Својим националистичким осеcћањима, чињеничним грешкама, недостатком академских референци и недостатком чињеница о историји Другог светског рата, хрватска Википедија није поуздан извор. Чланци који се односе на фашистички усташки покрет у Другом светском рату и његови злочини критиковани су као посебно непоуздани, идеолошки оптереcћени и непрецизни, чиме се умањују злочини, кажу аналитичари за БИРН. Најјаснији пример је највеcћи усташки концентрациони логор Јасеновац, који се у наслову хрватске Википедије наводи као “сабирни логор Јасеновац” – израз који нема исту конотацију као “концентрациони логор”. Према подацима Спомен обележја Јасеновац, усташе су у логору од 1941. до 1945. године убиле више од 83.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Радни и концентрациони логор Логор је

Да је некадашња Југославија била озбиљна држава, документи о НДХ били би пописани, публиковани, народи би се суочили са истином и одговорили би на сва контроверзна питања. Није касно да то буде урађено и сад. Хрватска жели да од Србије извуче документацију о такозваној Независној Држави Хрватској, у којој се налазе кључна документа о усташким логорима и злочинима које су чинили припадници њихових формација, дипломатским активностима тадашњег Загреба, функционисању полиције, домобрана, државних институција и локалних самоуправа, више од двеста филмова који су снимљени у НДХ… Историјску грађу не треба цепати То је пре свега политичко, а онда правно питање, каже за Спутњик историчар Момчило Павловић и претпоставља да се хрватска страна позива на опште акте о сукцесији. „Међутим, што се тиче стручног дела тог захтева, то је

“Новости”, српски недељник који излази у Хрватској, објавиле су попис високих усташких званичника који су с Павелићем на челу побегли у Аргентину и својом фашистичком идеологијом контаминирали хрватску дијаспору. Министарске функције у влади тзв. Независне Државе Хрватске између 1941. и 1945. заузимала су укупно 42 мушкарца. Четворица, од којих је Младена Лорковића и Анту Вокића дао смакнути сам Анте Павелић, нису доживела крај рата. Нове југословенске власти ухватиле су и на смрт осудиле тринаесторицу, укључујући Милу Будака и Славка Кватерника. Од преосталих 25 усташких министара, неколицина је побегла у САД (Андрија Артуковић и Јанко Тортић) и друге земље, док се главнина, њих 17 на челу с Павелићем, преко Аустрије и

“У мају ове године у Градишци ће о свешетнику и народном посланику Душану Суботићу бити приказан документарни филм, отворена изложба, представљена књига и у спомен-парку биће подигнута биста. Пројекат под називом “Душан Суботић, прото страдалник” реализује се на инцијативу теолога Дарија Дринића у сарадњи са Завичајним музејом и Општином.” Извор: Фејсбук  Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ

О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц. Јасеновац је најважнији и најстрашнији логор истребљења који је формирала усташка диктатура. Његов „архитекта“, министар унутрашњих послова Андрија Артуковић, признаће да је ту убијено 700.000 интернираних (1). Логор Јасеновац, 28 км од Старе Градишке, припремљен је у мају 1941 (пре тога српски цивили убијани су клањем и бацањем у велебитске јаме, на острву Пагу, итд.). У почетку се логор састоји од барака које су подигли сами заробљеници; касније је проширен другим комплексом који се звао „Јасеновац 2″. У новембру 1941. изливањем река Саве

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац изјавио је данас у Доњој Градини да је “Tопола ужаса”, која је због водостаја ријеке Саве дијелом у води, причвршћена и, за сада, заштићена правовременом реакцијом руководства и запослених те јавне установе. Бањац је рекао да, уколико ниво Саве буде растао, постоји могућност да ријека однесе “Тополу ужаса” и најавио да ће у наредном периоду Одбор за Доњу Градину Министарству просвјете и културе Владе Републике Српске кандидовати пројекат и размотрити могућност да она буде измјештена на вишу коту. “`Топола ужаса` је добрим дијелом у води. Приликом рестаурације није предвиђено да она буде учвршћена за стубове, само је положена. Радници и директор Јавне

Књига „Балкански есеји“ Хјуберта Батлера представља документацију коју користи комисија која одлучује о канонизацији Алојзија Степинца. На промоцији у Народној библиотеци вечерас је наглашено да са свецима не сме да се греши већ да се историја треба заснивати на чињеницама. О књизи су говорили професор Милан Ристовић, новинар Милош Васић, писац и критичар Теофил Панчић, као и песник и издавач Крис Аги. Са свецима не сме да се греши а Степинац, је већ на пола пута да буде канонизован – истако је Аги и додао да лажне вести не смеју да угрозе историјске податке. – Овде видимо сукоб између хагиографије и историје о којој је говорио и Батлер, нешто о