисти за људска права упутили су критике на нацрт закона који се везује за очување сећања на жртве Холокауста у Србији, тврдећи да представља покушај да се прекроји историја, иако су званичници изјавили да се не ради о коначној верзији закона. Невладине организације сматрају да се с предложеним текстом закона игнорише улога коју је профашистичка власт у Србији имала у хапшењу и одвођењу Јевреја у логор

Током наредних 25 година Савезу јеврејских општина Србије држава ће уплаћивати годишњу помоћ од 950.000 евра, у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника Тачно годину дана након ступања на снагу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Агенција за реституцију вратила је јеврејским општинама 40 некретнина, површине 3.043 квадратна метра. У питању су 32 пословна простора, једна зграда и седам станова који се налазе у београдским општинама Стари град, Врачар и Савски венац. Враћено им је и 144 хектара пољопривредног земљишта на територији Новог Кнежевца и Сомбора. Ниједан од враћених објеката нема законског наследника, а

Чланови Програмске комисије Београда за уређење простора Старог сајмишта, на коме је био нацистички логор за истребљење Јевреја, добили су пре недељу дана од Владе Србије Предлог закона о Установи Спомен жртве у чијем писању нису учествовали. На тај документ, у који је РСЕ имао увид, Хелсиншки одбор за људска права за Србију реаговао је саопштењем у коме се наводи да Предлог закона “није у складу са историјским чињеницама, да релативизује истребљење Јевреја током Другог светског рата и да је у функцији дневнополичких потреба власти”. Своје примедбе припрема и јеврејска заједница. Законским предлогом се утвђује изградња меморијалног центра на месту нацистичког логора Старо сајмиште у Новом Београду, месту где су током