Кардинал Алојзије Степинац био је духовни вођа елиминације српског народа у Независној Држави Хрватској, која је била најмрачнија варијанта нацизма, рекао је Срни аутор књиге „Покушај канонизације Алојзија Степинца“ Момчило Диклић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6. јуна 2016. године. Диклић, који је је у среду говорио на скупу у Београду посвећеном страдању Срба на простору Хрватске током прошлог века, навео је да постоје бројни докази о улози Степинца у НДХ, од којих су неки документи у Италији и Енглеској. Он је упитао да ли покушај канонизације таквог човека као што је Степинац треба Хрватима, али и Ватикану и оценио да се у Хрватској

Није прошло ни недељу дана откада је ХРТ промовисао филм у коме се негира геноцид у Јасеновцу, а кустос овог Спомен-подручја, Андриана Бенчић је изједначила жртве логора са усташама које су партизани убили 1945. у Блајбургу. Навела је у стручном часопису „Полемос“ да је „конфликтно ратно наслеђе Јасеновца базирано на политици селективног сећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута“, што је за резултат имало „манипулацију бројем жртава Јасеновца“. „То је део ‘ратова сећања – на југоистоку Европе који трају од Другог светског рата“, навела је Бенчићева и објаснила да је уз такав приступ „потпуно изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља,

Визуелизација страдања у Јасеновцу је неопходна, јер већина људи има фотографско памћење. Важно да се снимају филмови на основу сведочења преживелих, да се објављују текстови и фотографије, зато што један снимак или секвенца филма може да замени 10.000 речи, наводи у ексклузивном разговору за „Политику” светски признати експерт за Аушвиц. Поносан сам и срећан, сада сам још више уверен да је награда 63. Међународног сајма књига у Београду, додељена мојој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности”, за посебан допринос у науци, у ствари признање Међународној групи историчара ГХ7, мојим колегама из седам земаља. То је признање нашим напорима и настојањима, борби, нашој мисији да очувамо историјске чињенице о

По завршетку Другог свjетског рата, побjедом антифашистичке коалициjе, на мjестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични обjекти и документи и основани мемориjални музеjи и спомен подручjа (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалициjе, већ и у земљама агресорима у Другом свjетском рату. Ове значаjне музеjске институциjе, циjењене и посjећене, своjом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсjећаjу и упозораваjу, него и обjашњаваjу узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљуjући кроатоцентричноj политици бившег комунистичког режима, на териториjи бивше СР Хрватске послиjе Другог свjетског рата уништени су аутентични обjекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па jе таква судбина задесила

Водитељка емисије Љиљана Винковић посебно је издвојила филм који релативизује злочине у Јасеновцу, као и онај који приказује да се великосрпски циљеви и стајалишта српства у Хрватској нису променили. Водитељка емисије Љиљана Винковић посебно је, у емисији емитованој у четвртак јутро, издвојила филм који релативизује злочине у Јасеновцу, као и онај који приказује да се великосрпски циљеви и стајалишта српства у Хрватској нису променили „од Прибићевића 1918. до Пуповца 2018“. У издању емисије, која је емитована у четвртак, „Добро јутро Хрватска“ која се емитује на ХРТ-у, једна од тема била је „Фестивал домољубног филма“, а водитељка програма Љиљана Винковић посебно је издвојила књигу и филм Романа Лељака „Мит о Јасеновцу“,

Хрватски десничарски медији и новинари критикују папу Фрању због успоравања канонизације Алојзија Степинца, надбискупа из доба усташке Независне Државе Хрватске, називајући га „љевичаром“ и „прочетником“. Српска православна црква и многи историчари сматрају Степинца бар морално одговорним за ћутање током геноцида над Србима. Папа Фрањо, односно свјетовно Хорхе Бергољо, „наставља традицију љевичарских прочетничких кругова, а не папе Јована Павла Другог“, преносе десни портали. Из ватиканске конгрегације за канонизацију наведено је да је процес канонизације кардинала Степинца успорен, те да тек треба „проучити ситуацију“ након завршетка рада католичко-православне комисије. „Ништа ново, прије годину дана написао сам да Степинац неће бити проглашен светим све док је папа Фрањо жив“, пише познати десничарски новинар