Ливањско поље Архиве - Страница 9 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Ливањско поље » Страна 9

У Бања Луци одржана промоција књиге Ливањски Срби – Просвјетно-културна баштина

30. септембар 2017.

У четвртак 28. септембра, у Бања Луци је одржана свечана промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетно-духовна заоставштина. Промоција је одржана у Култутном центру Бански Двор, у присуству аутора проф. Бранка Докића и г. Радована Јовића, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, свештенства, Бањалучке културне и научне јавности, те Ливњака настањених у Бања Луци. Промоцију је отворена наступом женског камерног хора ”Бањалучанке” уз неколико пригодних песама. У поздравној речу, Сања Докић-Мрша, водитељ програма, поздравила је присутне, истакавши да ливањски Срби и те како имају чиме да се поносе у својој историји, са чим ће читаоци књиге имати прилике да се упознају. О књизи, као и историји ливањских Срба су потом

Промоција књиге ”Ливањски Срби” у Бања Луци

28. септембар 2017.

28У сарадњи са ауторима, Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на промоцију књиге ЛИВАЊСКИ СРБИ Просвјетно-духовна заоставштина проф. Бранка Докића и г. Радована Јовића која ће се одржати у четвртак 28. септембра у 19 часова у Банском Двору у Бања Луци О књизи ће говорити: рецензенти Жељко Вујадиновић и Душко Певуља, Слободан Наградић, Ранко Рисојевић и аутори. Добро нам дошли! Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

Зашто?

18. септембар 2017.

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Будо Симоновић: Крв, светлост и тама

19. август 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину саговорника, Фондација Пријатељ Божји додатно представља појединачним видео записима. Будо Симоновић, књижевник, новинар публициста, аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ говори о злочинима над Србима Ливањског поља. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама

У Београду служен парастос страдалим Ливњацима

6. август 2017.

У недељу 6. августа 2017. године, у цркви Св. Марка у Београду служен је парастос свим Ливањским Србима побијеним у лето 1941. године од стране усташа, као и онима страдалима током последњег рата 1992-1995 године. Помен страдалима су служили отац Мирко Јамаџија, бивши парох лијевањски, и ђакон Радомир Врућинић, родом из Губера код Ливна. И поред велике врућине, у заједничком молитвеном сећању окупило се око 50 верника, потомака страдалих. У својој беседи, отац Мирко се осврнуо на чињеницу да се ових дана сећамо великог страдања не само српског народа у Ливну и Ливањском пољу, већ и у Крајини и многим деловима Босне и Херцеговине, али да признање и покајање за

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају.

У Београду помен за ливањске Србе – жртве усташког погрома

6. август 2017.

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају. Помен је служио свештеник Мирко Јамеџија који је истакао да ови људи не смију бити заборављени, да се њихова имена морају спомињати и да узор у очувању сјећања на невино страдале претке треба да буду Јевреји „који ниједну жртву нису заборавили, све су их пописали и направили светилиште у помен на своје страдале сународнике“. „Нама, потомцима невино пострадалих, не преостаје ништа друго него да никад не заборавимо да су Срби ливањског

Сећање на Ливањске мученике

1. август 2017.

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке. Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко

Петровић: Католичка црква темељно планирала покољ 1941. године

30. јул 2017.

Предсједник Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Никола Петровић изјавио је поводом 76 година од усташког покоља над Србима у Ливањском пољу да је злочин над православним живљем темељно и дуго планиран и да је веома значајну улогу у томе имало католичко свештенство. Он је у изјави за Срну рекао да је убиству 1.600 ливањских Срба и затирању бројних српских села и породица претходила опсежна припрема злочина од стране Католичке цркве. „Они су имали веома значајну улогу. Прије самог покоља, жупници су, а знамо да је Католичка црква увек била добро организована, имали задатак да направе списак крашких јама на подручју Ливна као и да попишу живаљ и имовину. Па чак и

Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

14. јун 2017.

Чланови удружења „Јадовно 1941.“ су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовој доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на својим интернет страницама објави дијелове садржаја његове драгоцјене књиге „Огњена Марија Ливањска“. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године. То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

28. март 2017.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

Трагедијо, име ти је Иван Горан!

15. март 2017.

Велики уметник Пабло Пикасо, кад су му прочитали француски превод “Јаме”, остао је скамењен, и рекао је: Моја Шпанија нема таквог песника Његова је судбина срамота српског народа, а оно о чему је певао је највећа срамота хрватског народа. Иван Горан Ковачић, син оца Хрвата и мајке Јеврејке, спевао је највећу песму, најпотресније сведочанство о зврерству усташа против Срба. Поема “Јама” најужаснији је и најпоноснији споменик који заувек брани да се геноцид заборави. А како су му се Срби одужили? Камом. Заклали су четници младог песника, који је српске жртве учинио бесмртнима. Велики уметник Пабло Пикасо, кад су му прочитали француски превод “Јаме”, остао је скамењен, очију испуњених сузама. –

Са отварања изложбе у Амбасади Републике Србије у Лондону

У Лондону још једно приказивање изложбе о Ливањским Србима

24. фебруар 2017.

Уз помоћ и ангажовање наших пријатеља из Удружења Јадовно 1941, Александра Симића, наших свештеника у Лондону оца Горана Спаића и оца Драгана Лазића, изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана у цркви Светог Саве, у Лондону, 12.марта т.г, у 12 часова. Изложба, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и Радована Пилиповића, има за циљ да најширој јавности прикаже векове живота Срба у Ливањском пољу, њихов утицај на развој привреде, образовања и културе тог подручја, напоре за очување верског и националног интегритета под влшћу турске и аустроугарске царевине, страдање у верски и национално супротстављеној средини, нарочито под усташком влашћу лета 1941.године, као и протеривање са вековних огњишта 1992.године. Изложба је

То је ствар свих нас

21. фебруар 2017.

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

У Амбасади Србије у Лондону у оквиру обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића

У Лондону отворена изложба о страдању ливањских Срба

30. јануар 2017.

У Амбасади Србије у Лондону отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића. У петак 27. јануара, на празник Светог Саве а у оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у Лондону је отворена изложба ”Срби Ливањског поља – Трајање кроз векове”. Ова изложба је отворена у просторијама Амбасаде Републике Србије, у организацији саме Амбасаде и Удружења Огњена Марија Ливањска. Изложба, која је већ приказана јавности у Београду, Бања Луци и Новом Саду, бави се успоном српског становништва Ливањског поља од краја 18. века па све до почетка Другог светског рата. Успостављањем Независне Државе Хрватске, српски народ у овим крајевима доживљава велика страдања. Покољи

Позив на отварање изложбе у Лондону

18. јануар 2017.

English МСП Републике Србије – Амбасада Србије у Лондону и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Лондону, у просторијама амбасаде Србије. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, приказана је у Београду, Бања Луци и Новом Саду. Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина) „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“ 27.јануара 2017. године у 19. часова, у амбасади Србије у Лондону 28 Belgrave Square, Belgravia, London SW1X 8QB ПОЗИВАМО СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ! Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Везане вијести: У Новом Саду отворена изложба „Срби Ливањског поља … Удружење Света Огњена Марија Ливањска: