arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Čudesna životna epopeja od ustaškog logora do Skupštine Srbije: „Ispričaću svima turobnu istinu“!

29. jun 2020.

Prvom sednicom novog saziva Skupštine Srbije predsedavaće Smilja Tišma.Ne samo zato što je najstarija. Ova čast ukazana joj je i zato što je pobedila užase dečjih logora Nezavisne Države Hrvatske i Jasenovac. Lični je svedok velike istorijske tragedije srpskog naroda. Iako nije član stranke, SPS je pozvao ovu penzionerku da bude na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, jer je ova žena – simbol pobede. Rođena je kaže, najverovatnije 1931. ili 1932, ne zna, jer je sve spaljeno, ali dobro se seća detinjstva. Sa starijim bratom i dve mlađe sestre, preživela je ustaške logore u koje su ih odvodili dva puta. Od logora do Skupštine Srbije „Iznenadili su

Nikola Milovančev: O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (II)

26. jun 2020.

O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (2). Piše: Nikola Milovančev U Hrvatskoj je zauvek izbegnut popis naših žrtava, jer je januara 2012. taj popis preuzela Rimokatolička crkva. Slovenci su dokazali da se i sada mogu (barem približno) izbrojati žrtve Drugog svetskog rata. Zašto samo u Srbiji pojedinci uveravaju javnost da je to nemoguće, da su prepreke nepremostive? U periodu od 1998. do 2005. održavani su skupovi „Dijalog povjesničara/istoričara“, koje je organizovala Fondacija Fridrih Nauman. Na tih deset susreta velika pažnja posvećena je žrtvama u ratovima na jugoslovenskim prostorima u XX veku, a najviše izlaganja (pedesetak) odnosilo se na razdoblje Drugog svetskog rata; najaktivniji u obradi ove

Slobodan Antonić: O brojevima i pokolju – odgovor Mišini

14. jun 2020.

Ako ne možemo dostojno da obeležimo srpska stratišta i grobišta po NDH 2.0, šta nas sprečava da to uradimo u Beogradu? Deo odgovora su naše bezumne mape uma. A deo je, izgleda, i „struka“. Na moj članak Jasenovac u Beogradu reagovao je Veljko Đurić Mišina tekstom Odgovor Slobodanu Antoniću ili kada nešto ne znaš, pitaj one koji znaju. Mišina i ja se, očigledno, razlikujemo u shvatanju javnog zadatka inteligencije. On misli da je glavni zadatak intelektualca da čuva znanje o nekoj temi. Svako ko hoće o toj temi nešto da zna ili kaže u javnosti, treba najpre da se obrati „čuvaru znanja“, a ovaj će mu preneti šta o tome

Skupština RS odbacila sarajevsko prekrajanje istorije Drugog svetskog rata

2. jun 2020.

Rezolucija o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta ne odgovara istorijskim činjenicama i kao takva ne može se primjenjivati u Republici Srpskoj. Narodna skupština Republike Srpske očekivano je odbacila „Rezoluciju o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta“. Za usvajanje Zaključaka glasala su 52 poslanika od 53 prisutna, dok suzdržanih i protiv nije bilo. Evo punog teksta zaključaka: Narodna skupština Srpske odbacuje Rezoluciju o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta koju je usvojio Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH na 8. sjednici održanoj 15.05, 19.05. i 20.05.2020. godine. Konstatujemo da je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvajanjem Rezolucije pristupio sramnom prekrajanju istorijskih činjenica i pridružio se revizionističkim snagama, kojima je cilj uopštavanje

Branko Stanković: Dečje duše traže istinu!

1. jun 2020.

Autor „Dubine zločina” o logorima u NDH i ustaškim zverstvima nad srpskim mališanima Kako se u „Kvadraturi kruga” često bavio decom, Branko Stanković je odlučio da, povodom 70 godina od zatvaranja dečjih logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, osvetli najmračnije stranice iz istorije. Prelomni trenutak je bio susret sa Mirom Jovanović, istraživačem na Univerzitetu u Cirihu, koja se bavi zločinima na Balkanu. Bilo je to u martu, a već krajem septembra Stanković je počeo da montira tri emisije pod nazivom „Dubina zločina”, (subotom na RTS 1), u kojima je prikazao sve logore za decu koji su postojali u NDH – od Jastrebarskog, Siska, Metajne na Pagu, Loborgrada, Jasenovca, Stare Gradiške… Tu

Dijana Budisavljević

Austrijanci izbegavaju da spomenu Srbe na memorijalnoj tabli Diane Budisavljević. Kažu da nema mesta..

