arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Исказ Милоша Ковића на суђењу: Ово је борба за нашу историју

Ковић рекао да тужиоци Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“. Пред Првим основним судом, 12. октобра 2020. одржано је саслушање историчара Милоша Ковића, по тужби за „повреду части и угледа“, коју су против њега поднели Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић. Ковић је рекао да се тужба заснива на измишљеним исказима, на реченицама које никада није ни написао, нити изговорио. Истакао је да је необично да су тужиоци, као историчари, стали иза таквог документа, као и да се поставља питање може ли се веровати њиховим исказима о догађајима старим више векова, када овако сведоче о недавној

Снежана Јанић Лукиновић: Тела јасеновачких жртава бацана су и у Саву

У Јасеновцу нису сви убијени и сахрањивани него су тела бацана у Саву, што не умањује нити може умањити број у том логору који је утврђен од надлежних власти ФНРЈ. Дана 26. 9. 2020 у овој рубрици је објављен прилог читаоца Живорада Матовића под насловом „Замагљивање истине о геноциду у НДХ” у којем аутор цитира мишљење г. Р. Медића да ту није било могуће побити 700.000 људи у Другом светском рату, јер би то значило убијање 600 људи сваког дана у току постојања тог логора, пошто је немогуће дневно сахранити толики број побијених. Међутим, сада покојна др Нада Марјановић, начелник Диспанзера медицине рада радника ПТТ-а, коју и сад памте бројни

Милош Ковић: Тужио сам Николу Самарџића (ВИДЕО)

На основу члана 387. и Закона о потстрекавању мржње и насиља над српским народом и за порицање геноцида у Јасеновцу, проф. др Милош Ковић је тужио Николу Самарџића. “Када се објави усташки твит у коме су усред псовке које су аграматичне на рачун Срба и династије Карађорђевић и у којем пише да смо заслужили Јасеновац и да је он казна за сва наша недела и починства, када неко каже да смо заслужили покољ деце и када то поздрави Никола Самарџић који предаје на Београдском универзитету, то у најмању руку заслужује судску тужбу” – наводи историчар и професор др Милош Ковић. Извор: Фејсбук страница – Проф. др Милош Ковић

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: Зашто је од Јасеновца остао само бетонски цвет?

Претпоставимо да се тамо неке 2020. године група младих људи, слабо образованих а потпуно незаинтересованих за историју, нађе у близини Јасеновца и видевши интересантан бетонски одливак усред сликовите зелене ливаде, одлучи да испитаа о чему се ту ради. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. фебруара 2011. године.) Идући даље у овој претпостављеној ситуацији пратимо групу омладинаца која прилази бетонској скулптури – немајући појма да се она зове „Камени цвет“ – на тој локацији прави неколико заједничких фотографија (са све кревељењем и подизањем два прста изнад главе) а онда креће према неколико стотина метара удаљеној кући, згради, простору под кровом. Улазе унутра и

ВИДЕО – Ковић: У односу на професора Кустурицу, Горан Марковић је ипак зонска лига!

-Како негде професор Кустирица рече у полушали, услов за пријем у ЕУ и НАТО јесте већа или мања доза усташких идеја, али, и праксе. Сад смо ми дошли дотле да се на Врачару промовишу проусташке идеје! По мом мишљењу, то су проусташке идеје! Шта ће – да нам овде певају Томпсона? По врачарским или староградским кафићима? Е, па нећемо тако, то ћемо ми да спречимо. На нама је да то спречимо на један мирољубив, законит начин. У основи, политички живот је ипак ствар морала, говорим супротно од оног у шта верује 90 посто наших грађана. Како морал и политика – не, све је у моралу. И, онда кад Емир Кустурица

Одржан велики школски час о Јасеновцу

Tрагедије у Јасеновцу и Крагујевцу учине да човјек занијеми, али не и да заћути, већ да говори гласније, речено је на затварању изложбе о Јасеновцу у Крагујевцу. Јединствен сусрет ученика Прве крагујевачке гимназије и преживелих логораша који су као седмогодишњаци били у логору у НДХ за време Другог светског рата догодио се прекјуче у Музеју „21. октобар”. Разговор саговорника које дели седам деценија протекао је у преношењу искустава и порука будућим генерацијама. Тиме је затворена изложба „Јасеновац – право на незаборав” у овом музеју, коју је видело 3.000 посетилаца. Србољуб Живановић, некада професор на Лондонском универзитету, форензичар и антрополог, говорио је ђацима како је 1964. учествовао у комисији која је

СВЕШТЕНИК ВИНКО ПУЉИЋ БРАНИ УСТАШЕ: Тражи донације за негирање злочина у Јасеновцу, Немци се оградили од њега

Бискупија Хилдешајм (Hildesheim) званично се оградила од објаве католичког свештеника Винка Пуљића, који је на свом фејсбук профилу позвао људе да новчано подрже негаторе Јасеновца, пише званиницки портал Немачке бискупске конференције „katholich.de“, пренео је хрватски портал Индекс (Index.hr). Пуљић је, наводи се, 12. септембра на Фејсбуку објавио пост обраћајући се, како је навео, „драгим пријатељима и пријатељима истине“, којим их позива да својим донацијама помогну утврђивање „реалне слике догађаја у логорима Јасеновцу и Старој Градишки“, као и других збиваја у периоду Другог светског рата и послератног периода. Наводећи да их позива у име Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, Пуљић наводи да су чланови тог друштва од свог оснивања 2014.

