Алиjа Изетбеговић никада ниjе био партизан и антифашиста, већ корумпирани фундаменталиста, коjи jе припадао усташкоj и идеологиjи “Ханџар дивизиjе”, тврди стручњак за борбу против тероризма Џевад Галиjашевић.  Галиjашевић истиче да jе изjава председника Републике Српске Милорада Додика о учешћу Алиjе Изетбеговића у “Ханџар дивизиjи” базирана на чињеницама коjе су, углавном, обjављиване у федералним медиjима. Галиjашевић jе навео да су те чињенице изнесене и у jедном специjалном издању “Слободне Босне”, под називом “Ко jе био Алиjа Изетбеговић”, аутора Аднана Бутуровића. “Лаж jе да jе Алиjа Изетбеговић икада био партизан. Он jе припадао покрету `Ел-Хидаjе`, то jе такозвана усташка омладина спремна за регрутациjу за `Ханџар дивизиjу` и то jе тачан податак”, рекао

У Спомен-подручjу „Доња Градина“ у Козарскоj Дубици синоћ jе промовисано дjело књижевника и новинара Бошка Ломовића Књига о Диани Будисављевић, хуманитарки аустриjског пориjекла коjа jе током Другог свjетског рата спасила више од 15.000 дjеце из усташких логора смрти у Независноj Држави Хрватскоj. Аутор Бошко Ломовић истакао jе да jе акциjа Диане Будисављевић била наjвећи хуманитарни подвиг у Другом свjетском рату. „Упркос томе, она jе већ 28. маjа, по ослобађању Загреба `бачена под тепих` и то jе траjало безмало седам децениjа, тако да тек почетком овог милениjума почињемо да откривамо Диану Будисављевић, наjприjе у Загребу, гдjе jе захваљуjући Спомен подручjу `Јасеновац` изашао њен дневник коjи jе пронашла њена унука Силвиjа Сабо“,

У Спомен-подручjу Доња Градина сутра ће бити одржана промоциjа Књиге о Диани Будисављевић, аутора Бошка Ломовића. На промоциjи ће, осим аутора дjела, говорити издавач Стево Ћосовић и Његово преосвештенство епископ славонски Јован /Ћулибрк/. Организатори промоциjе су Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве и Јавна установа „Спомен-подручjе Доња Градина“. У Спомен-подручjу Доња Градина, општина Козарска Дубица, промоциjа књиге о Диани Будисављевић биће одржана сутра са почетком у 18.00 часова. Дjело Диане Будисављевић представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига у Другом свjетском рату. По рођењу Аустриjанка, Диана /Обеxер/ Будисављевић избавила jе из усташких логора у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ 15.536 српске дjеце. Умрло jе 3.254 дjеце током спашавања или

Могуће пето издање моjе књиге Дуго кретање између клања и орања – Историjа Срба у новом веку (1492-1992) садржало би више допуна, коjе сам већ припремио. За jедну ће свакако бити богатиjа. Реч jе о податку коjи сам чуо у документарном филму на загребачкоj телевизиjи 12. октобра 2010. о Андриjи Хебрангу. У филму jе о Хебрангу говорио и хрватски политичар Стjепан Месић. Испричао jе како jе 1992, када jе формирана независна хрватска држава, Туђману и њему дошао jедан од официра у групи Лорковић-Вокић, коjи су на инициjативу Ватикана 1943. покушавали да збаце усташку власт у Хрватскоj и усташку државу преведу на страну савезника. То се, иначе, радило у свим фашистичким

Црвени крст и Ватикан су заjедно помогли хиљадама нацистичких ратних злочинаца и саучесника да побегну после Другог светског рата, наводи се у књизи коjа садржи доказе из необjављених докумената. Црвени крст jе раниjе признао да су њихови напори да помогну избеглицама злоупотребљени од стране нациста jер су администратори били пребукирани, али у истраживању се тврди да jе броj одбеглих много већи него што се мислило. Џералд Штаjнахер, истраживач са Харвард универзитета, добио jе приступ хиљадама интерних докумената у архивама Међународног комитета Црвеног крста (ИЦРЦ). Међу документима се налазе и путне исправе Црвеног крста грешком издате нацистима у послератном хаосу.   Ови документи одговараjу на питање зашто масовне убице попут Адолфа

БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Шведски историчар Ленерт Палм оциjенио jе да Запад игнорише српске жртве из протеклог рата у БиХ, сматра их недостоjним, док са друге стране „часним“ жртвама сматра само Бошњаке и само оне Хрвате коjи су страдали од Срба. Осврћући се на низ новинских извjештаjа коjи су током претходног периода обjављени у његовоj земљи, а односе се на рат у БиХ од 1991 до 1995. године, Палм jе истакао да су према критериjумима Запада jедине „часне жртве“ тог сукоба муслимани коjе jе подржавао Алиjа Изетбеговић, док се хиљаде убиjених Срба нигдjе не помиње. Он jе напоменуо да су за Запад недостоjне жртве и муслимани коjи су подржавали

Парк посвећен жени коjа jе из логора НДХ извукла 12.000 српске деце смештен jе на два нивоа, између jедне прометне улице и Дунавског канала БЕЧ – У Бечу jе jуче у 9. бечкоj општини, пред неколико стотина људи, у присуству представника града Беча и српских званичника у Аустриjи, свечано отворен Парк Диане Будисављевић (1891[-]-1978). Ова Аустриjанка, удата за Србина, спасила jе животе 12.000 српске деце у фашистичккоj Независноj Држави Хрватскоj током Другог Светског рата. На свечаности jе наjпре говорила Мартина Малиjар, председница општинске скупштине Алзергрунда, коjа jе подсетила на цивилну храброст Диане Будисављевић и нагласила да се у Алзергрунду и читавом Бечу неће више дозволити фашизам. О Диани Будисављевић, као

