Број јавних личности у Хрватској које негирају геноцид усташа над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ убрзано расте, па тако „сплитски историчар“ Стјепан Лозо тврди да су, заправо, Срби извршили геноцид над Хрватима у НДХ. Лозо у својој књизи, о којој пише тиражна „Слободна Далмација“, наводи да су Срби први напали Хрвате 1941. године. Он тврди да „усташе до љета 1941. и `српске побуне` нису чиниле никакве посебне злочине према Србима“, већ да су спроводиле „народну самоодбрану од великосрпског геноцида“. Лозо као врлину НДХ наводи да је афирмисала „хрватску нацију као заједницу равноправних католика, муслимана и православаца“, као и приступ „одбрани хрватске границе на Дрини“. „И једно и друго је

Апстракт: Највећи јасеновачки логор носио је назив логор 3 Циглана. Име је добио по постојећој фабрици за израду цигле и црепова. Сама циглана, осим што је производила поменуте производе, у једном периоду логора се наводи и као стратиште. У појединим изјавама логораша, као и каснијим мемоарским дјелима, ова фабрика се помиње и као мјесто гдје су усташе вршиле кремирање убијених логораша, па чак и као мјесто гдје су жртве живе спаљиване. Аутор је одлучио да у овом раду анализира постојеће изворе као и мемоаристику и литературу у којој се спомиње кремирање тијела као и спаљивање живих људи. Иако преживјели логораши спомињу и градњу крематоријума у селу Доња Градина, због чињенице да

Кардинал Алојзије Степинац био је духовни вођа елиминације српског народа у Независној Држави Хрватској, која је била најмрачнија варијанта нацизма, рекао је Срни аутор књиге „Покушај канонизације Алојзија Степинца“ Момчило Диклић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6. јуна 2016. године. Диклић, који је је у среду говорио на скупу у Београду посвећеном страдању Срба на простору Хрватске током прошлог века, навео је да постоје бројни докази о улози Степинца у НДХ, од којих су неки документи у Италији и Енглеској. Он је упитао да ли покушај канонизације таквог човека као што је Степинац треба Хрватима, али и Ватикану и оценио да се у Хрватској

Није прошло ни недељу дана откада је ХРТ промовисао филм у коме се негира геноцид у Јасеновцу, а кустос овог Спомен-подручја, Андриана Бенчић је изједначила жртве логора са усташама које су партизани убили 1945. у Блајбургу. Навела је у стручном часопису „Полемос“ да је „конфликтно ратно наслеђе Јасеновца базирано на политици селективног сећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута“, што је за резултат имало „манипулацију бројем жртава Јасеновца“. „То је део ‘ратова сећања – на југоистоку Европе који трају од Другог светског рата“, навела је Бенчићева и објаснила да је уз такав приступ „потпуно изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља,

Визуелизација страдања у Јасеновцу је неопходна, јер већина људи има фотографско памћење. Важно да се снимају филмови на основу сведочења преживелих, да се објављују текстови и фотографије, зато што један снимак или секвенца филма може да замени 10.000 речи, наводи у ексклузивном разговору за „Политику” светски признати експерт за Аушвиц. Поносан сам и срећан, сада сам још више уверен да је награда 63. Међународног сајма књига у Београду, додељена мојој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности”, за посебан допринос у науци, у ствари признање Међународној групи историчара ГХ7, мојим колегама из седам земаља. То је признање нашим напорима и настојањима, борби, нашој мисији да очувамо историјске чињенице о

По завршетку Другог свjетског рата, побjедом антифашистичке коалициjе, на мjестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични обjекти и документи и основани мемориjални музеjи и спомен подручjа (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалициjе, већ и у земљама агресорима у Другом свjетском рату. Ове значаjне музеjске институциjе, циjењене и посjећене, своjом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсjећаjу и упозораваjу, него и обjашњаваjу узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљуjући кроатоцентричноj политици бившег комунистичког режима, на териториjи бивше СР Хрватске послиjе Другог свjетског рата уништени су аутентични обjекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па jе таква судбина задесила