Љиљана Бегенишић: Порицање Холокауста се кажњава, геноцид у НДХ се упорно релативизује

Иако наше законодавство предвиђа да је одобравање, умањивање и правдање геноцида кривично дело, нико до сада није поднео тужбу за негирање геноцида над Србима. У 16 европских земаља, укључујући и Русију, негирање геноцида над Јеврејима строго се кажњава – или се иде у затвор или се плаћа висока новчана казна, или обоје. По њиховим законима, порицање Холокауста је кривично дело, а у четири државе кривично се кажњава и негирање геноцида над Јерменима у Турској. Израел и Јерменија сваке године обележавају Дан сећања на страдале претке који је један од најтужнијих у календару тих земаља. Обе ове државе у средишту спољне политике имају захтев да се призна геноцид извршен над њиховим

Милош Ковић – Ваља нам служити истини, а не окупаторима

Зашто сам против Николе Самарџића поднео пријаву за одобравање геноцида над српским народом у НДХ? Геноцид над Србима у НДХ кључна је тема наше историје. Темељна, детаљна историја овог догађаја, протумаченог у дужој историјској перспективи, још није написана. Наша званична култура, наши уџбеници и телевизије немају одговор на питање: одакле и зашто Јасеновац? Ми Јасеновац и геноцид још нисмо поставили у темеље нашег националног идентитета, по угледу на Јермене или Јевреје, тамо где се већ налазе Свети Сава, Косово, Карађорђе, или Први светски рат. За разлику од Јевреја и Јермена, ми у сопственој земљи дозвољавамо порицање геноцида над српским народом. Југославије одавно нема, у пропаганду НАТО медија нико разуман више

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ Зборник радова Раде Р. Лаловић Даринка Иванишевић, Дивна Васић, Наташа Лаловић, Ведрана Мијовић – Пантелић, Божо Тепавчевић, Душко Крсмановић, Дарка Деретић, Сандра Пекић, Сузана Р. Бунчић, Тања Д. Анчић, Милана Ступић, Владимир Пантовић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил Центар за културу и информисање Фоча СПКД „Просвјета” Фоча 2018. ПРИЈЕ СВЕГА Када се 2017. године, као одговор на потребу школског проучавања књижевних текстова у функцији његовања културе сјећања на невино пострадале српске жртве током двадесетог вијека, а посебно у НДХ за вријеме Другог свјетског рата, појавио зборник пјесама, односно поетска руковет под насловом Пред сјенима српских мученика отворио се још један практичан проблем, а то је чињеница

Милош Ковић поднео кривичну пријаву против Николе Самарџића због одобравања геноцида над Србима у НДХ

Доносимо у целини кривичну пријаву Милоша Ковића против Николе Самарџића због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац. Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац. Овај догађај посебно је важан јер је кривичну пријаву државном тужиоцу поднео Милош Ковић против Николе Самарџића. Реч је, дакле, о два професора Одељења за историју Филозофског факултета, на Универзитету у Београду. Када се сагледа у контексту обнове усташких идеја и праксе у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, али и

НИШТА ОД КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА: Папа жели јединство цркве, а не сукобе, треба постићи сагласност СПЦ

Папа Франциско жели да канонизација кардинала Алојзија Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба и супротстављања. То захтева стрпљење и од Цркве у Хрватској, поручио је у интервјуу хрватском католичком листу ”Глас концила” кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице. Потврђено је тако из врха Ватикана да од канонизације Алојзија Степинца у догледно време неће бити ништа и да треба постићи сугласност са Српском православном црквом око тог осетљивог питања. Кардинал Паролин каже и да нема нових детаља у вези канонизације ”у смислу у којем смо то ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу”. -Папа је изабрао методологију настојања да се приближе

Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу. Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим

Лордан Зафрановић: „Дјеца Козаре“ бит ће емоционалан сусрет са страшном прошлошћу

Реномирани редатељ недавно је од Филмског центра Србије добио иницијална средства за филм и серију које годинама планира. Реномирани југославенски и хрватски филмски редатељ Лордан Зафрановић дуго је чекао, шаљући молбе и хрватским и српским фондовима за културу, да добије било каква средства за реализацију филма “Дјеца Козаре”. Није ни чудо: филмови овог аутора, “Окупација у 26 слика”, “Пад Италије”, “Крв и пепео Јасеновца”, “Вечерња звона” и други, жестоко су узнемиравали духове још у доба социјализма и Зафрановићу доносили бројне проблеме, чији су адресанти били из конзервативних културних и политичких кругова у домаћој средини, због чега ју је редатељ прије доста година морао напустити. Чини се да би филм “Дјеца

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.