Лика Архиве - Страница 12 од 13 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Лика » Страна 12

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године

11. септембар 2017.

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године 1. Информације о убијеним ваздухопловцима Одјел америчке војске DPMO (Defense POW/Missing Personnel Office), који се бави потрагом за у ратовима несталим припадницима армије САД, на подручју Хрватске тражи осамдесетак несталих ваздухопловаца за вријеме Другог свјетског рата. На подручју Косиња (Лика) траже два нестала члана посаде бомардера Б-24, који су нестали 1944. године. Информација о нестанку ваздухопловаца у Косињу, први пут је објављена у књизи аутора Дане Ластавице „Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-45. и 1991.- ?„ издање Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године. На страници 154-155 се износи податак о недовољно истраженим јамама на подручју среза Перушић. Наводи се „Јама у Руји“

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

9. август 2017.

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

28. јул 2017.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

Oбнoвљeни спoмeници родитељима Николе Teсле

28. јул 2017.

Прoтeклих дaнa у Гoспићу, aли и циjeлoj Личкo-сeњскoj жупaниjи пoзитивнo je oдjeкнулa инфoрмaциja дa je инициjaтивoм пaрoхa гoспићкo-смиљaнскoг jeрeja Дрaгaнa Mихajлoвићa, a зaхвaљуjући вeликoj пoмoћи Душкa Љуштинe и Рaдe Шeрбeџиje, дoшлo дo oбнoвe спoмeникa рoдитeљимa Никoлe Teслe. Прoтa Mилутин Teслa службoвao je при хрaму Свeтих aпoстoлa Пeтрa и Пaвлa у Смиљaну, a пoзнaтo je дa сe пoрeд тoгa штo je биo свeштeник бaвиo прoпoвиjeдaњeм и пjeсништвoм. Majкa Никoлe Teслe Гeoргинa тaкoђeр пoтичe из стaрe свeштeничкe пoрoдицe, oд oцa Никoлe Maндићa. Oвo je сaмo jeднo oд пoзитивних дeшaвaњa, oткaкo je пoслиje 25 гoдинa пaузe Гoспић пoнoвo дoбиo прaвoслaвнoг свeштeникa. Oд тaдa Гoспићкo-смиљaнску пaрoхиjу вoди Дрaгaн Mихajлoвић кojи je у Гoспић дoшao

Годишњица: Ликвидација виђенијих Срба плашчанске долине

18. јул 2017.

Плашчанска долина. У току ноћи 19-20. јула 1941. године усташе су прикључиле транспорту из логора Даница у Копривници за Госпић, две групе затвореника које су претходно ухватили. Календар геноцида: 19-20. јул 1941. Прва група од шест затвореника је ухваћена 15. јула 1941. године и у њој су били: Витас (Јакова) Душан из Почитеља, директор грађанске школе у Плашком Шумоња (Раде) Рафајило из Вере, пензионисани жандар Грба (Раде) Лазо из Међеђака, млинар Шушњар (Илије) Мане – Пећо из Јања Горе, сељак Грба (Јелке) Михајло из Личке Јасенице, чиновник Момчиловић (Илије) Ђуро из Блата, пекар. Сви ови су затворени у шталу и двориште судије Милана Томљеновића. Два дана касније 17. јула 1941.

У Теслином селу нема више Срба

7. јул 2017.

Родна кућа генија из Смиљана данас је меморијални центар. Расејани су по свету или нису више живи. Ту је и црква у којој је служио његов отац Где је кућа Николе Тесле? Само погледајте десно и видећете је како светли од белине, као да зна да је обасјала свет… Овим речима упутио нас је ка родној кући великана науке један времешни мештанин Смиљана, личког села у близини Госпића. Бољи путоказ нам није требао да стигнемо до Меморијалног центра “Никола Тесла”. У самом срцу Лике, на крашкој заравни окруженој обронцима Велебита, у подножју брда Богданић, поносно стоји кућа типичне “динарске” архитектуре, у којој је, од оца православног свештеника Милутина и мајке

Храм Вазнесења Господњег у Суваји подигнут 1878. г. – фотографија 28.5.2012. | Hram Vaznesenja Gospodnjeg u Suvaji podignut 1878. g.- fotografija 28.5.2012.

