Ливањско поље Архиве - Страница 10 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Ливањско поље » Страна 10

Invitation for Exhibition Opening in London

18. јануар 2017.

Ћирилица The Embassy of the Republic of Serbia in London and the Association ‘Ognjena Marija Livanjska from Belgrade are organizing an exhibition at the grounds of the Embassy. The exhibition, whose authors are prof. Veljko Djurić Mišina and Mr Radovan Pilipović, has already been presented to the public in Belgrade, Novi Sad and Banja Luka. We warmly invite you to attend the opening of the exhibition, made up of archival documents, photographs, artefacts from the life and past of the Serbs from the Livno area (Bosnia-Herzegovina) “Serbs of the Livno Plain – Endurance Through the Centuries” on 27th January 2017 at 19.00 hours at the Embassy of the Republic of

Седамдесет пета годишњица страдања Срба у Ливањском пољу

9. децембар 2016.

Завичајно удружење Ливњана и Граховљана из Бачкој Јарка обележиће 75. година од страдања Срба у Ливањском пољу 1941. године, у петак, 09. децембра 2016. г, са почетком у 19.00 часова у просторијама Месне заједнице Сириг . Завичајно удружење Ливњана и Граховљана из Бачкој Јарка обележиће 75. година од страдања Срба у Ливањском пољу 1941. године, у петак, 09. децембра 2016. г, са почетком у 19.00 часова у просторијама Месне заједнице Сириг . Позивају се сви, који желе да се подсете и сазнају више о страдању Српског народа од стране Независне државе Хрватске током Другог светског рата. ПРОГРАМ: 19.00 до 19.50 ПРИКАЗИВАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА, аутора Буде Симоновића, о страхотама, безумљу, нечовечности

У Новом Саду отворена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“

26. новембар 2016.

Удружење Огњена Марија Ливањска и Савез крајишких удружења, у Културном центру Новог Сада, у петак 25.новембра, пажњи новосадске публике представили су изложбу фотографија, докумената и предмета који приказују део богате историје, културе и заоставштине Срба ливањског подручја. Изложбу под називом „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, чији аутори су проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, отворио је господин Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, истичући значај целокупног рада и ангажовања удружења грађана пореклом са подручија Босне и Херцеговине, укључујући и пројекте историјског и културног садржаја локалног карактера. Господин Цицовић осврнуо се и на природне везе Србије и Српске из којих произилази и сваковрсна потпора институција обеју држава

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом "Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове", чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат

Отворена изложба о Србима Ливањског поља

25. новембар 2016.

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом „Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове“, чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат. Предсједник Управног одбора /УО/ удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић рекла је да су Срби Ливањског поља кроз историју оставили неизбрисив печат у свим сферама живота. „Данас, кад Срба у Ливањском пољу готово да и нема, мало је познато да су Срби кроз вијекове оставили неизбрисив печат у економији тог краја, политици, култури, вјерској, као и етнолошкој баштини“, рекла је Достанићева Срни. Она је додала да се никако не смију заборавити велика страдања Срба Ливањског поља кроз вијекове.

Нови Сад: Позив на отварање изложбе о Ливањским Србима

24. новембар 2016.

Након приказивања у Београду (галеријски простор Народне банке) и Бања Луци (Велика сала Банског Двора), изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће доступна и новосадској публици. Свечано отварање одржаће се у петак, 25. новембра 2016. године, у Културном центру Новог Сада – Трибина младих, са почетком у 19. часова. Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска, Културни центар Новог Сада и Савез крајишких удружења, Нови Сад. Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. децембра т.г. Улаз слободан Са изложбе у Београду Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Везане вијести: У Бања

Будо Симоновић на Сајму књига: Док сам писао „Огњену Марију Ливањску“ питао сам се да ли ће ми ико вјеровати!

31. октобар 2016.

