Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Cvijetin Mihajlović: Poseta Stepinca Jasenovcu dok je logor radio „punom parom”

Od gospođe Smilje Tišme, predsedavajuće konstitutivnoj sednici parlamenta Srbije, čuli smo njeno sećanje na posetu nadbiskupa Stepinca logoru Jasenovcu.

Smilja Tišma

Već dvadeset i pet godina avgusta meseca Srbi obeležavaju godišnjicu izgona iz krajeva Hrvatske u kojima su uglavnom bili većina, a Hrvati godišnjicu uspostavljanja suvereniteta nad celom teritorijom republike. Srbi svoje godišnjice obeležavaju sa tugom i gorčinom, Hrvati svoje sa neskrivenom euforijom, kao datum značajniji od 9. maja 1945, zvaničnog dana konačnog izgona Hitlerove armade.

Obeležavali su ih odvojeno, sa pojačanom napetošću u odnosima, prisutnom inače neprekidno. Ove godine napravljen je pomak: politički predstavnici Srba u Hrvatskoj prisustvovali su hrvatskom obeležavanju tog 5. avgusta, a hrvatski velikodostojnici komemoraciji srpskim civilima stradalim u svom selu nakon okončanja borbenih dejstava. Ovaj potez političkih predstavnika Srba u Hrvatskoj naišao je na mnoge osude u Srbiji i Republici Srpskoj, naročito među Srbima prognanim iz Hrvatske 1995. godine. No, potez je odigran, i sada treba videti hoće li doneti ikakav boljitak životu Srba u Hrvatskoj, i odnosima dvaju naroda i dveju država.

Nekako u isto vreme, pažnju je privuklo i odbijanje Ministarstva kulture Republike Srbije da na spisak za otkup knjiga za popunu biblioteka uvrsti i knjigu „Jasenovac” hrvatskog pisca Ive Goldštajna, sa obrazloženjem da ne žele da finansiraju otkup knjige sa neverodostojnim navodima. Prvenstveno, to se odnosi na Goldštajnov navod o broju žrtava Jasenovca. Oko toga se digla velika galama, kao da je knjiga u Srbiji zabranjena.

Autor: Sestra Marija, monahinja manastira Jasenovac

To što se i dan-danas sporimo zbog broja žrtava u tom logoru, prvenstveno je srpska sramota. Bio bi red da se taj broj jednom utvrdi i bude „overen” od međunarodnih institucija, s nadom da bude što manji. Nažalost, sigurno nije toliko mali da bi se za vinovnike te neljudskosti mogla naći trunka opravdanja. Međutim, više od sedam decenija u Hrvatskoj je prisutno nastojanje da se jasenovačka tragedija ublaži iznošenjem neprihvatljivih stavova.

Da ostavimo po strani sporenje o broju žrtava, ali tvrditi da je Jasenovac bio radni logor (skoro pa preteča omladinskih radnih akcija), a ne planirano stratište, van svake je pameti. Ko je tamo dospeo više nije bio ličnost, nije imao svoje ime i prezime već je postao broj. Ta rana ljubav ustaškog režima prema digitalizaciji govori sve o prirodi tih logora i tom režimu.

Uz to ide i neprihvatljivo uporno nastojanje da se zagrebački nadbiskup za vreme ustaškog režima Alojzije Stepinac proglasi svecem. Te bio je antikomunista, te nije bio upoznat sa dešavanjima u logorima, te pomogao je da se veliki broj zatočenika spase. Srpska pravoslavna crkva izborila se da se uz blagoslov pape Franciska formira mešovita komisija dveju crkava, koja će rasvetliti sve činjenice o povezanosti nadbiskupa Stepinca sa događanjima u logorima i načinu njihovog funkcionisanja.

Smilja Tišma
(Foto: Politika)

Komisija još nije završila svoj posao, a rezultati rada komisije su neizvesni. Onda smo tokom jula, od gospođe Smilje Tišme, predsedavajuće konstitutivnoj sednici parlamenta Srbije, čuli njeno sećanje na posetu nadbiskupa Stepinca logoru Jasenovcu u vreme dok je logor radio „punom parom”. Kao dete bila je jedan od prisilnih stanovnika tog prostora bola i užasa, bila je broj. Seća se da je nadbiskup Stepinac sprovodio odabir postrojenih dečaka iz logora. Na koga je pokazao, katoličke sestre su ga izdvajale, preoblačile i stavljale mu kapu sa ustaškim obeležjem. Bio je to prvi korak u prevaspitavanju u katoličkom duhu i ustaškom svetonazoru. Svedočenje poštovane gospođe Tišme je ubedljivo i čini izlišnim rad bilo kakvih komisija i preturanja po arhivama Vatikana.

I sada dolazi ono ključno pitanje: Koliko je velikodostojnika Katoličke crkve u Hrvatskoj (ili u Hrvata) znalo za ovu delatnost nadbiskupa Stepinca, a sve vreme su se vatreno borili za njegovo posvećenje?

Cvijetin Mihajlović,
Subotica

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 22. 9. 2020)

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: