arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Три критике „Даре“ на IMDB

Неки проницљиви филмски гледаоци могли би да одбаце филм „Дара из Јасеновца“ као курс у Холокаусту 101, филму који је можда прављен првенствено за 40% Американаца који никада нису чули за Холокауст и оне који би могли бити поштоваоци нацистичких логора за истребљење, као они који су покушали пуч у нашем главном граду (прим. нереди у Вашингтону 2021.). Међутим, филм Предрага Антонијевића јединствен јер приказује карактер концентрационих логора НДХ, земље коју су створили ултранационалистички, расистички, ксенофобични, антисемитски, антиромски, антисрпски припадници усташког режима. Оригинал: Reviewed for Shockya.com & BigAppleReviews.net linked from Rotten Tomatoes by: Harvey Karten Редитељ Антонијевић (рођен у Нишу, Србија, Југославија 1959.) чији је филм „ Breaking at the

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Крестић: О САНУ и њеном председнику

Не делим мишљење председника САНУ господина Костића да су Косово и Метохија и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да оспорим право господину Костићу да о статусу Косова и Метохије мисли другачије од мене. У протестима који су се збили против САНУ и њеног председника Владимира Костића више пута, у разним приликама, неки од протестаната су ме позивали да се изјасним о читавој ситуацији која се тиче Академије и њеног челног човека а у вези с његовим изјавама о статусу Косова и Метохије. Нисам бежао од оглашавања, али, упркос позиву протестаната да се огласим, мене нико, ниједан новинар, ниједан медиј до данас није позвао да дам било

На оптужбе из “Варајетија” одговориће организације које се баве Холокаустом

Режисер филма “Дара из Јасеновца” Предраг Гага Антонијевић рекао је да ће на писање критичара филмског магазина “Варајети” Џеја Вајсберга, да је овај филм “српски националистички памфлет”, услиједити одговори организација у Америци које се баве Холокаустом. “На критику се обично не одговара, али ово није критика. За 40 година каријере још нисам видео овако нешто. Ово није критика, нити је таквом сматрају дистрибутери као ни многе организације које се баве Холокаустом. Сви су затечени”, рекао је Антонијевић. Он је рекао да је Вајсбергово писање о српском кандидату за “Оскара” једна врста политичке етикете која, прије свега, има циљ да се збуне и уплаше гласачи у Америчкој филмској академији, да се

СКАНДАЛОЗНА АМЕРИЧКА КРИТИКА „ДАРЕ ИЗ ЈАСЕНОВЦА“: То је српска расистичка пропаганда

Филм „Дара из Јасеновца“, домаћи кандидат за „Оскара“ који приказује страдање нашег народа у озлоглашеном хрватском концентрационом логорукроз визуру девојчице , од свог настанка се налази на удару критика. Прво је филм био на удару хрватских филмских критичара, који су ламентирали због тога што Срби улажу у филмове у којима су Хрвати приказани као „лоши момци“, док хрватска држава не ради ништа по том питању. Међутим, нова скандалозна критика Џеја Вајсберга, колумнисте америчког часописа „Варајети“ има много мрачнији тон и труди се да докаже како је српски филм о Јасеновцу – пропаганда која има за циљ територијално ширење и експанзију расистичке политике. Вајсберг је дакле, успео да напише скандалозну „критику“ која је

Усташе су биле суровије од нациста: Професор Гидеон Грајф о два најмонструознија логора

Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф анализирао је злочине у Аушвицу и Јасеновцу: Павелићеви зликовци су уживали у убијању, волели су крв. Немци осмислили ликвидације, да не испрљају руке. Професор др Гидеон Грајф, израелски историчар, анализирајући систем концентрационих логора Аушвиц и Јасеновац, у својој мултидисциплинарној студији истражио је злочине у овим логорима, њихове сличности и разлике. Закључио је: Јасеновац је балкански Аушвиц. Тако је и насловио монографију која је, уз подршку Министарства спољних послова Србије, преведена и на српски језик. – Системи оба логора су били зли, врло окрутни, садистички. Нацисти и усташе брутално су истребљивали људе, потискујући било какав морални кодекс. У њима није било ни трунке обичне људске

Она спасавала, он убијао: Болан филм о Аустријанцима и нама

Већи део српске јавности ће сигурно бити изненађен чињеницом да је најсвирепији и најмасовнији злочин у Другом светском рату на простору окупиране Србије почињен од стране Вермахта био у Драгинцу, једном малом месту недалеко од Лознице. Ту је број жртава већи него у Kрагујевцу, каже за Нова.рс новинар Аустријске државне телевизије ОРФ Зоран Добрић, аутор документарног филма „Два лица рата“. Овај документарни филм о злочинима Вермахта у окупираној Србији и усташког режима у фашистичкој Хрватској за време Другог светског рата, премијерно је приказан 13. јануара на аустријском јавном сервису. ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ Причу о добру и злу Добрић је проткао кроз судбину двоје Аустријанаца који су били активни на тлу бивше

