Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га. У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата. Можда и најснажнији подстицај таквом стању ствари био је ишчашени и

На подручју Независне државе Хрватске (НДХ) убијен је 331 Јеврејин „по вери“ и 293 Јеврејина „по националности“, а у јасеновачком логорском  комплексу уморено је, укупно, и јеврејских и нејеврејских, 2238 (две хиљаде и двеста тридесет осам) „особа“. Пише: Милан Четник Држава чији се парламент на овакав начин шегачи са стотинама хиљада побијених цивила током усташког терора председаваће Међународном алијансом за сећање на холокауст (ИХРА) која има 35 чланица, а Хрватска јој је члан од 2005. године. То је саопштено 27. јануара ове године, на дан ослобођења Аушвица. Да би испунила формални услов за председавање ИХРА-ом, хрватска влада је на брзину, прошле недеље, усвојила три „правно необавезујуће“ (!) дефиниције ИХРА-е: о