Суваја мјесто злочина које не смијемо заборавити

6. јул 2017.

English Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца”[2] По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана

Сјећање на проту Матију Стијачића: Требињац кога су усташе убиле у Теслином Смиљану

5. јул 2017.

Пошто су 10. априла 1941. године немачке трупе ушле у Загреб, и дочекане овацијама одушевљених грађана, предводник усташког покрета Славко Кватерник прогласио је “ускрснуће Независне Државе Хрватске“. Одмах се кренуло у реализацију програма НДХ, који је сачинио Миле Будак, да се Хрватска очисти од Срба и да се искорени Православна црква на територије НДХ. Један од првих Срба који је ухапшен, два дана после проглашења НДХ, 12. априла 1941. године, био је Tребињац, протојереј Матија Стијачић, парох у селу Смиљану, крај Госпића, родном месту српског научника Николе Тесле. Матија Стијачић је рођен 1883. године у Клобуку, код Требиња. По завршетку богословије, своје службовање наставио је у Америци. Из Америке се

Богдановић: Неописиви терор од стране усташа

28. јун 2017.

Изjава Милана Богдановића, вjероучитеља гимназиjе у Госпићу, o злочинима усташа над Србима Лике током 1941. године Родом сам из села Врепца, општина Медак, срез Госпић, Служио сам као вjероучитељ гимназиjе у Госпићу где ме jе затекао и момент прогласа државе Хрватске 10. априла 1941. године. Срез Госпић броjио jе око 35 000 становника, од тога 17 000 Срба, дакле 50%. Само место Госпић има 700-800 Срба. Истога дана по прогласу Независне Државе Хрватске почело jе хапшење Срба од стране организованих хрватских омладинаца, коjи су вероватно jош од пре били организирани у хрватски ослободилачки покрет „Усташа“. Тако су похапшени следећи грађани: Богдан Станић, трговац, Петар Станић, кафеџиjа и његов син Димитриjе,

ВИДЕО – Пут Часног Крста

17. јун 2017.

Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој се некада налазио логор за жене и дјецу. Пребиловчанин Миленко Јахура, носио је Часни

Проширена кроника геноцида

28. мај 2017.

Војнић – “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”; свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945; Кордун, Банија, Горски Котар и Лика; друго проширено издање, у едицији Епархије Горњокарловачке и удружења Јасеновац – Доња Градина из Бања Луке, своју хрватску и прву промоцију имало је у петак, 12. маја, у Војнићу, вечер уочи обиљежавања 75. годишњице пробоја непријатељског, усташког обруча 1942. године на легендарној Петровој гори. Већег и бољег догађаја и најаве највеће кордунашке епопеје и пробоја обруча на Биљегу, који се увијек одржава код споменика на Петровцу, и није могло бити. Мала дворана у Дому културе у Војнићу била је претијесна да прими све заинтересиране за презентацију овог, најновијег хисторијског дјела

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

И 2016. године смо били на Јадовну

27. мај 2017.

На 75-ту годишњицу од страдања наших чланова породица, рођака и сународњака, од 01 – 02. Јула 2016, седму годину за редом, обиљежили смо „Дан сјећања на Јадовно“. Донoсимо на једном мјесту листу текстуалних и видео прилога насталих током и након нашег ходочашћа: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016. Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016. Др Борис Беговић: Како ли је било нашим прецима те 1941? Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом Борис Беговић: То што радимо је због нас, а не због других Путовање у Јадовно Поездка в Ядовно Јадовно 2016: камен по камен – крстача Jadovno: Dan sjećanja na

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” У издању СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор