„Historia magistra vitae est!“ – Порука за „оне“ из моје струке који најмрачнију трагедију и злочине злоупотребљавају да шире своје добро познате идеје. Чињенице 1. Током ратова 90-тих година 20. века, насиље, криминал, енормна количина оружја, декаденција, општи пад морала и урушавање система вредности били су присутни свуда око нас. И поред тога, и других проблема са којима је морала да се носи (оскудица због нехуманих санкција, малих плата, повећаног броја деце у одељењима – преко 40 након избегличких колона, штрајкова, протеста итд.) школа је током те страшне деценије и даље била безбедно место, а наставни кадар угледан и поштован. Иако су на улицама царевали криминалци, а ситнији међу њима

Сплитски црнокошуљаши обележили „дан Независне државе Хрватске“, на ускрсни понедељак у друштву око 200 Сплићана. Покрај споменика погинулим припадницима ХОС-а обележили су и оснивање бојне „Рафаел витез Бобан“, уз узвикивање усташког поздрава „За дом спремни“. Поручили су да га се неће одрећи иако су најављене драконске казне од чак 4.000 евра. Пензионисани бојник Миће Ћук казао је да поздрав За дом спремни смета непријатељима Хрватске и љубитељима црвене звезде петокраке. – Када смо бранили Хрватску од српског агресора није сметао никоме, Ми ћемо бити за дом спремни увек – рекли су. ХОС-овци су прозивали све и свакога, Милорада Пуповца, НАТО, Брисел, Сороша, а говоре су припадници ХОС-а завршавали „Бог и Хрвати,