Новости сазнају – Завршена радна верзија Закона о Старом сајмишту. Дефинисано и ко је починио геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима. У логору убијено више од 18.000 људи, а кроз њега прошло близу 40.000 Ради испуњавања дужности трајног памћења и спомена праведних и херојских жртава геноцида, окупаторског терора и ратних злочина, овим законом се проглашава Установа спомен-жртве, која на територији Града Београда, на левој обали Саве, обухвата подручје некадашње Бежанијске баре, односно Београдског сајма, названо Старо сајмиште. Овако, за сада, гласи почетак радне верзије Закона о Установи спомен-жртве, популарно названог Закон о Старом сајмишту. То је први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи, у ком је живот

Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту (ЦИЕХ), Савез јеврејских општина Србије, Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Иницијатива младих за људска права организовала је данас шетњу Београдом, поводом обележавања 75 година од депортације јеврејских и ромских жена и деце у логор на Сајмишту. Комеморативни програм „Стазама сећања” почео је окупљањем испред вртића Скадарлија који се налази на углу улица Џорџа Вашингтона и Далматинске , где се 1941. налазило седиште „Полиције за Јевреје и Цигане”, а одакле су потом жене и деца депортовани у логор на Сајмишту. Поворка од 60 људи која је на рукама имала жуте траке, потом је у пратњи полиције кренула ка Тргу Републике и Дома

Закон о Меморијалном комплексу на Старом сајмишту биће припремљен до краја јануара. Србима, Јеврејима и Ромима посебна институција памћења на страдање у Другом светском рату Нацрт закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту биће завршен до краја јануара. Ово је најавио владика Јован Ћулибрк, председник Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања овим меморијалним комплексом. У концентрационом логору на Сајмишту, у оно време названом Лагер Землин (Логор Земун), до маја 1942. побијена је скоро цела јеврејска заједница у Србији, а ту је настрадао и немали број Рома. Од маја 1942. до 1944. био је то логор за Србе, Роме и друге народе који су убијани због

Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на причи. Сурове чињенице доказују да су, нажалост, милиони Срба страдали у ратовима ХХ века. У званичним евиденцијама ни 20 одсто њих није пописано. Свој удео у неурађеном има и Музеј жртава геноцида. То, изгледа, није познато ни данашњем његовом вршиоцу дужности директора Вељку Ђурићу. Можда баш зато нека несувисла питања куљају из његових новинских написа. И оспоравања рада оних који

У годинама када је у јавности систематски релативизовано готово све у вези с концентрационим логором Јасеновац, присутна су настојања да српском народу буде приписан удео у холокаусту на територији окупиране Србије Аутори недавно отворене изложбе у Историјском архиву Београда поставили су питање како је то Београд водио „обичан”, „мирнодопски живот”, док је у логору Сајмиште спровођен холокауст. Блог на званичној презентацији музеја овог логора садржи текст са насловом „Свети Сава и холокауст”. Свети Сава у тексту није доведен у везу са холокаустом, али је постављено питање зашто постоји ресторан у оквиру некадашњег комплекса логора на Сајмишту и да ли је прикладно да Срби славе Св. Саву на дан који је

Ускоро реконструкциjа мемориjалног комплекса старо Саjмиште. Постоjе услови да се почне са уређењем, али то jе процес коjи ће траjати годинама Кула на Старом саjмишту РЕКОНСТРУКЦИЈА централне куле на Старом саjмишту почеће до краjа године, а сви коjи тамо имаjу атеље, добиће други, потврђено jе у уторак на десетом састанку Комисиjе за утврђивање програмске канцелариjе и давање предлога модела управљања Мемориjалним комплексом на Старом саjмишту. Спремни смо да почнемо реконструкциjу централне куле, а истовремено радимо на парцелизациjи и близу смо решења и тог проблема. Имамо све услове да почнемо са уређењем, али то jе процес коjи ће траjати годинама и ниjе га могуће завршити за шест месеци или годину дана –

Ефраим Зуроф и Томислав Николић Предсjедник Србиjе Томислав Николић разговарао jе данас са директором Центра „Симон Визентал“ Ефраимом Зурофом о проjекту претварања бившег нацистичког концентрационог логора „Старо саjмиште“ у Београду у мемориjални комплекс. Таj комплекс био би, не само споменик, већ истовремено и центар за образовање младих и мjесто коjе би своjом историjском тежином доприносило сагледавању мирниjе и безбjедниjе будућности за све људе свиjета, саопштено jе из Службе за сарадњу са медиjима предсjедника Србиjе. Зуроф jе захвалио Николићу на подршци коjу пружа проjекту „Старо саjмиште“, изразивши жељу да се ова локациjа стави на мапу споменика коjе свако ко дође у Србиjу мора да види. Николић jе Зурофу рекао да ће

Ефраим Зуроф и Ивица Дачић Министар спољних послова Србиjе Ивица Дачић примио jе jуче у Београду директора Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраима Зурофа са коjим jе разговарао о проjекту изградње мемориjалног центра холокауста Старо саjмиште. У разговору jе наглашено да jе важно да Србиjа и Израел jачаjу сарадњу у области истраживања и комеморациjе холокауста и ратних злочина у времену у коме jе све присутниjи и уочљивиjи тренд њихове релативизациjе. Дачић jе истакао да jе проjекат „Старо саjмиште“ подjеднако битан за грађане Србиjе колико и за грађане Израела, с обзиром да српски народ своjа броjна страдања у историjи, укључуjући у Јасеновцу, Крагуjевцу и Старом саjмишту, ниjе учинио довољно познатим у

За реконструкциjу Централне куле градска власт планира да издвоjи 129 милиона динара. – Према претходним замислима, биће то место сећања на жртве нацистичког логора, простор у коме би била изложена сачувана грађао хиљадама Јевреjа, Срба, Рома и антифашиста страдалим на саjмишту смрти. – У току ове године биће формирано међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег мемориjалног комплекса на левоj обали Саве Споменик жртвама логора Саjмиште, рад ваjара Миодрага Поповића Седам децениjа прошло jе од затварања логора Старо саjмиште, а тридесет година од идеjе да се комплекс на левоj обали Саве претвори у мемориjални центар. Први корак ка томе биће начињен тек ове године, обновом Централне куле