Дeo Улице Росауер Ланде према Мосту мира у 9. бечком округу Алсергрунд, од понедељка 13. октобра носиће име – Парк Диана Будисављевић. Таj део шеталишта, иначе намењен наjмлађима, добиће име на инициjативу одбора Српског културно-просветног друштва „Просвjета“ из Аустриjе. – У знак сећања на велико и незаборавно дело Диане Будисављевић, коjа jе у време НДХ спасла животе 12.000 српске, jевреjске и ромске деце, поднели смо захтев граду Бечу да jедна улица или парк добиjу име ове хероине – каже професор Срђан Миjалковић, председник СПКД „Просвjета“ у Аустриjи. – То смо учинили jер смо желели да одамо почаст њеном делу, али и да парк посвећен српскоj снаjи постане симбол зближавања Срба

БЕЧ – Парк уздуж Дунавског канала у бечком кварту Росауерленде, у Алзергрунду, 9. бечкоj општини, добиће у понедељак 13. октобра назив „Парк Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић jе била жена изузетне хуманости, коjа jе у Другом Светском рату, из фашистичке Независне Државе Хрватске, пре свега из логора Јасеновац, спасила животе 12.000 српске деце. Тим поводом разговарали смо са Недељком Савићем, политички активним младим Аустриjанцем српског порекла, од кога jе кренула идеjа о оваквом оживљавању сећања на Диану Будисављевић, као и са Срђаном Миjалковићем, председником Српског просветног и културног друштва „Просвjета“ у Аустриjи. Просвjета jе успела, у сарадњи са аустриjским политичким структурама, пре свега социjалдемократама, коначно да реализуjе своjу замисао да се

Група донских козака боравила jе данас у Спомен-подручjу Доња Градина гдjе су посjетили гробно поље Тополе и остатке фабрике сапуна, рекла jе виши кустос у тоj Јавноj установи Тања Тулековић. Риjеч jе о групи од 29 руских умjетника коjи су почетком седмице наступили у Бањалуци поводом обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата. „Ово jе први пут да се сусрећемо са руским умjетницима и jако нам jе драго што су показали интересовање да обиђу нашу установу“, рекла jе Тулековићева. Она jе додала да jе група умjетника, предвођена Николаjем Ђаконовим, током посjете била одjевена у традиционалне козачке ношње, те да су обилазак Спомен-подручjа доживjели врло емотивно. До овдjе сте читали

Изложба под називом „Економиjе jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у уторак, 7. октобра, у Завичаjном музеjу у Александровцу у Србиjи, наjављено jе данас из Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Из те установе jе потврђено да jе организовање изложбе резултат сарадње Јавне установа „Спомен-подручjе Доња Градина“ са Завичаjним музеjем у Александровцу, те да ће изложба бити постављена и у музеjима у Крушевцу и Прокупљу. Аутор изложбе „Економиjе jасеновачког логора“ jе Тања Тулековић, виши кустос у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“. Ово jе њена друга самостална изложба. Изложба jе покретног карактера и до данас jе била постављена у више градова, међу коjима су Бањалука, Добоj, Зеница, Градишка и Требиње. Извор:

То jе прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла из логора. Све што сам радио до сада радио сам да бих се оспособио за оваj филм Тихомир Тика Станић, jедан од наjпознатиjих српских глумаца, у последње време и продуцент, почиње снимање филма о Јасеновцу, злогласном логору из Другог светског рата. Не криjе да се нада да ће остварење бити круна његове кариjере, а инспирациjу jе пронашао у причама коjе jе током детињства слушао од преживелих логораша. – То ће бити прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла. Диjана jе рођена и сахрањена у граду Инзбруку. На њеном гробу сутра ћемо с Бригитом Кнежевић и Јеленом Радоjчић,

Да ли jе за Алоjзиjа Степинца веће зло био Брозов комунизам или Павелићев усташки режим? Ове jесени Ватикан ће вероватно донети коначну одлуку да ли ће наjпознатиjи, али и наjконтроверзниjи хрватски кардинал Алоjзиjе Степинац бити проглашен за свеца. Како jе Алоjзиjе Степинац прешао пут од српског воjника, коjи jе био на Солунском фронту, до човека коjи jе био одушевљен стварањем Независне државе Хрватске, да ли jе дигао глас против злочина у логору Јасеновац, да ли jе устао против Анте Павелића онако како ће касниjе устати против Тита? Да ли jе он само био верни слуга свог папе Пиjа 12, кога су неки западни аутори звали Хитлеров папа? Да ли jе

Мук. Тишина нас jе дочекала на плавноj jасеновачкоj пољани, толико озбиљна и тешка, да смо у тренутку заборавили и целоноћно путовање аутобусом, и кишу, и контролу при преласку хрватске границе; заборавили смо и колико jе било потребно труда да се организуjе jедно овакво путовање, за многе коjи нису имали (не)срећу да потичу баш из тих краjева, заправо путовање у непознато – у страдалну Епархиjу Славонску. Ако би се човек и нашао на неком од географских полова Земље, оних коjи дефинишу њену осу и обртање и представљаjу наjважниjе њене тачке, он то уопште не би могао спознати само своjим чулима без неких помоћних апарата. Два наша „пола“, две кључне тачке коjе