На Сајму књига представљена је књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска У уторак, 25. октобра 2016. године, на Сајму књига у Београду, у Хали 4, на штанду Министарства спољних послова РС, Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, престављена је књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. На промоцији су говорили Јово Бајић, писац, историчар и новинар из Београда, као и аутор Будо Симоновић. Књига, која је најречитије штиво о животу и страдању ливањских Срба, обухвата превасходно страдања лета 1941. године на подручију Ливна, али и страдања током грађанског рата у Босни деведесетих година 20. века. У лето 1941. године у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, у

Шесто издање Огњене Марије Ливањске у продаји

22. октобар 2016.

Обавештавамо чланство и заинтересовану јавност да је, захваљујући спонзорима Радивоју Цветићу и Горану Докићу, из штампе изашло шесто издање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Књига је штампана ћирилицом, на српском језику. Подесћања ради, књига Огњена Марија ливањска, изашла је из пера новинара Буда Симоновића давне 1991.године. Но, она није плод његове маште него потресно сведочанство малобројних Срба који су Божијом милошћу преживели лето 1941. године на подручију Ливна. Аутентична сведочења и документа која је прикупио писац писац није прилагођавао укусу публике. Пустио је своје саговорнике да своја осећања и доживљаје испричају баш како су се збили. Друго издање књиге, штампано десет година касније, допуњено је новим подацима и фотографијама

Прослављена слава цркве у Рујанима

15. октобар 2016.

У селу Рујани крај Ливна налази се мала православна црква посвећена празнику Покрова Пресвете Богородице. И ако у овом селу више нема православног живља, некадашњи становници и њихови потомци се окупљају у селу макар једном годишње како би обележили славу цркве, те на тај начин удахнули живот у овај храм. Тако је било и ове године, када су се викенд уочи црквене славе окупили верници. Неки су овом приликом пристигли из Београда и Бања Луке, а неки из оближњих места као што су Губин, Сајковић и Грахово. Пред 20-ак окупљених, Свету Литургију служио је парох лијевањски отац Жељко Ђурица. Током службе, део присутних је приступио и светим тајнама исповести и

У Бања Луци постављена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“

25. септембар 2016.

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд и Банског Двора, Бања Лука, у петак 23.септембра у Великој сали Банског Двора свечано је отворена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина, Радован Пилиповић. Изложба ће бити отворена до 30.септембра 2016. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије. Пред око седамдесет посетилаца о вековима живота, страдања и заоставштине ливањских Срба говорили су: – Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ. – Проф. др Бранко Докић, декан Електротехничког факултета и – др Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. У уметничком делу програма учествовали су кларинетисти Стефан Ђурица и Давид Ковачић и КУД Јањ из Стројице

Позив: У Бањој Луци отварање изложбе о Ливањским Србима

23. септембар 2016.

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе „СРБИ ЛИВAЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“ Аутори: Проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић Петак 23. септембар, 19 часова, Велики салон Банског Двора Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје. Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 23. септембра у 19 часова у свечаној сали Банског Двора, у Бањој Луци. Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство, Епископ бихаћко-петровачки г.Атанасије (Ракита). Одржавање изложбе помогли су: Удружење Јадовно 1941.; Управа за дијаспору и везе са Србима у региону

Почели радови на спомен-костурници у Ливну

18. август 2016.

Почетком августа почели су радови на капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну, који обухватају обимне радове на спољашњости овог храма. Овим радовима ће бити решени проблеми са пробијањем воде у костурницу, који су проузроковани како дотрајалошћу појединих елемената на капели тако и одређеним пропустима начињеним у различитим фазама од почетка градње објекта до касније обнове. Међу радовима који се изводе су: – замена дотрајалих прозора у куполи капеле, направљених од дрвета и уграђених 1991. године, који су почели да труле. Прозори ће бити замењени новом алуминијумском ПВЦ столаријом. Такође, висина прозора ће бити смањена, у складу са оригиналним пројектом, тако да се прозори не спуштају директно до плоче

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

1. август 2016.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. јул 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и