Амерички портал о „Дари из Јасеновца“: Злочини из логора за истребљење за које је мало ко у свету чуо

Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо. „Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића. Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке

Jasenovac – “The Auschwitz of the Balkans”

Serbian Association of Norway’s 1st Conference on Jasenovac concentration camp with professor Gideon Greif, Knut Flovik Thoresen and Karina Cheshuiko. 5.2.2021 | 17:00h CET Link: https://youtu.be/UC5nrm5w3kA The 27th of January, the day of the liberation of Auschwitz, was chosen by the UN for International Holocaust Remembrance Day. As part of this annual observance, the Serbian Association of Norway will be commemorating the hundreds of thousands of Serbs, Jews, Roma and others, the innocent victims of Jasenovac and other death camps of the Nazi Ustaša-regime. We wish to make the Norwegian and international public more aware of this little-known chapter of the 2nd World War, by presenting prof. Gideon Greif’s book, “Jasenovac, Auschwitz of the Balkans”.

(ВИДЕО) Објављен званичи трејлер за филм „Дара из Јасеновца“

Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Амерички студио „101“ објавио је први званични трејлер за филм „Дара из Јасеновца“, који ће од 5. фебруара бити приказиван у САД. Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Премијера у Србији заказана је за 22. април – дан пробоја преосталих јасеновачких заробљеника 1945. године. „Дара из Јасеновца“ је први српски филм /и први уопште/ који се бави концентрационим логором Јасеновац у којем су усташе, хватски фашисти, током Дугог свјетског рата убијали махом Србе, Јевреје и Роме. Филм говори о судбини српске дјевојчице

ПИТАО САМ ДА У ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ ИГРА НАЈВЕЋИ ХРВАТСKИ ГЛУМАЦ, ОН ЈЕ РЕKАО ДА БИ ГА УБИЛИ!

Нови филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ у свим категоријама је ушао у трку за награде Златни глобус и Оскар, а у фебруару почиње његово приказивање у америчким биоскопима. Славни редитељ био је гост Kурир телевизије и божићне емисије „Усијање“, где је на почетку разговора открио зашто смо толико чекали да неко уради филмску причу о највећем страдању нашег народа. Ми Срби смо увек тражили изговор у комунизму и Титу. Ова влада је и хтела и смела да уради овај пројекат, због тога им скидам капу. Ми смо у сваком случају дошли до тога да имамо први филм о Јасеновцу. Kриви смо и чак смо подлегли последњих неколико деценија

Игор Маројевић: „Бележио сам податке о Јасеновцу не знајући да ћу написати роман о томе“ ВИДЕО

Игор Маројевић, аутор књиге „Остаци света“ добитник је награде „Троношки родослов“ и истиче како у том роману има више од 50 одсто фикције. Овај роман фикционализује претежно женски логор у Јасеновцу. То је део логора три који је био мало изучен зато што су жене смештене тамо биле сужњи, а постојао је табу да не сме да се прича о напаствовању, а то се дешавало тамо масовно, уз остала зверства“, рекао је Маројевић за телевизију Прва. Наглашава да се логором Јасеновац бавио и пре него што је почео да се бави писањем. „Јасеновац ме је заинтересовао кад је почео вишестраначки систем и када су се појавили тематски моменти о том

Вјекослав Макс Лубурић

Лубурић предводио убијање Срба у Јасеновцу

У усташком логору смрти Јасеновац од 1. до 3. јануара 1942. године убијено је више од 260 заточеника српске националности, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941“. Према свједочењу више преживјелих логораша, међу убијенима се налазио и већи број становника Сарајева, дотјераних у логор 24. децембра, као и одређени број становника Пакраца и околних села, дотјераних у логор 25. децембра 1941. године. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић који је одабрао логораше који ће бити убијени. Село Кирин, код Вргинмоста у Хрватској, опљачкано је и спаљено 2. и 3. јануара 1942. године, а убијено је 18 српских становника. Веће страдање становништва осујећено је партизанским отпором и евакуацијом

Хтео да покатоличи све Србе: Алојзије Степинац Фото: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Прота Стева Димитријевић о Степинцу 1948. године

Прота Стева Димитријевић је у једном писму Петру Момировићу, 25.марта 1948.године, пишући о утамниченом епископу Варнави Настићу, изнео своје мишљење о, тада такође утамниченом, Алојзију Степинцу: “ …То се требало да увиди и да се православно религиозно опијени владика, физички слабодушан, осуђује на многогодишњи принудни затворенички  рад, док се римокатоличком владици Степинцу, који је МОРАЛНИ  САУЧЕСНИК у  уништавању стотине хиљада Срба, рушењу стотине богомоља  православних и насилном превођењу у римокатоличанство, створи чак у затвору капела ради свакидашњег мољења и за нестанак осталих шизматика. Разум је требао да надвлада мржњу. Даће Бог, да он накнадно изврши своје дело, ублажи тамновање православног владикеу коме су сви мислени Срби православци гледали и очекивали будућег морално – националног

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет.   Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.