17. maj 2020.

„Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Diana je spasavala srpsku decu i to bi trebalo da bude naznačeno“. Diana Budisavljević, Austrijanka iz Inzbruka koja je tokom Drugog svetskog rata zadužila srpski narod u marionetskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, spasavajući srpsku decu iz zloglasnih logora – gladne, iscrpljene i na ivici smrti, nije zaboravljena ni u svom rodnom gradu. Ali, nekome je teško da na tabli sa njenim imenom uopšte spomene Srbe, a spasla je 10.000 srpske dece. „Sećanje nikada nije završen proces“, prenose izjavu zamenice gradonačelnika Uši Švarcl na portalu  portalu tt.com , (dnevne Tirolske novine koje su među najčitanijima u Austriji). Gospođa Uši je, inače, predsedavajuća Kulturnog saveta Grada, koj je usvojio

D. Bokan: Zašto je film „Dnevnik Diane Budisavljević“ važan i koristan

25. april 2020.

U ime svih postradalih srpskih (i svih drugih) mučenika, hvala Dani i Diani i svima koji su pomogli da se ovaj film ipak pojavi pred zakorelom i uspavanom savešću svih onih koji o tom stradanju nisu ni razmišljali, a kamoli zaplakali i zamislili se. Izvor: Fejsbuk ; Autor: Dragoslav Bokan ; 24. april 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala.U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Hvala Dani i Diani i svima koji su pomogli da se ovaj film ipak pojavi

Dijana Budisavljević

Film o Diani Budisavljević u sredu na RTS-u i HRT-u

21. april 2020.

Film „Dnevnik Diane Budisavljević” Dane Budisavljević imaće televizijsku premijeru u sredu 22. aprila na Prvom programu RTS (21 č) i na HRT (20.05 č) – na dan kada se obeležava sećanje na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Nagrađivani igrano-dokumentarni film potresna je priča o nesvakidašnjem herojskom činu Zagrepčanke austrijskog porekla koja je za vreme ustaškog režima u Hrvatskoj spasila više od 10.000 srpske dece iz koncetracionih logora. Nakon premijere na 66. Pulskom filmskom festivalu, na kojem je nagrađen 2019. godine, „Dnevnik Diane Budisavljevć” imao je veliki uspeh na festivalima i u bioskopima širom regiona, uključujući 15. Slobodnu zonu u Beogradu, na kojoj je imao

Gradići kod Velike Gorice

DAN KADA JE STVORENA NAJKRVAVIJA DRŽAVA U ISTORIJI BALKANA

10. april 2020.

Fašistička Nezavisna Država Hrvatska /NDH/, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem, koja je bila ratni saveznik nacističkog vođe Adolfa Hitlera, formirana je na današnji dan 1941. godine. Na radiju je pročitan poziv narodu dotadašnjeg potpredsjednika jugoslovenske vlade Vlatka Mačeka da se pokori njemačkoj vojsci i podrži ustaše, koje su odmah počele teror nad Srbima, Jevrejima i Romima. Do jeseni 1941. u Srbiju je protjerano oko 200.000 Srba. Pravoslavni Srbi su, sa blagoslovom Vatikana i Rimokatoličke crkve u NDH, prisilno prekrštavani, a najdrastičniji oblik terora nad Srbima, Jevrejima i Romima bili su masovni pokolji. Samo u Jasenovcu usmrćeno je više stotina hiljada ljudi. Ta najveća „fabrika“ smrti u Drugom svjetskom

Bojanić: Film koji svaki Srbin treba da pogleda

21. februar 2020.

Pogledah sinoć dokumentarni film ,,Zaveštanje“, autora Ivana Jovića emitovan na drugom programu RTS-a. Izuzetan dokumentarac, zaslužio je da bude prikazan u udarnom terminu na RTS1, i to u više termina. Vrlo malo ljudi zna za te stravične zločine a tu nam je i suštinski problem. Da je malo više razuma i trezvene svesti ovaj dokumentarac bi trebao da pogleda i svaki đak osmog razreda i srednjoškolci. Ovaj film je živa reč svedoka bez naratora i fotografija. Srećom snimljen u zadnjem času. Malo je ljudi koji su živi svedoci a mladi treba da znaju i čuju šta se dogodilo. Dokumentarni film „Zaveštanje“ reditelja Ivana Jovića, sastavljen je od svedočanstava ljudi koji

Opet odbili „Djecu Kozare“: Filmski centar Srbije treći put nije podržao film o stradanju srpskog naroda u NDH

12. decembar 2019.

Potpuno sam razočaran, ovo što se dešava za mene je skandalozno, kaže Lordan. Jedan od najznačajnijih stvaralaca jugoslovenske kinematografije, sa projektom novog filma „Djeca Kozare“, o stradanju srpskog naroda u doba NDH, po treći put je odbijen na konkursu FCS (dva puta na konkursima u kategoriji za dugometražne igrane filmove sa nacionalnom temom). I mada u obrazloženju za ovu odluku UO FCS navodi da je reč o „značajnoj temi koja tretira najtragičnije trenutke naše prošlosti, iz pera čuvenog Arsena Diklića, i da zavređuje svaku pažnju“, projekat ovog filma je, ipak, opet ostao bez podrške. – Ograničena sredstva kojima je na ovom konkursu FCS raspolagala komisija, kao i kompleksnost oživivljavanja epohe

Svedočenje iz pakla

6. decembar 2019.

Potresno kazivanje slikara i skulptora Nedeljka Neđe Goge, koji je kao petogodišnjak preživeo hrvatski koncentracioni logor za srpsku decu u Sisku. Na predlog sisačkog biskupa Vlade Košića, u Sisku će za koji dan, 30. novembra, biti održan „naučni” skup ,,Zbrinjavanje ratne siročadi u Sisku 1942–1943”. Organizatori su Hrvatski studij Sveučilišta u Zagrebu i Hrvatsko katoličko sveučilište. Među učesnicima će biti i dr Vlatka Vukelić, koja je početkom ovog meseca u „Glasu koncila” izjavila da je tvrdnja o postojanju koncentracionog logora za decu u Sisku, u vreme NDH, „apsolutna laž”. Cilj predstojećeg skupa je, prema njenim rečima, da se dokažu napori lokalnog stanovništva i nadbiskupa Alojzija Stepinca u pomoći deci koja

Američki kongresmeni slušali priče o ustaškim zločinima

28. novembar 2019.

U Kongresu SAD je 21. novembra održano javno predavanje ”Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”. Autor: Biljana Baković Dok jedan grad u Hrvatskoj, Slavonski Brod, kite novogodišnjim ukrasima u obliku „ušastog” latiničnog slova u, a koji već ima ulicu nazvanu po ustaši Milu Budaku – što je samo poslednji prilog nizu primera koji svedoče o pokušajima uzdizanja ustaštva – nije zgoreg što su se istovremeno i u Jerusalimu i u Vašingtonu mogla čuti srpska sećanja na vreme i nacističku tvorevinu čiji su ovo simboli. U američkom Kongresu je 21. novembra održano javno predavanje „Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”, a u Svetom gradu, u Izraelu, dva dana ranije, u okviru

Beograd podiže spomenik Diani Budisavljević

26. novembar 2019.

Diana Budisavljević je spasila nekoliko hiljada srpske dece iz logora u Jasenovcu, ceo Drugi svetski rat je spašavala srpsku decu. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će se na predstojećoj sednici Skupštine grada naći i odluka o podizanju spomenika Diani Budisavljević, koja je spasila nekoliko hiljada srpske dece iz logora u Jasenovcu. „Spomenik će se nalaziti na rekonstruisanom Savskom keju, na potezu od Beton hale prema Kapetaniji. Diana Budisavljević je spasila nekoliko hiljada srpske dece iz logora u Jasenovcu, ceo Drugi svetski rat je spašavala srpsku decu. Ova žena je zaslužila da dobije spomenik. Ona je bila austrijanka, udata za Srbina i zahvaljujući njoj mnogi su preživeli taj

Đorđe Bojanić

Bojanić: Osvrt posle odgledanog filma ,,Dnevnik Diane Budisavljević“

24. novembar 2019.

I pored svih pomenutih propusta koje film ima, moja preporuka je da se film pogleda, da se bar na taj način upoznamo sa plemenitim delom jedne žene i njenim plemenitim radom i delom u tom groznom genocidnom periodu u Hrvatskoj po naš narod srpski. Svaka čast i na velikom trudu, zalaganju i želji reditelja filma Dani Budisavljević, koja je prikazala lik i delo Diane Budisavljević, i sa njom nas upoznala. Malopre se vratih sa projekcije filma ,,Dnevnik Diane Budisavljević“… iskreno, mnogo više sam očekivao od filma. Iskreno, i ne čudi, kada znamo da je ovaj hrvatski film rađen u saradnja sa produkcijom Slovenije, Srbije i evropskih fondova, pa je tako

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA